Petković: Napad na Južne vesti kao upozorenje ostalim medijima

Zašto ni nekoliko meseci nakon što je Poreska uprava u rekordno kratkim rokovima odbacila sve žalbe Južnih vesti i otpočela proces prinudne naplate navodnog milionskog duga za porez, novac još nije skinut sa računa tog medija i zašto su baš Južne vesti već mesecima na udaru državnih institucije, u intervjuu za „Balkanpres“ govori jedan od osnivača Južnih vesti Dragan Petković.

U čemu je bio problem sa Poreskom upravom?

Nekoliko je suština. Prva je da se Južne vesti kazne, druga da se, ako mogu tako da kažem, da nam se uruši kredibilitet. Praktično, da se dokaže da Južne vesti svoj posao ne rade kako valja, odnosno da su loše u nekom svom smislu. Jedna od ideja je i da se slični mediji, koji još nisu kupljeni i još nisu pod kontrolom vlasti, da se stave pod kontrolu i da im se stavi do znanja da, ukoliko budu radili to što rade, da neće proći dobro.

Da li vas plaši to što navodni dug još nije naplaćen i stoji nad glavom kao Damoklov mač?

Pa, da. Uostalom, u ovom trenutku iz nekog razloga naplata tog duga je stopirana, što takođe pokazuje da institucijama ne rukovode oni koji vode institucije, već neke političke strukture koje su paralelne.. I, naravno, taj dug nama stoji. Ne znamo da li će biti naplaćen. Mi, svakako, smatramo da je utvrđeni dug neregularan i naš pravni tim je pokrenuo sve pravne postupke da utvrdimo do kraja šta će sa time da bude. Mi smo u prethodnim postupcima podnosili zahteve da se naplata stopira, međutim zvanično sve te institucije su odbile naše zahteve, tako da nam nije jasno zašto je taj dug u ovom trenutku stopiran, odnosno zašto nije naplaćen. Opet kažem da naš pravni tim tvrdi da taj dug realno i ne postoji. Tačnije, posle kontrole koja je trajala više od 6 meseci, kada je proveravano naše poslovanje za poslednjih 10 godina i izvršena kontrola 12 naših partnera, nisu utvrđene nikakve nepravilnosti. Da taj izveštaj ne bi bio ovakav kakav jeste, oni su praktično, mogu da kažem, izmislili nekakav prekršaj, nekakvo dugovanje, da bi rekli: „Eto, Južne vesti nisu baš tako sjajne“.

Zašto baš Južne vesti?

Južne vesti su primer. Južne vesti su primer po mnogo čemu. Južne vesti su, mogu da kažem, svetlan tačka malim medijima koji još nisu promenili stranu i koji još nisu pod političkim uticajem. I slom Južnih vesti bi značio i za sve te druge medije bi bila poruka da ako su oni uspeli da se obračunaju sa Južnim vestima, da su svi drugi svakako lakša meta.
Od kako su počeli pritisci na Južne vesti, poslednjih 5-6 godina od kada su intenzivni, sve vreme oni pokušavaju da nađu način da uruše Južne vesti. Prvo su mislili da su Južne vesti jedan čovek, pa kad su shvatili da su Južne vesti zapravo struktura, da to nije jedan čovek, da postoji tim, da postoje ljudi, onda su krenuli da ruše Južne vesti kao instituciju, kao firmu.

Da li su cela kontrola i navodni dug promenili nešto u koncepciji rada i uređivačkoj politici Južnih vesti?

Ja se nadam da nije i mogu da kažem da nije. Ali, takođe, tvrdim da jeste sve to što se dešavalo ostavilo posledice. Skoro godinu dana traje kompletan ovaj proces i umesto da se bavimo svojim poslom, svakako smo morali da se bavimo administracijom.

Ipak, tih milion dinara je nešto na šta oni sada pokušavaju da stave akcenat, ali kompletan problem se ne odnosi samo na tih milion dinara. Kompletan problem se odnosi na to kako je ta provera tekla, sa kojim ciljem su došli inspektori, kakav su odnos inspektori imali prema našim partnerima koje su proveravali. Kompletan taj proces je problematičan. Upravo ono što sada pokušava vladajuća struktura je da svede priču na tih milion dinara i da li je ta kazna regularna ili nije. To jeste jedan od problema, ali to nije jedini problem. Kompletan proces provere inspekcije i njihovih namera sa kojima je poreske inspekcija došla je problematičan.

Govorili ste da je Poreska uprava umesto alata upotrebljena kao oružje. Zašto?

Jeste. Institucije sve češće postaju oružje vladajuće stranke i sve češće se govori o tome, naravno tamo gde može, da institucije više nemaju nikakvog smisla. I ako pogledate strukturu vladajuće stranke, videćete da ni ta struktura nema nikakvog smisla, jer imate nekakve poverenike, nekakve ljude koji upravljaju celom strukturom iako to nisu zvanične stranačke strukture. Ti ljudi, dalje, upravljaju i svim drugim institucijama, uključujući i gradove, opštine, poreske inspekcije i tako dalje. To je jedan konglomerat bezbednosnih službi i političkih struktura koje u ovom trenutku upravljaju svim segmentima ovog društva.

Ispada da je novčani deo kazne manji deo problema. Gde je onda problem?

Većina nam je rekla: „Pa, zašto ne platite kaznu? Evo, pomoći ćemo vam mi“. Kad se sve to dešavalo, javile su nam se firme, javili pojedinci koji su ponudli pomoć, da kaznu platimo zajedno. Ne radi se o tome. Južne vesti sve ovo vreme ne biju bitku za Južne vesti. I upravo tako vladajuća struktura želi da predstavi našu borbu, kao da branimo sebe, što stvarno nije tako. Ovo je borba za pravdu, ovo je borba druge medije, ovo je borba za društvo, za građane u najširem smislu reči.