Deo građana poverovao da je Severina pretučena Makedonka

LEARN MORE

undefined

Cancel

Blue Billywig Video Player

Kao što se očekivalo, sada, kada je spor oko imena s Grčkom završen, lažne vesti u medijima uzimaju maha.

Ono što se dogodilo nakon protesta ispred Skupštine Makedonije to i potvrđuje. Brojni lažni profili na Fejsbuku i Tviteru počeli su da šire laži i špekulacije.

Na primer, zloupotrebljena je fotografija popularne hrvatske pevačice Severine, koja je nekada ranije, za potrebe snimanja spota našminkana tako da izgleda kao da je pretučena. Upravo ta fotografija je predstavljena kao „pretučena makedonska žena na protestu“.

Pored toga, kao još jedna pretučena osoba na protestu, društvenim mrežama se širila i fotografija starice pretučune ranije u incidentu u Srbiji.

Makedonski Savet za etiku u medijima (CEMM) je regovao, zaključujući da mediji ne bi smeli da budu zloupotrebljeni za „prenošenje poziva za ujedinjenje pojedinaca i grupa za radikalno ponašanje i radnje koje ugrožavaju javni red i mir u društvu“.

Ova reakcija je rezultat čestih slučajeva širenja špekulacija, jednostranog izveštavanja i neistina kroz neke medije, naročito u kontekstu trenutne političke situacije i nakon potpisivanja sporazuma o imenu sa Republikom Grčkom. CEMM apeluje na uzdržavanje i mirne reakcije na bilo kakve provokacije iz bilo kog centra moći, grupisanja ili pojedinaca. Mediji igraju posebno važnu ulogu u zaštiti građana od pojave netolerancije i nepoverenja i izloženosti riziku od nasilja. Ne bi trebalo da dozvoljavaju da ih političari i drugi pojedinci i grupe manipulišu, jer to znači direktnu štetu javnosti i građanima Republike Makedonije – kažu iz CEMM-a.

Kratko uputstvo – kako da ne nasedate na lažne vesti

Sada, više nego ikad, važno je da građani posvete više pažnje onome što čuju, vide ili čitaju.

• Kao posebno nepouzdan medij, može se izdvojiti društvena mreža „Facebook“. Građani mogu čitati statuse koji šire laži, dezinformacije, pozive za akciju i slično. Pre nego što veruju u ono što će dobiti na Fejsbuku, građani moraju prvo da se uvere da je to napisala prava osoba, a ne lažni profil. Oni koji žele da šire neistinu u javnosti, gotovo bez izuzetka to ne čine sa svog ličnog profila, već preko lažnog.
• Lažne vesti često šire brojni internet portali, koji postoje samo zato što je razvoj tehnologije drastično brži od usporenog zakonodavstva, a ta sfera još nije dovoljno regulisana.
  Ako na takvim internet portalima pročitate naslov koji vas čini da se osećate u strahu ili panici, šanse da čitate lažne vesti su veće.
• Lažne vesti često imaju naslov koji ne odgovara tekstu i fotografiji koja je objavljena. Prema tome, uvek pokušavajte da pronađete vreme za čitanje tekstova do kraja, da se ne zaustavite na naslovu i prvoj rečenici.
• Kao i sa informacijama koje saznajete na Fejsbuku, tako i sa onim sa internet portala, pokušajte da pregledate nekoliko različitih lokacija, da biste videli da li su tu informaciju preneli i drugi, kredibilni mediji.