„Adio, maestro“: Enio Morikone – život u fotografijama

Italijanski kompozitor Enio Morikone preminuo je u bolnici u Rimu u 91. godini.

Čuveni kompozitor, poznat po muzici iz špageti vesterna – koji su Klinta Istvuda načinili svetskom zvezdom – tokom karijere duge sedam decenija radio je na više od 500 filmova.

• Korona virus: Pravi filmovi za vremena puna izazova
• HBO uklonio „Prohujalo sa vihorom“ iz ponude
• Autobus iz filma „U divljinu“ prebačen iz nedođije Aljaske

Evo nekoliko fotografija iz njegovog života i iz filmova na kojima je radio.

Morikone je rođen 1928. godine i brzo je krenuo stopama njegovog oca, koji je bio džez muzičar.

Već sa šest godina počeo je da komponuje muziku.

• Koja osećanja određuju da li je film pogodak ili promašaj
• Od Elvisa, preko Avatara, do Betmena: Šest filmova čije se snimanje nastavlja posle korona virusa
• Evrovizija je otkazana, ali takmičenja će ipak biti – stiže film „Evrovizija“

Kada je u Rimu krenuo u muzičku školu sa njim u razred je išao Serđo Leone, slavni režiser sa kojim će često raditi na vestern filmovima.

Tokom šezdesetih bio je poznat upravo po špageti vesternima, poput Za šaku dolara i Dobar, loš, zao.

Morikone je tada radio sa veoma malim budžetom, tako da je za kompozicije najviše koristio električne gitare i zvučne efekte.

Njegov saundtrek brzo je postao jedan od najvažnijih delova revolucije koju je Leone uneo u vestern žanr.

Među Morikoneovim najpoznatijim ostvarenjima je muzika iz filma Dobar, loš, zao, koja je 1968. bila na prvom mestu top lista u Britaniji.

Morikone je mogao da „od prosečnog filma napravi hit, od dobrog umetnost, a od odličnog legendu“, kaže reditelj Edgar Rajt.

Uprkos pokušajima Holivuda da ga odvedu u Ameriku, Morikone nikada nije napustio rodni grad u Italiji.

„Nudili su mi besplatnu vilu u Holivudu. ‘Ne, hvala, pre bih da živim u Rimu’, rekao sam im“, izjavio je jednom Morikone.

Komponovao je muziku za brojne filmove italijanske kinematografije.

Morikoneova želja da delove svoje ličnosti prikaže kroz kompozicije doveo je do toga da njegove kompozicije budu veoma emotivne, prilagodivši pritom njegov rad za više žanrova, ne samo za vesterne.

„Uznemirim se kada ljudi o meni misle kao specijalisti za vesterne. Oni čine relativno mali procenat filmova za koje sam pisao muziku“, izjavio je jednom.

U filmu Bilo jednom u Americi koristio je džez kako bi muzika bila u skladu sa istorijskom kontekstom.

Tokom višedecenijse karijere nekoliko puta je bio nominovan za Oskara.

To su filmovi „Dani raja“ (Days of Heaven), „Misija“ (The Mission), „Nedodirljivi“ (The Untouchables), „Bagzi“ (Bugsy) i „Malena“.

Za njegovu muziku u filmu Misija rečeno je da je toliko dirljiva da je nadjačala film, umesto da ga dopuni.

Morikone je 2007. godine dobio počasnog Oskara, a Oskara za najbolju kompoziciju osvojio je 2016. godine za muziku Tarantinovog filma The Hateful Eight.

To je bio Morikoneov prvi vestern posle više od tri decenije.

Za njegov 75. rođendan održao je koncert filmske muzike u Rojal Albert Holu u Londonu.

Roberto Speranca, italijanski ministar zdravlja, posle Morikoneove smrti je tvitovao: „Adio maestro, hvala za sve emocije koje si nam dao“.

All pictures subject to copyright.