Ima li mesta za mlade u Makedoniji?

Prošle sedmice u Kinoteki Makedonije je održana manifestacija „Precool mi je“, na temu učešća mladih u medijima. Omladinski savet Ambasade SAD zajedno sa Udruženjem Racio, u nizu događaja „Hajde da pričamo“ je inicirao razgovor o isključenosti mladih ljudi iz medija, problemu nedostatka medijske pismenosti i kako to prevazići.

Moderator diskusije politikolog Sara Milenkovska kaže da je nedostatak medijske pismenosti deo sistemskog problema u obrazovanju.

Ali ono što sam mogla da utvrdim je da postoji snažna volja i energija da se to promeni, da se aktualizuje tema i šta danas znači stvarati kritički umove. Ova ideja dolazi odozdo, od građana, što je ključno za postavljanje novih vrednosti u našem društvu. Situacija sa medijima na globalnom nivou je zabrinjavajuća, ali mladi još moraju biti konstruktivni u pronalaženju rešenja, a ako nemaju prostor, sami da ga stvore. Važno mi je da vidim veliku posvećenost, a uz tu nadu, za nova vremena – kaže Milenkovska.

Kada uporedi kakva je bila situacija kada je bila u srednjoj školi i situacija danas, Milenkovska zaključuje da današnje generacije više same stvaraju nove oblike izražavanja, da su samoinicijativniji i više autentični.

Ali sada postoji veća razlika između onih koji su ravnodušni i onih koji su proaktivni. Jednostavno, politički razvoj uspeo je da stvori averziju prema socijalnom uključivanju mladih. Čak i postaje logično. Oni, jednostavno, misle da će se zaglaviti ako se direktno mešaju, zato oni sami nisu krivi. Osećaj beznadežnosti ne zna za godine. Na skupu je prevlada mlada publika i mislim da je važno da se podrži razvoj ovih rasprava. Na kraju dana, oni su ti koji će morati da uzmu stvari u svoje ruke. Iako mislim da je moja generacija trpela zbog slabog obrazovanja, smatram da nove generacije pate više. Nažalost, uočićemo njegovu posledicu mnogo kasnije, a to će uticati na celu zemlju. Zato je ključno i kada otvorimo ove rasprave, diskusije, da pozovemo na odgovornost i stvarne promene. Upravo zbog organizacije rasprava pro-forme, naše obrazovanje izgleda tako kako izgleda. Morate komunicirati bolje i pronaći zajednički interes u rešavanju svih problema – kaže Milenkovska.

Na pitanje koliko su mladi mladi i ambiciozni ljudi, koji žele da promene društvo, ozbiljno shvaćeni, Milenkovska odgovara: „Nikoliko“.

Vidite sami kako mediji izveštavaju o mladima? Namerno ne želim reći „o temama o mladima“, iako postoji razlika. Međutim, u našoj zemlji stvari su tako komplikovane da virtuelno svaki društveni problem utiče na kvalitet vašeg života, posebno kod mladih ljudi. Svakodnevno znate one kojih je sve manje i manje. Imamo dva scenarija: mladi su ozbiljno shvaćeni dok to nekome odgovara. Mladi nose promene i kada budu morali da ih sprovedu zajedno sa svim strukturama, onda smo u nemogućnosti da to uradimo. U suštini, počinjem da verujem da u Makedoniji postoje ljudi koji odbijaju da se menjaju, jer bi to značilo biti bolja verzija sebe, postojao bi sistem zasluga i na taj način bi se vrednovali. Idealizam među mladim ljudima odgovara onoliko dugo koliko ga neko instrumentalizuje. Stoga je ključna omladinska svest i neposlušnost u ovoj situaciji. U drugom slučaju, kad je neko dovoljno poslušan, biće postavljen na funkciju i pored nedostatka iskustva i obrazovanja. Tada je u javnosti lakše da se stvori slika da je njegova nefunkcionalnost posledica njegove mladosti – rekla Milenkovska.

Ona kaže da, iako su se desile pozitivne promene u vezi sa plasmanom mladih kao relevantnog faktora, smatra da to ne bi trebalo da postoji samo dok odgovara populistima, već da bi trebalo da postane temelj društva. Naglašava: „Barem oni koji su ostali“.

Milenkovska kaže da, ako želimo promene, ne bi trebalo da razmipšljamo koliko nas cene drugi, već da sami budemo početna tačka za naše značenje u društvu.

Niko nam neće reći da smo važni, ako ne vjerujemo sami sebi – kaže Milenkovska.

Na pitanje da li se proteže značenje biti „mlad čovek“ i na godine kada više nije mlad, čime se moguće uzurpira prostor stvarno mladih ljudi da nađu svoje mesto pod suncem, Milenkovska potvrdno odgovara.

Proširuje se, umesto da se preciznije definiše. Međutim, ne samo u smislu godina, već i u uslovima. Mladi su već marginalizovana grupa, a isključivanje iz političkog, društvenog i ekonomskog života, u stvari, to znači. Uzurpacija dolazi iz bliskosti civilnog sektora, koji se umesto njegovog proširenja sve više birokratizuje u svojim procesima – zaključuje Milenkovska.

Ovaj tekst je nastao kao deo programa BalkanPres, odnosno saradnje medija iz tri države – Južnih vesti iz Srbije, Nove TV iz Makedonije i Prometeja iz Bosne i Hercegovine.