Da li će pobednik izbora na Kosovu Aljbin Kurti učestvovati u dijalogu sa Srbijom i koliko bi u razgovoru mogao da pomogne još jedan novi čovek, izaslanik za pregovore iz Sjedinjenih Američkih Država Ričard Grenel – odmah bi mogao da odgovori samo Tviter.

Kurti je na dan Grenelove posete Kosovu na Tviteru napisao da će „započeti dijalog sa Srbima sa Kosova“.

Odmah zatim je dodao i da će „razmotriti potpisani Briselski sporazum i napredak sa Srbijom“.

I stated that I'll start a bottom-up dialogue with #Kosova Serbs, review progress on signed agreements & a dialogue with #Brussels on principled dialogue with Serbia. We should not delay but neither rush into wrong agreements. I assured him that I'll be a Prime Minister for all.

— Albin Kurti (@albinkurti) October 9, 2019

„Ne treba žuriti sa pogrešnim dogovorima“, napisao je Kurti i dodao da ovo piše sa pretpostavkom da će biti naredni premijer Kosova.

Tvitovali su i iz američke ambasade u Prištini o dolasku Grenela, kog analitičari nazivaju i „Trampovim čovekom“.

• Ko je Aljbin Kurti
• Pobednici i gubitnici zamenili uloge na Kosovu
• Srbija i Kosovo u tridesetak dana: Mesec uništenih pregovora ili uvertira u veliko pomirenje

Ako Kurti bude formirao kosovsku vladu, to će dosta promeniti odnose, smatra britanski sociolog Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Ali, ne zbog toga što su stavovi njegove stranke više nacionalistički od drugih, nego zbog toga što će pristupiti stvarnošću na principelniji način“, kaže Gordi.

On smatra da „Grenel nije profesionalac i slabo ima veze sa diplomatijom, njegova glavna karakteristika je lična bliskost sa Trampom.

„Imenovanje ukazuje da Tramp želi bilo kakav dogovor što ranije, kako bi mogao da pokaže bilo kakav uspeh u spoljnoj politici na američkim izborima.“

Odmah razgovori sa Srbijom: Amerika „jasno“ ili „neformalno“ Kosovu

„Jasno smo stavili do znanja da očekujemo da novo kosovsko rukovodstvo bude pripremljeno da se odmah upusti u razgovore sa Srbijom“, rečeno je Glasu Amerike u Stejt dipartmentu.

Dodaje se i da američka administracija očekuje rad „na sporazumu o normalizaciji odnosa“.

„Kada je Sejt dipartment imenovao Metjua Palmera za pregovarača, sve je ukazivalo da očekuju kontinuitet, pa su zato izabrali iskusnog profesionalca da nagleda nastavak pregovora koji su malo stali.

„Ali, osnovni pravac je bio uglavnom poznat“, kaže Gordi.

• Metju Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
• „Žalim zbog ‘kolateralne štete’, ali je bombardovanje opravdano“, kaže Džejmi Šej
• Ketrin Ešton za BBC: Pregovori o Kosovu i neprospavane noći

Sa druge strane, Grenel je pre izvršilac „neformalne nego predstavnik zvanične politike SAD“, dodaje on.

Gordi smatra da je postavljen jer je „trenutno vladujuća stranka u Americi svesna toga koliko su njihovi rezultati u spoljnoj politici do sada katastrofalni“.

Ko je Ričard Grenel

• Američki predsednik Donald Tramp imenovao je Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine
• Smatra se Trampovim ‘čovekom od poverenja’
• Američki ambasador u Nemačkoj je od maja 2018. godine
• Skoro dve decenije bio je glavni savetnik za komunikacije političara na saveznom, državnom, lokalnom i međunarodnom nivou

Prvi pregovarač Srbije sa Kosovom Borko Stefanović, danas jedan od osnivača opozicionog Saveza za Srbiju, za BBC na srpskom kaže da „Gerenel nije iskusan pregovarač“.

„Američki ambasador u Nemačkoj na mesto specijalnog izaslanika za odnose Beograda i Prištine dolazi kao kontrateža Stejt dipartmenta“, misli Stefanović.

„Dok je Palmer pregovarač nekih starih političkih snaga u Americi, Kurti i Grenel su zagovornici novih politika. Kurti nikada nije bio na vlasti, a Grenel je Trampov čovek.“

Do nastavka dijaloga će, misli Stefanović, „sigurno doći ali je pravo pitanje – kada“ jer se „sve vrti oko izbora“.

„Beograd i Priština će sesti za sto sa zakašnjenjem jer će dijalog morati da sačeka formiranje vlade Kosova. Dodatni probem su i izbori naredne godine u Srbiji“, kaže Stefanović.

Borba protiv korupcije i pravda – ovo su predizborna obećanja Kurtija, dodaje on.

„Biće pravo osveženje videti da li će ih lider Samoopredeljenja i ispuniti.

„Ono što jeste izvesnije je da će Kurtijeva retorika prema Srbiji i Briselskom sporazumu, koja je često bila označena kao nacionalistička, biti ublažena pod uticajem Amerike“, misli lider Levice Srbije.

Ko je Aljbin Kurti

• Za Kurtija se prvi put čulo u javnosti u drugoj polovini devedesetih kada je organizovao studentske demonstracije protiv Slobodana Miloševića na Kosovu
• Istakao se kao lider nenasilnog otpora, ali je ubrzo uhapšen i služio je kazne u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu
• Beogradski dnevni list Naša borba krajem devedesetih dodelio mu je nagradu za toleranciju, ali je on nije prihvatio
• Nakon izlaska iz zatvora završio je Elektrotehnički fakultet i nekoliko godina nije bio politički aktivan
• Kurtijeve pristalice su 2005. godine na zgradi UNMIK-a napisali „Bez pregovora, samoopredeljenje!“, nakon čega je osnovan pokret tog imena
• U intervjuu za bosansku TV 1 2018. godine, rekao je da je „Srbija najveći problem Zapadnog Balkana“, jer se ponaša kao „mala Rusija, kao hobotnica s pipcima svuda po regionu“
• Protivnik je Briselskog sporazuma

Da će dijalog između Beograda i Prištine pokrenuti nova vlada Kosova, misli i Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini.

„Sada su već svi politički subjekti na Kosovu svesni značaja dijaloga – razlika je u strategiji koju će primeniti“, kaže Spahiu za BBC na srpskom.

Profesor političkih nauka Kurtija naziva „teškim, ali ozbiljnim sagovornikom“.

„Moja percepcija je da je on krut u pregovorima, ali je za razliku od ostalih ozbiljan.“

Pregovori Beograda i Prištine su zaustavljeni krajem 2018. godine, kada se u malo više od mesec dana dogodilo mnogo toga.

O članstvu Kosova se glasalo u Interpolu, Donald Tramp je pisao predsednicima Srbije i Kosova, povećane su takse za 100 odsto na srpsku robu i usvojen je zakon koji može da dovede do formiranja vojske Kosova.

„U velikoj meri su pomeranja u pregovorima došla zahvaljujući ličnom odnosu između Vučića i Tačija, ili neformalnim aranžmanima koji su sklopljeni između raznih sumnjivih interesa, što pokazuje famozni sastanak na jahti u Crnoj Gori“, kaže Gordi.

Srpski istraživački portal KRIK objavio je nedavno fotografiju snimljenu pre dve godine na jednoj jahti u Crnoj Gori, na kojoj se vide dosadašnji ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli, predsednik Srpske liste Goran Rakić i biznismen sa Kosova Milan Radoičić.

„Dosadašnja situacija je onakva kakva Trampu najviše odgovara“, kaže Gordi.

Ipak, on smatra da „u ovoj situaciji Grenel neće biti od velike pomoći“.

„Moguće je da je došlo vreme da se obe vlade određuju prema onome što zaista žele i zaista mogu da dobiju, pa da pristupe pregovorima na mnogo otvoreniji i iskreniji način“, dodaje on.

Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk