Aja Sofija i Turska: Erdogan potpisao ukaz – muzej postao džamija
Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, potpisao je ukaz kojim se Aja Sofija u Istanbulu, koja je osnovana kao crkva, pretvara u džamiju.
Prethodno je Vrhovni sud Turske poništio odluku iz 1934. godine kojom je Aja Sofija dobila status muzeja.
Izgrađena je u šestom veku po nalogu vizantijskog cara Justinijana I, bila je to najveća saborna crkva na svetu skoro 1.000 godina.
Aja Sofija je deo Uneskove svetske kulturne baštine, a ova organizacija apelovala je na turske vlasti da ne menjaju status bez šire rasprave.
Islamisti u Turskoj dugo su tražili da se ona pretvori u džamiju, ali sekularni poslanici opozicije su se protivili tom potezu. Predlog je izazvao kritike verskih i političkih lidera širom sveta.
Poglavari pravoslavnih crkava širom sveta osudili su predlog, kao i Vlada Grčke.
Osnivač moderne Turske, Mustafa Kemal Ataturk, odobrio je status Aja Sofije kao muzeja 1934. godine i od tada je simbol sekularizma, otvoren svim verama.
Ali Državni savet, najviši turski upravni sud, u presudi u petak saopštio je: „Zaključeno je da joj je aktom o nagodbi dodeljuje status džamije i da njena upotreba izvan ovog karaktera nije moguća pravno“.
„Odluka kabineta iz 1934. godine kojom je prestala da bude džamija i postala muzej nije u skladu sa zakonima“, saopšteno je.
Ruska pravoslavna crkva odmah je izrazila žaljenje što turski sud nije uzeo u obzir njihovu zabrinutost kad je presudio o Aja Sofiji, prenosi novinska agencija Tass.
Saopšteno je da odluka može dovesti do još većih podela.
Izgrađena u 6. veku po nalogu vizantijskog cara Justinijana I, bila je to najveća saborna crkva na svetu skoro 1.000 godina.
Kako je tekla istorija?
Legendarna građevina sa kupolom nalazi se u istanbulskom kvartu Fatih, na zapadnoj obali Bosfora.
Justinijan I je naložio gradnju ovog ogromnog zdanja 532. godine, kad je grad – tada poznat kao Konstantinopolj – bio prestonica Vizantijskog carstva, poznatog i kao Istočno rimsko carstvo. Inženjeri su doneli materijal sa Mediterana da bi podigli kolosalni hram.
Po njenom završetku 537. godine, postala je sedište Pravoslavne patrijaršije u prestonici. U zgradi su se održavala vizantijske carske ceremonije kao što su krunisanja.
Aja Sofija služila je kao sedište Istočne pravoslavne crkve skoro 900 godina, izuzev kratkog perioda u 13. veku, kad je bila katolička katedrala pod kontrolom evropskih osvajača koji su poharali i zauzeli Konstantinopolj tokom Četvrtog krstaškog pohoda.
Ali 1453. godine, Otomansko carstvo pod sultanom Mehmedom II zauzelo je Konstantinopolj i preimenovalo ga u Istanbul, okončavši Vizantijsko carstvo za sva vremena.
Po ulasku u Aju Sofiju, Mehmed II je insistirao da se ona renovira i preinači u džamiju. On je prisustvovao prvim molitvama u petak u ovoj zgradi, svega nekoliko dana nakon što su je poharale osvajačke snage.
Otomanske arhitekte uklonile su unutrašnje pravoslavne simbole ili prešle malterom preko njih i zdanju dodale tornjeve i minarete. Sve do završetka istanbulske Plave džamije 1616. godine, Aja Sofija bila je glavna džamija u gradu, a njena arhitektura inspirisala je graditelje Plave džamije i nekoliko drugih u gradu i čitavom svetu.
Na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine, Otomansko carstvo je poraženo i podeljeno među pobedničkim silama. Nacionalističke snage, međutim, uspele su da se izdignu i izgrade savremenu Tursku na pepelu tog carstva.
Osnivač Turske i prvi predsednik sekularne republike Mustafa Kemal Ataturk naredio je da se Aja Sofija pretvori u muzej. Od njenog ponovnog otvaranja za javnost 1935. godine, postala je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Turskoj.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0