Lažne vesti: Mars napada

Čini se da su lažne vesti postojale oduvek, kao u staroj priči kada je mali čobanin, da bi se zabavljao, lagao seljake da su ga napali vukovi, a onda kad je stvarno bio napadnut, oni mu nisu verovali.

Ali sa pojavom sredstava masovnog informisanje, naročito uz porast popularnosti interneta i njegove sveprisutnosti, lažne vesti su u prevara kao nikada do sad.

Makedonija je postavljena na svetsku mapu kad dođe reč o lažnim vestima. To je zahvaljujući mladim ljudima iz Velesa koji su, u nedostatku drugih načina za zaradu i zabavu, rešili da prave lažne vesti za tadašnjeg kandidata za predsednik SAD, Donalda Trampa.

Britanski novinar Kian Dzenkis je uradio reportažu iz Velesa, gde je uspeo da nađe tinejdžere koji stoje iza sajtova sa lažnim vestima u korist Trampove kandidature.

Na snimku se vidi da su to veoma mladi ljudi, koji ne umeju vešto da lažu kada ih on pita za njihovu povezanost sa sajtom.

Jedan od dečaka kaže da je pokrenuo sajt pre svega da bi zaradio novac i da bi se zabaljao, jer u njegovom gradu niko nije izlazio i bilo mu je veoma dosadno.

Lažne vesti su postojale i pre osnivanja Interneta, kaže Žaneta Trajkoska iz Instituta za komunikacijske studije, ali dodaje da su se tada teže širile, jer su išle kroz tracionalne medije.

Ono šta je karakteristično za to vreme je da su lažne vesti dolazile iz zvaničnih izvora informisanja zbog određenog cilja – da bi se pokrila određena stvar, da bi se stvorio konflikt, da bi se smanjio neki skandal i tako dalje. Nije da su sad ove lažne vesti, koje dolaze iz zvaničnih izvora smanjene. Uzmite samo američkog predsednika Trampa i broj polulažnih i lažnih vesti koje on plasira u javnost, ali danas je lakše za “obične” građane da kreiraju i šire lažne vesti jer imaju društvene mreže kao platformu. Zapravo zbog toga, u EU se poslednjih godina razgovara kako da se ograniči uticaj lažnih vesti, a da se ne naruše medijske slobode i pravo izražavanja. Nemačka je početkom godine usvojila novi zakon, koji uvodi novčane kazne za lažne vesti, Fejsbuk uvodi rigorozniju kontrolu sadržaja. Jednostavno, svet reaguje na poplavu lažnih vesti i štete koju one mogu da izazovu – kaze Trajkoska.

Trajkoska smatra da su jedno od najbitnijih oružja u borbi protiv lažne vesti medijska i digitalna pismenost.

To je dugoročan process, ali nema lakog načina da bi se izborili sa tim problemom. Edukacija publike za to kako treba da čita vesti, odakle da se informiše, na šta da se obrati pažnja kad se plasira određena informacija i šta treba se proveri da bi se poverovalo određenoj informaciji, je najbolji način za sminjivanje uticaj lažnih vesti. Jedino edukovana i angažovana publika mogla bi da zna koja vest je manipulacija, šta je laž i šta znači neprofesionalno novinarstvo. Ovaj process trebalo bi da počne sa edukacijom dece još u predškolskoj uzrasti i da bude sastavni deo obrazovanja u osnovnoj i srednoj školi. Mediji, oni koji sebe smatraju za profesionalne, takođe moraju da budu uključeni u medijsko opismenjavanje svoje publiku. To govori o njihovom kredibilitetu, ali sa druge strane pojačava vezu sa građnima koji im veruju – kaže Trajkoska.

Biljana Bejkova iz udruženja građana „Infocentar“ je pokušala da se seti nekog primera za lažnu vest iz ere pre popularizacije interneta.

Prvo šta mi pada na pamet je radio-dramatizacija romana „Rat svetova“, u režiji Orsona Velsa, pre tačno 80 godina. Radio-drama je bila izvođena kao direktni prenos napada Marsovaca na Zemljane. I pored toga da je na početku bilo saopšteno da kreće radio-drama, autentičnost i intenzitet samog izvođenja je proizvelo ogromnu paniku kod slušalaca koji su poverovali da su vanzemaljci zaista napali Zemlju – kaže Bejkova.

I pored toga, kaže da ovaj primer nije u bukvalnom smislu reči „lažna vest“, jer je publika bila unapred upozorena da nije u reč o pravoj vesti.

Ipak, po meni oni i dalje predstavljaju školski primer za ogromnu moć masovnih medija, kao i upozorenje na opasnost da ta moć bude zloupotrebljena. To se sada zaista događa u savremenom svetu, naročito sa razvojem televizije, a sada interneta – kaže Bejkova.

Bejkova smatra da su jedina odbrana od lažnih vesti obrazovanje i medijska pismenost.

Jedino ljudi koji imaju kritičke i analitičke veštine i koji znaju da prepoznaju istinite podatke, relevantne argumente i izvore informacija, mogu da budu zaštićeni od lažnog obaveštavanja – zaključuje Bejkova.

Kako lažne vesti utiču na društvo?

Lažne vesti, razume se, utiču manipulativno i propagandistički, sa ciljem da proizvedu iluzije zbog prikrivanja činjenica, odnosno sa namerom da utiču na javno mišljenje. Osim da stvaraju konfuzije, oni veoma konkretno utiču politički, naročito na glasača, kao uprocem je potvrdio izbor Donalda Trampa za predsednik Amerike. Drugim rečima, oni prouzrokuju donošenje pogrešnih odluka, i odatle je veoma bitno da budu „presretnute“ istinitim informacijama, utvrđenim činjenicama i istraživačkim novinarstvom. Naročito je poželjno da budu zakonski zabranjene – kaže Ana Čupeska Staniškovska, doktor političkih nauka.

Zašto su lažne vesti toliko uspešne?

Masovna produkcija lažnih vesti je naročito pomognuta novim medijima na kojima se sakupljaju klikovi za reklamiranje, odnosno skuplja novac. Same društvene mreže i internet sajtovi omogućavaju hiperprodukciju raznih sadržaja koji su u isto vreme instantno dostupni. Posledica toga je stvaranje takozvanog iluzionog efekta na istinu (illusory truth effect). Naime, preteranu prisutnost lažnih vesti, koju dragstično ubrzava svaki naredin klik, čini lažnu vest sveprisutnom i dostupnom svakome, a zbog njenog ponavljanja u kratkom vremenskom periodu se stvara iluzija da je tačna. Koliko više čujemo i vidimo nešto, toliko se povećava verovatnost da poverujemo da je to tačno. To se dešava zbog ljudske psihološko-kognitivne karakteristike da budemo pristrasni u potvrđavanju određene informacije po automatizmu, adekvatno našim kognitivnim mapama. Drugim rečima, čovjek ima kognitivnu predispoziciju da pretražuje ili interpretira informacije na način koji njemu odgovara, tačnije u saglasju sa onim šta već zna, pa tako pretražujemo i interpretiramo u pravcu potvrde već utvrđenih stavova, vrednosnih sudova, istine i iluzije – kaže Čupeska Staniškovska.

Znacajan razlog za ovaj medijski deformitet vezan za lažne vesti, dodaje, leži u hiperprodukciji izvora informacija na internetu koji se takmiče za pažnju potrošače, a ovo je neposredno vezano sa onalajn reklamiranjem, koje neretko zavisi od broja klikova.

Da bi se sakupilo više klikova sadržaj takozvane vesti je uprošćen, lak za razumevanje i dostupan svakome, pa time objektivne i potpune informacije i ozbiljne istraživačke priče postaju neatraktivne – kaže Čupeska Staniškovska.

Ipak, dodaje, ne smemo da zapadamo u „apsolutno ralitivizujuću zamku“, prema kojoj u eri post-istine sve uzimamo zdravo-za-gotovo, i da odbijamo da verujemo u sve informativne izvore, već da bismo se tačno informisali bi trebalo da čitamo iz više izvora i proveravamo podatke, kao i istrazivačko novinarstvo.