Alergije: Da li je Drugi svetski rat kriv za polensku groznicu u Japanu

Milioni ljudi u Japanu svake godine slave dolazak delikatnih trešnjinih cvetova kao vesnike proleća.

Ali promena godišnjeg doba donosi i teške nedelje neprestanog kijanja, zapušenih noseva i suznih očiju.

Malo ljudi bi, međutim, čak i unutar azijske zemlje povezalo ovaj problem javnog zdravlja sa Drugim svetskim ratom (1939-1945) ili kao moguću posledicu klimatskih promena.

Polenska groznica, kako se alergija na polen obično naziva, pogađa različiti procenat ljudi širom sveta – u Velikoj Britaniji to je najmanje svaki četvrti čovek, prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe, za razliku od manje od 10 odsto u SAD.

Japan je, međutim, klasa za sebe: anketa iz 2019. godine koju je sproveo tim multidisciplinarnih japanskih doktora pokazala je da skoro 40 odsto od 123 miliona stanovnika ove zemlje pati od nekog oblika ovog stanja, lokalno poznatog kao „kafunšo“ (polenska bolest).

Pre dve decenije, prema listu Japan tajms, ta brojka bila je svega 20 odsto.

• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Treba li da se hranimo kao Japanci da bismo duže živeli
• Zašto svet postaje sve alergičniji

Japanska šumarska služba procenila je da polenska alergija izaziva ekonomske gubitke od najmanje 2,2 milijarde dolara godišnje, ubrajajući u to i medicinske troškove i smanjenu produktivnost radnika.

Početkom aprila, premijer Fumio Kišida proglasio je stanje „društvenim problemom“ i naložio ministrima da pronađu rešenje.

Pogledajte video: Kako i zašto nastaju alergije

Ali zašto je polenska groznica toliko izražena u Japanu?

Zrna polena iz mnogih biljaka izazivaju alergijske reakcije.

Ali u Japanu je problem povezan konkretno sa dve vrste drveća: kedrovima i čempresima.

Obe su domaća drveća i deo zemljinog krajolika stotinama godina – zašto su onda sada odjednom postali problem?

„Tokom Drugog svetskog rata, japanske šume su sečene i krčene“, kaže za BBC Ivao Uehara, profesor sa katedre za šumarstvo na tokijskom poljoprivrednom fakultetu.

„Zbog nestašice drveća posle rata, zasađen je veliki broj kedrova i čempresa, jer rastu relativno brzo.“

To ih je učinilo idealnim i za rešavanje problema drvne građe za obnovu zemlje, prema Dejvidu Fedmanu, istoričaru sa Kalifornijskog univerziteta Irving specijalizovanog za istoriju japanske životne sredine.

To je dovelo do još sađenja.

„Jedna od najhitnijih potreba za Japan neposredno posle rata bili su materijali za urbanističku obnovu“, objasnio je Feldman.

„Ovde vredi napomenuti da je kampanja bombardovanja napalmom u završnim mesecima Drugog svetskog rata uglavnom uništila japanske građevine od drveta.“

• Kako preživeti sezonu alergija na polen
• Koje je najgore doba dana da se razbolite
• Na pomolu „lečenje“ alergije na kikiriki

Loše poslovanje

Saveznička okupacija Japana okončana je 1952. godine, ali se narednih godina sadnja kedrova i čempresa nastavila uvećanim obimom.

U nekim slučajevima, prirodne šume su bile krčene i zamenjivane monokulturama kedrova i čempresa, objasnio je profesor Uehera.

„Japanski kedar danas čini 45 odsto svih japanskih zasađenih šuma, a čempres 25 odsto“, rekao je on.

Razmnožavanje obe vrste drveća takođe zavisi od oprašivanja vetrom, što znači ispuštanje obilatih količina polena u vazduh.

U narednim decenijama ogromne plantaže su loše poslovale, uglavnom zbog pada cene uvozne drvne građe od sedamdesetih pa nadalje.

Odsustvo eksploatacije lokalnog drveta dovelo je do gušćih kedrovih šuma i krupnijeg drveća, pojačavši problem polenskih oblaka.

Japansko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da same kedrove šume prekrivaju 12 odsto teritorije čitave zemlje.

Neka drveća vole klimatske promene

Međutim, profesor Uehara je dodao da kedrovi i čempresi nisu jedini „krivci“ za krizu polenske groznice u Japanu.

Postoje i druge otežavajuće okolnosti kao što su zagađeni vazduh u gradovima – neke čestice zagađenja vezuju se za polen, što ga čini jačim alergenom.

I na kraju, ali ne manje važne, tu su i klimatske promene.

Naučnici tvrde da više temperature teraju drveće iz čitavog sveta da proizvodi više polena i tokom dužih vremenskih perioda, baš kao i ranije tokom godine nego pre.

U studiji objavljenoj u martu 2022. godine, istraživači sa Univerziteta u Mičigenu otkrili su da se između 1990. i 2018. godine dužina polenske sezone u SAD i Kanadi povećala za najmanje 20 dana, a koncentracija polena u vazduhu za 21 odsto.

To je uglavnom tako, prema autorima, zbog globalnog zagrevanja.

Japanska meteorološka služba izvestila je u aprilu da je ispuštanje polena u nekim oblastima zemlje počelo 2023. godine dve nedelje ranije nego prošle godine.

Japanski mediji spekulišu o merama koje će vlada možda morati da preduzme da bi ublažila krizu polenske groznice, od seče kedrovih šuma do korišćenja veštačke inteligencije za praćenje ispuštanja polena u vazduh.

Ali profesor Uehara kaže da je problem dublji i da donosi ozbiljnu lekciju ne samo za Japan: uništenje biodiverziteta može da ima nesagledive posledice decenijama kasnije.

„Glavna mera trebalo je da bude uvođenje mešanih šuma kedrova i drugih vrsta“, kaže on.

„Bogatstvo biodiverziteta i kriza polenske groznice u obrnutoj su srazmeri.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk