Jedna neformalna i usmena prijava dolaska i dve zvanične diplomatske protestne note.

Ovako je za vikend protekao pokušaj Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ode u privatnu posetu Jasenovcu i Pakracu, mestima u Hrvatskoj u kojima su snage Nezavisne države Hrvatske (NDH) izvršile zločine nad Srbima pre 80 godina.

NDH je osnovana na teritoriji Hrvatske uz punu podršku fašističke Italije i nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Poseta je planirana za nedelju, 17. jul, a Vučić je bez prethodne najave preko diplomatskih kanala, o poseti samo neformalno obavestio Milorada Pupovca, predsednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Hrvatskoj.

U petak je iz Hrvatske stigla diplomatska nota u kojoj piše da „poseta visokog predstavnika strane države Spomen-području Jasenovac ne može biti privatnog karaktera“, da bi srpske kolege poslale protestu notu u Zagreb, koja je navodno odbijena, a u kojoj je naveden i naknadni zahtev za službenu posetu Vučića Jasenovcu.

Privatne posete stranih državnika, kaže Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, „treba razlikovati od privatnih poseta običnih ljudi“.

„Svaka poseta osobe koja zahteva obezbeđenje, što predsednik države svakako jeste, mora se najaviti“, objašnjava Jović za BBC na srpskom.

„Čak i kada Viktor Orban, premijer Mađarske, dolazi na letovanje u Hrvatsku, on to najavljuje.“

Diplomatska praksa putovanja državnih zvaničnika privatno u inostranstvo bez obaveštenja države u koju se ide „ne postoji“, kaže Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, za BBC.

• Zašto je Jasenovac „propuštena prilika“ za pomirenje
• Život na granici ne čeka političke odluke
• Ambasador Hrvatske u Beogradu za BBC: „Žalosno je da nas poplave i potresi poučavaju da smo ljudi“

Profesoru FPN-a iz Zagreba se ipak čini da je „srpska diplomatija pokušala da zaobiđe pravila jer je Hrvatska već dva puta iz političkih razloga odlagala Vučićevu službenu posetu Jasenovcu koja je zvanično tražena“.

„Treba imati u vidu i unutrašnja politička dešavanja u Hrvatskoj“, dodaje Jović.

Samo dan pre hrvatske zabrane Vučiću da ode u Jasenovac, desno orijentisana opozicija u Hrvatskoj je tražila smenu ministra spoljnih poslova ove zemlje zbog, kako kaže Jović, popustljivog odnosa Hrvatske prema integraciji Srbije u Evropsku uniju.

Šta je rekao Vučić?

Posle burnog diplomatskog vikenda na relaciji Beograd – Zagreb, Vučić je u ponedeljak održao vanrednu konferenciju za novinare, optužujući hrvatsku stranu i medije za „sumanuti cirkus koji su napravili“ i negirao da je hteo da ide tajno ili da izaziva haos kako su navodili.

On je rekao da je još od septembra 2021. godine u tri navrata službenim putem tražio od hrvatskih vlasti da ode u Jasenovac u svojstvu predsednika Srbije, ali da je svaki put dobijao molbu da pomeri posetu iz različitih razloga.

Dodao je da javnost u Srbiji ni u septembru, ni u martu 2022. godine, kao ni u julu ove godine, kada je treći put tražio da ode u Jasenovac, nije bila obaveštena o tome iz njegovog kabineta.

„Mi smo se poneli kao fer partner. Nismo ništa saopštavali. Nama je Hrvatska važan trgovinski partner, razmena je 1,5 milijardu evra, imamo suficit sa Hrvatskom“, rekao je Vučić.

Dodao je da je samo želeo da ode u Jasenovac i položi cveće i upali sveću.

„Je l’ to greh? Za više od 80 godina kada je napravljen jedan od nasjtrašnijih logora smrti u Drugom svetskom ratu u porobljenoj Evropi nijedan predsednik Srbije nije bio tamo, nisam bio ni ja kao šef države, to je sramota.

„Ja sam hteo da odem za vreme mandata i da se poklonim i srpskim i jevrejskim i romskim i svim drugim žrtvama“, rekao je Vučić.

Ali, nastavio je, više nisam želeo da prihvatim razne izgovore, poput: „Nemoj, nije vreme“.

„Pokušali smo sve dogovorom, ali nikada nije bilo vreme za odlazak u Jasenovac i nikada neće doći vreme, ja da vam kažem“, dodao je.

Na opaske pojedinih hrvatskih zvaničnika da i kada želi da ide na more treba da prijavi posetu, Vučić je odgovorio: „Ja ne želim da idem na more u Hrvatsku i time se ponosim. Ne zanima me more, hoću u Jasenovac“.

Kaže i da je mislio da ide u zemlju Evropske unije gde je omogućen slobodan protok ljudi, što je jedno temeljnih evropskih vrednosti.

„Poneo bih pasoš, onaj običan, pokažem na granici i slobodno se krećem. To su osnovna EU načela. Nisam znao da postoje posebni načini za ulazak.

„Ispostavilo se da sam hteo u ‘Zabranjeni grad’. Ili su Srbi u njega mogli slobodno da uđu samo od 1941. do 1945. godine“, rekao je Vučić.

Dodao je i da Srbija želi civilizovanu komunikaciju sa Hrvatskom, i zbog Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji.

Najavio je i sistemske promene u obrazovnom sistemu Srbije, više ulaganja u filmove, serije, knjige koje govore o stradanju u Jasenovcu.

„Da biste znali kako da se ponašate u budućnosti, morate da znate i šta se desilo u prošlosti“.

Vučić je rekao da kad god je išao u Bosnu i Hercegovinu uvek obavestio sve o njegovom dolasku, iako nije uvek morao.

Pomenuo je i kada su sve predstavnici hrvatske vlade dolazili u Srbiju, a da nisu prijavili posetu službenim putem.

• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije

Šta je odgovorio Plenković?

Andrej Plenković, predsednik hrvatske vlade, rekao je da se ne seća da je Vučić tražio posetu Jasenovcu u septembru, ali da će proveriti taj podatak.

O želji Vučića da sada poseti Jasenovac, Plenković je rekao da su mu poručili da nije vreme za to.

„Neslužbeno smo doznali da postoji želja da dođe u nedelju, ali bez zvanične najave.

„Koliko god da neko želi to diskretno da obavi, poseta ima reperkusije na domaćine.

„Rekli smo da nije trenutak niti je metodologija bila za to ispravna. Kada dođe trenutak, možemo o tome govoriti. Hrvatska je uključiva, tolerantna“, rekao je Plenković, prenose hrvatski mediji.

Upitan kada će Vučić moći u Jasenovac, Plenković je odgovorio da je „važno da se u međusobnim odnosima tretiramo s poštovanjem i da vodimo računa da smo država“.

„Države komuniciraju isto kao i ljudi. Kad neko dolazi u posetu, on prvo nazove i najavi se. Ista vrsta komunikacije treba da bude i među državama. Ovde to nije bilo obavljeno na odgovarajući način“, dodao je hrvatski premijer.

On kaže da takva poseta, bez obzira šta ko govorio, ima političke konsekvence i zato je treba pažljivo dogovarati.

„Ako se nešto kani raditi konstruktivno, ako se želi normalizovati situacija, onda treba da usvojimo evropske manire.

„Dobar dan, mi bismo došli, kad bi vam odgovaralo, ima li neki dobar trenutak? Ne možete dolaziti u državu kad i kako se kome prohte“, rekao je Plenković.

Kakav je diplomatski protokol

„Dolazak, tranzit i odlazak štićenih osoba“, što su ljudi koji zahtevaju obezbeđenje, „kroz Hrvatsku je neophodno najaviti 48 sati pre ulaska na područje Hrvatske“, piše u diplomatskom protokolu Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske.

Pre dolaska potrebno je, dodaje se, dostaviti podatke o vremenu dolaska, graničnom prelazu koji se koristi i brojevima pasoša državnika koji ulaze u zemlju.

U diplomatskoj praksi, objašnjava Dejan Jović, profesor FPN-a iz Zagreba, „privatne posete državnika su drugačije od službenih, ali potreba najave ostaje“.

„Čak i da predsednik države dolazi bez pratnje i vozila, to se mora najaviti“, dodaje on.

Jovićev kolega iz Beograda, Stevan Nedeljković, docent na FPN-u u Beogradu, kaže da „zemlja domaćin ima pravo da onemogući ulaz ukoliko ne postoji pisano obaveštenje o ulasku zvaničnika“.

„Pored političkog, dodatni razlog za takvo obaveštenje jeste i bezbednosni“, dodaje Nedeljković.

Živadin Jovanović, koji je od 1998. do 2000. bio jugoslovenski ministar spoljnih poslova, kaže da „najavljivanje privatne posete zemlji domaćinu može da bude i znak međusobnog uvažavanja zemalja“.

„Najava ulaska pokazuje i jedan nivo međusobnog poštovanja“, dodaje Jovanović za BBC.

„Praksa ipak nije sasvim ujednačena svuda na svetu, već prvenstveno zavisi od prirode odnosa između zemalja.“

Ako ne može službeno, možda može privatno

Nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić rekao je da je poseta Vučića memorijalnom kompleksu Jasenovac dogovarana skoro godinu dana.

„Prvi termin je utvrđen krajem jeseni prošle godine, a drugi termin bio je u rano proleće ove godine“, rekao je on za Televiziju N1.

„Oba su usaglašavana preko spoljnopolitičkih službi i oba termina su odgođena uz obostranu saglasnost, dakle i jedne i druge strane.“

Upravo iz ovog razloga, Dejan Jović misli da su vlasti u Srbiji ovaj put pokušale drugu taktiku.

„Ideja je verovatno bila – ako ne možemo službeno, hajde da pokušamo privatno“, dodaje on.

Ipak, Jović objašnjava da se u celokupnu procenu ulaska Vučića u Hrvatsku umešao i – unutrašnji politički tajming.

„Neophodno je ovu posetu staviti u određeni kontekst“, kaže on.

U hrvatskoj skupštini je desničarska opozicija, dodaje on, predložila da se ministru spoljnih i evropskih poslova u četvrtak, 14. jula izglasa nepoverenje.

„Razlozi su prvenstveno odnos prema Srbiji, koja nastavlja put EU, a nije rešila pitanja nestalih ljudi i granica sa Hrvatskom“, kaže on.

„Na dan kada se glasa o poverenju ministru, stiže vest da Vučić dolazi u Jasenovac.

„Poseta u nedelju bi za mnoge u tom kontekstu bila mnogo više sporna.“

Analiza

Joana Modrinska, doktorka sa Fakulteta političkih nauka i bezbednosnih studija u poljskom Torunu za BBC nasrpskom

Iako se međunarodne posete zvaničnika organizuju vekovima, ne postoje zvanična pravila ili međunarodni zakoni kojima se uređuje pripremanje takvih putovanja.

Način organizacije ovakvih poseta je predmet uobičajene regulative i dogovora između zainteresovanih strana.

Načelna pravila privilegija i imuniteta za najviše zvaničnike utvrđena su Bečkom konvencijom iz 1961. i Konvencijom o specijalnim misijama Ujedinjenih nacija iz 1969. godine, ali bez detaljnog objašnjenja.

U praksi je šefovima država garantovan lični imunitet (nepovredivost, zaštita dostojanstva, imunitet od suđenja na teritoriji strane zemlje), što važi i za zvanične i za privatne posete.

Zbog toga bi zemlja domaćin trebalo da bude obaveštena o poseti bez obzira na prirodu putovanja.

Prijavljivanje posete kao privatne i planiranje drugačijih aktivnosti od onih koje je zvaničnik prijavio ili propust da se one prijave može se tretirati kao zaobilaženje standardnih diplomatskih protokola, što bi moglo negativno da utiče na odnose zemalja.

Kod privatnih poseta, čak iako nije planiran sastanak sa visokim zvaničnikom zemlje u koju se putuje, uobičajeno je da se domaćin obavesti o datumu dolaska, mestu posete i dužini ostanka.

Treba spomenuti i da svaka suverena zemlja ima pravo da odluči kome će dozvoliti da uđe na njenu teritoriju, iako to pravo ne bi trebalo zloupotrebljavati i takve odluke bi trebalo donositi na čvrstim i opravdanim osnovama.

Zašto je važan Jasenovac?

• Jasenovac je najveći logor smrti na Balkanu iz doba Drugog svetskog rata.
• I dalje predstavlja jednu od tema koja se često koristi u verbalnim sporovima Srbije i Hrvatske, iako je od 22. aprila 1945, kada je oslobođen, prošlo 77 godina.
• U ovom logoru, koji je na teritoriji tadašnje Nezavisne Države Hrvatske postojao između 1941. i 1945. godine, najviše je bilo zatočenih Srba, potom Roma, Jevreja, Hrvata i zarobljenika drugih nacionalnosti koje je ovaj režim smatrao nepoželjnima, pokazuju podaci Memorijalnog muzeja spomen-područja Jasenovac.
• Godinama su se vodile rasprave oko broja žrtava – u hrvatskoj javnosti pominjane su mnogostruko manje, a u srpskoj mnogostruko veće cifre.
• Usled činjenice da je većina istorijskih dokumenata o Jasenovcu uništena, moguće samo okvirno proceniti broj žrtava od 80.000 do 100.000 ljudi, objašnjavaju stručnjaci.

Kakve su reakcije u Hrvatskoj

Predsednik Srbije je, prema pisanju zagrebačkog Jutarnjeg lista, navodno neformalno obavestio Milorada Pupovca, predsednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), o planiranom dolasku u Hrvatsku.

Isti list navodi da je Pupovac to preneo Andreju Plenkoviću, hrvatskom premijeru, da bi potom Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje u petak, 15. jula uputilo notu kolegama iz Srbije.

Vučić nije formalno obavestio organe Republike Hrvatske o njegovoj poseti i razlozima iste, što se smatra „nedobronamernim“, poručio je Gordan Grlić Radman, šef hrvatske diplomatije, a prenosi hrvatski portal 24 sata.

„Ne mogu se granice prelaziti samo tako ako se radi o visokim zvaničnicima.

„Ovo je provokacija Srbije. Žrtve su sredstvo, a ne cilj ovde“, rekao je Grlić Radman.

Pupovac je zatim izjavio da je „ozbiljan problem“ što je njegov pokušaj da obavesti hrvatske organe vlasti o poseti Vučića propao.

„Posledica je to nedovoljnog shvatanja o tome šta je Jasenovac i nedovoljnog slušanja nas kad su u pitanju jasenovačke i sve druge žrtve“, rekao je Pupovac, a preneo RTS.

Reakcije srpskih zvaničnika: ‘Zastrašujuća odluka’

Srpski predsednik se oglasio na Instagramu, gde je podelio sliku spomenika žrtvama u Jasenovcu, koje su stradale u ustaškom koncentracionom tokom Drugog svetskog rata, i poručio:

„Samo vi radite svoj posao! Živeće srpski narod i nikada neće zaboraviti!“.

Ustaški pokret je bio hrvatska fašistička organizacija osnovana 1929, a od 1941. do 1944. predvodio je NDH.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je Televiziji Pink rekla da je odluka hrvatskih vlasti „najveći skandal u modernoj istoriji Srbije i Hrvatske“.

Dodala je da je Vučić odlučio da odloži posetu „zarad dobrih odnosa“ sa susednom državom.

Osporavati posetu predsednika Srbije Jasenovcu je van svake pameti, izjavio je šef srpske diplomatije Nikola Selaković za RTS.

„Moj hrvatski kolega je juče rekao da su oni procenili da ta poseta ne bi bila iskrena.

„Čime su oni to procenili, čime oni to procenjuju, je l’ njemu možda neko stradao u Jasenovcu pa zna kako se ta iskrenost pokazuje i dokazuje?“, upitao je Selaković.

Zbog odluke Zagreba planiranu posetu Hrvatskoj otkazala je Zorana Mihajlović, srpska ministarka energetike, koja je u utorak u Zagrebu trebalo da se sastane sa Davorom Filipovićem, ministrom privrede i održivog razvoja Hrvatske.

„Umesto da pokažemo poštovanje prema svim žrtvama i tražimo načine da zajedno gradimo bolju budućnost, kao što radi Srbija, ovakvim potezima se samo vraćamo u prošlost i onemogućava se unapređivanje odnosa dve zemlje u oblastima gde itekako postoji potreba da sarađujemo“, rekla je Mihajlović, prenosi Televizija N1.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin najavio je i konkretne mere, kao odgovor na odluku Zagreba.

„Od danas svi funkcioneri hrvatske države, svi nosioci službenih ili diplomatskih pasoša moraće posebno da najave i obrazlože svoju posetu ili prolazak kroz Srbiju i biće stavljeni na poseban režim kontrole“, naveo je Vulin u saopštenju objavljenom na sajtu ministarstva.

Ipak, ministarka Zorana Mihajlović rekla je da se ne slaže sa izjavama njenog kolege Vulina i da veruje da iza njih ne bi stao ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Šta znači protestna nota

Srbija i Hrvatska razmenile su diplomatske note, a deo ove komunikacije izašao je i u javnost.

„Protestna nota je diplomatsko sredstvo komuniciranja između zemalja koje se nalazi pri dnu političke osetljivosti“, objašnjava Stevan Nedeljković.

„Pretpostavka je da one neće dubinski narušiti odnose između dve zemlje.“

Mnogo ozbiljniji diplomatski činovi su, dodaje on, proterivanje diplomatskog osoblja iz države domaćina i šefa diplomatske misije.

Težina protestne note, kaže diplomata Jovanović, ipak „zavisi od autonomne procene zemlje koje protestuje“.

„Sama protestna nota može imati različite pravce delovanja“, dodaje Jovanović.

„Ton note pokazuje i koliko zemlja želi da izrazi nezadovoljstvo jer su joj uskraćena neka međunarodna prava.“

Prethodne zabrane putovanja zvaničnika na Balkanu

Srbija i Kosovo od 1. decembra 2014. godine imaju sklopljen dogovor o zvaničnim posetama, koji predviđa da zvaničnici moraju da se najave najmanje 72 sata uoči službene posete, navodi se na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Ipak, i Beograd i Priština odbijale su zahteve da ulazak državnika.

Tokom aprila 2015, Hašimu Tačiju, tada prvom potpredsedniku kosovske vlade, nije bio dozvoljen dolazak u Beograd, gde je na poziv jedne nevladine organizacije trebalo da učestvuje na skupu o evrointegracijama zapadnog Balkana.

„Takvo ponašanje vodi tenzijama i stvara nesigurnost u pogledu političke volje Beograda da gleda u budućnost“, izjavio je posle ove odluke Tači, prenela je Radio televizija Srbije.

Kosovske vlasti su pet godina ranije zabranile dolazak Gorana Bogdanovića, tadašnjeg srpskog ministra za Kosovo, a mere su se odnosile i na nekoliko drugih zvaničnika Republike Srbije.

Ipak, Dragan Petković, zvaničnik ovog ministarstva, uspeo je da uđe na teritoriju Kosova, iako se nalazio na listi ljudi kojima zvanične posete nisu dozvoljene.

Kosovske vlasti su 2018. deportovale i Marka Đurića, tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju sa Kosova.

• Priština: Marko Đurić je deportovan
• Spasavanje redova Đurića
• Zabranjen ulaz srpskim zvaničnicima na Kosovo

I Aleksandru Vučiću je 2018. godine odbijen zahtev da poseti selo Banje u centralnom delu Kosova, pa je stanovnicima opštine morao da se javi telefonom.

Direktoru Kancelarije za Kosovu i Metohiju Petru Petkoviću 12. jula 2022. Priština onemogućila uđe na Kosovo, na administrativnom prelazu Končulj.

Petković je rekao da je to sedmi put da mu je onemogućen odlazak na Kosovo.

Milorad Dodik, član predsedništva Bosne i Hercegovine, i Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske, od aprila 2022. su pod sankcijama Velike Britanije, zbog čega im nije dozvoljeno da putuju u tu zemlju bilo kojim povodom.

• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija

Sankcije protiv Dodika je 2021. pooštrila i Amerika, gde mu je takođe zabranjen ulazak u svojstvu privatnog lica ili zvaničnika RS i BiH.

Pet tipova poseta zvaničnika u Americi

Strani visoki zvaničnici mogu posetiti Sjedinjene Američke Države na pet načina, navodi se na sajtu Stejt dipartmenta.

• „Državničke posete“ (state visits) namenjene su samo predsednicima ili monarsima država širom sveta, koje prethodno poziva predsednik Amerike i susreće se sa njima.
• U„zvanične posete“ (official visits), pored šefova država, mogu doći i premijeri tih zemalja, takođe na poziv američkog predsednika.
• „Zvanične radne posete“ (official working visits) namenjene su istim zvaničnicima, ali prilikom sastanka sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država prisustvuje i američki državni sekretar
• Predsednici država i vlada u „radne posete“ Americi dolaze kako bi se sastali sa predsednikom te zemlje, ali prilikom ovih susreta, za razliku od prethodna tri tipa poseta, ne postoji obavezna ceremonija prijema i obroka u Beloj kući.
• „Privatnom posetom“ smatra se svaki dolazak predsednika, premijera, ministra ili nekog drugog zvaničnika vlade jedne države u Ameriku bez zvaničnog poziva iz Bele kuće. Oni tom prilikom mogu zatražiti sastanak sa predsednikom Sjedinjenih Američkih država, a ukoliko do njega dođe on se naziva „radnom sesijom“ i ne prate ga obavezne ceremonije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk