Aljbin Kurti za BBC na srpskom: „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda, i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba"

Aljbin Kurti postao je nezaobilazno lice kosovske politike - pobedom na vanrednim parlamentarnim izborima samo je učvrstio taj status.

„To je bila masovna intervencija naroda na političkoj sceni tako da kosovska drama zarobljene države ne dobije tragičan završetak", opisuje za BBC na srpskom svoj izborni trijumf složenom konstrukcijom koju izgovara bez greške na srpskom jeziku.

Kurti je lider Samoopredeljenja - političke stranke nastale iz pokreta koji je želeo da uzdrma temelje kosovske partijske scene.

• Ko je Aljbin Kurti
• Aljbin Kurti i „Trampov čovek za Kosovo": Da li će pokrenuti dijalog sa Srbijom
• Pobednici i gubitnici zamenili uloge na Kosovu

Na vanrednim parlamentarnim izborima osvojila je više od 25 odsto glasova i kao prvoplasirana ima inicijativu u procesu formiranja buduće Vlade Kosova čiji bi on trebalo da bude predsednik.

U kući u prištinskom naselju Dragodan, u kojoj je smešteno sedište Samoopredeljenja, u danu posle izbora srpski govore samo Kurti i njegov portparol - ostali su, čini se, mlađi od trideset godina, pa se gotovo i nisu sreli sa jezikom tadašnje države u kojoj su rođeni.

„Jedini problem zašto ne pričam više na srpskom je što mi ponekad treba više vremena da se setim nekih reči i izraza.

Na albanskom i engleskom pričam tri puta brže, ali ako neko ima vremena, i ja imam vremena - sve može", odgovara Kurti na pitanje da li će u javnosti govoriti na srpskom.

„Albanci - jak narod, Srbija - jaka država"

Ipak, od Srba sa Kosova izbornu pobedu čestitao mu je samo Nenad Rašić, član koalicije „Sloboda" koja je osvojila 0,09 odsto glasova.

Kurti ne žali što te čestitke nije bilo od Srpske liste, čijih će deset kandidata preuzeti svih deset poslaničkih mandata namenjenih srpskoj zajednici.

„Ni Srpska lista, ni PDK (Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija) nisu stranke - to su zapravo države."

Zbog toga ne planira da Srpsku listu pozove u vladu, iako kosovski Ustav garantuje jedno ministarsko mesto srpskoj zajednici.

„Kurti: Srpska lista nije srpska zajednica - ima i drugih stranaka i političara.

BBC: Ali je upitan njihov legitimitet?

Kurti: Veoma je veliko pitanje legitimiteta Srpske liste. Tu je država - nema autentičnosti kod Srpske liste.

BBC: Vi ovako upravo postavljate pitanje legitimiteta celog izbornog procesa u kome ste Vi pobedili - neko tako može i Vašu pobedu da ospori?

Kurti: U srpskoj zajednici je od 2017. bilo puno neregularnosti - i Nenad Rašić i Slobodan Petrović su se mnogo žalili. To je bila industrijalna krađa. Mnogo više problema sada ima u srpskoj zajednici nego u albanskoj. Pritisak na Srbe sa Kosova je žalostan - a isto tako je bilo i 80-tih i 90-tih godina dvadesetog veka, Beograd je kao hobotnica koja želi sve da kontroliše."

Na opasku da je srpski predsednik Aleksandar Vučić pobedu Srpske liste uporedio sa jedinstvom Albanaca u borbi za nezavisnost od Srbije, Kurti kaže da ne voli takva poređenja.

• Ko je ko na političkoj sceni Kosova
• Šta će promeniti izbori na Kosovu

„Neki ljudi, kada ne prave konkretne analize današnjih situacija nego govore na šta ih nešto podseća, pokazuju lenjost misli.

Nad Albancima nije bilo nikakvih pritisaka odozgo, to je bilo jedinstvo odozdo i zato ne vidim ništa slično - kad smo uspostavili jedinstvo odozdo, nije nas plaćala Tirana."

U predizbornom intervjuu za BBC, Kurti je najavio da će u prvoj nedelji premijerskog mandata pokrenuti razgovor sa kosovskim Srbima.

„Poverenje ćemo da gradimo akcijom, kroz zajedničke aktivnosti u razvoju.

Ima sela gde su i Albanci i Srbi poljoprivrednici, a niko se nije setio da ih spoji za jedan okrugli sto koji neće biti o pomirenju nego o razvoju - šta sa tržištem, proizvodima, standardima, subvencijama, gorivom."

• Srpska lista za BBC - O Radoičiću, izborima, vodi i hrani u Mitrovici i najbitnijem čoveku za Kosovo
• Srbi van Srpske liste ili „Tačijevi Srbi"

Lider Samoopredeljenja smatra da se Srbi i Albanci nisu sukobljavali zbog razlike u identitetu, već u interesima.

„Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda, i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba.

Albanci su jak narod, a Srbija je jaka država - Albanci su kao nacija jači od Srba, ali je Srbija vek i po jača kao država.

Na Balkanu nema rata bez Srbije i nema mira bez Albanaca", zaključuje Kurti.

Šta da očekuju kosovski Srbi

„BBC: Možete li da garantujete kosovskim Srbima da će na kraju Vašeg premijerskog mandata imati više, a ne manje prava, da će se srpski jezik na Kosovu govoriti više i da će živeti bolje?

Kurti: Da, sve to mogu da garantujem. I sad po Prištini možete slobodno da pričate na srpskom. Tamo gde su se desili masakri u ratu - tamo je malo drugačije nego u gradovima poput Prištine, Prizrena. Ipak, ljudska i građanska prava Srba nisu njihova preokupacija - zaposlenje je prva tema. Mi živimo u vremenu gde davanje političkih i građanskih prava jeste neupotrebljivo ako nemate posla pa morate da se iselite, a to je isto za Srbe i Albance."

„Đavo u detaljima" pregovora Beograda i Prištine

Osim sa Srbima sa Kosova, Aljbin Kurti pregovaraće i sa Srbijom - želi da upravo on formira pregovarački tim Kosova koji će lično predvoditi, a u njega planira da uključi i predstavnike opozicije.

„Ja ne bih žurio sa dogovorima jer treba puno toga da se uradi, a sva dosadašnja mišljenja proizlaze iz veštačke potrebe da što pre imamo dogovor.

Ako smo u urgentnoj situaciji, onda može i da se suspenduje demokratija - to je lanac teza da bi se očuvala vlast autokrata", aludira Kurti na dosadašnje pregovore.

Za pregovaračku bliskost kosovskog i srpskog predsednika Hašima Tačija i Aleksandra Vučića kaže da je njihov zajednički predlog propao.

„Oni su u principu imali neki dogovor, ali nisu imali detalje - a đavo je u detaljima i to zapravo znači da nisu imali dogovor.

• Odlazak „balkanskog Nelsona Mandele”
• Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
• Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto

Oni su tajno pregovarali jer su hteli brz dogovor tako što bi oni postali nezamenljivi lideri Balkana."

Osim vremena, Kurti najavljuje da će insistirati na tri principa da bi se, kako kaže, zalečila ova otvorena rana.

„Prvi princip je da nema dogovora bez dijaloga, a ovi tajni sastanci su bili za dogovor bez dijaloga.

Drugo, nema dijaloga sa mapama - to je kao Tuđman i Milošević o Bosni, a to ne pada u registar mira nego u registar rata jer su se njih dvojica sastali više od deset puta, a sve vreme ratovali.

I treće, pošto će mape postojati, oko njih moraju biti eksperti za demarkaciju, a ne predsednici koji se ponašaju kao generali u Prvom svetskom ratu."

Na primedbu da vremena možda i nema kada Sjedinjene Države imenuju čak dva specijalna posrednika u dijalogu jer žele brzo rešenje, Kurti odgovara kontratezom.

„Kad imaš dva predstavnika, možda zapravo i ne želiš da uradiš taj posao - to je veoma čudno za mene i pokazuje mi da ne treba da žurimo jer nemamo luksuz za još jedan neuspeh.

Evropski okvir razgovora, uzajamno poštovanje i reciprocitet, dobrosusedski odnosi - to su najvažnije stvari za budućnost, a veštačka urgentnost je zamka."

Od Evropske unije, Kurti očekuje „Maršalov plan" pomoći Balkanu koji će se temeljiti na tri stuba: rešavanju pitanja podeljenih gradova, u koje ubraja Brčko, Mostar, Mitrovicu i Skoplje, pravljenje mosta između obrazovanja i privrede, kao i uklanjanje sa vlasti autoritarnih lidera.

Kaljenje na preprekama „kod kuće"

Kurtija očekuje veliki posao i na političkoj sceni Kosova, gde ima onih koji veruju da mu ni pobeda na izborima, ni podrška drugoplasirane partije Demokratskog saveza Kosova (LDK) neće biti dovoljna da na kraju formira vlast.

„Radićemo puno, biće puno prepreka - ali na tim preprekama ćemo se kaliti i to me uopšte ne brine", kaže Kurti.

Spočitavaju mu često da nema nikakvog iskustva u vođenju države i državnih poslova već samo stranačke borbe.

„Baš oni su vodili stranke iako su navodno bili na čelu države, a ja sam vodio državu iako sam bio na čelu stranke - ja sam se najviše brinuo o kolektivnom interesu, institucijama sistema, državi kao takvoj, opštem interesu i volji.

Mislim da oni nemaju iskustvo kako da budu predsednici stranaka sada kada treba da budu lideri opozicije."

Ono što je bojilo Samoopredeljenje bojama levičarskog pokreta, Kurti želi da pretvori u program vlade, kroz osnivanje razvojne banke sa povoljnim kreditima za privrednike, pravljenje investicionog fonda koji će upravljati javnim sektorom, prodaju akcija umesto privatizacije državnih firmi.

Najavljuje profesionalizaciju i departizaciju administracije, a u pravosuđu, uz nedostatak volje i znanja nekih tužilaca, identifikuje još jedan problem.

„U javnim nabavkama vlada tenderomanija - puno je biznisa iz vladinog dvorišta gde žive kao pečurke, znaju kako da dobiju tendere jer se pišu za njih.

Kultura vlasti na Kosovu je takva da je vlada prebliska sa pojedinačnim biznismenima, a treba da bude bliska sa biznis zajednicom uopšte, ne prebliska sa pojedinačnim biznisima.

Neće biti više zajedničkih ručkova i večera sa ministrima", poručuje Kurti gotovo u stilu lidera grčke Sirize Aleksisa Ciprasa, koji je u sličnom stilu došao na vlast u Atini, ali je potrajao „samo" četiri godine.

Suzavac

U svom političkom delovanju, Samoopredeljenje je postalo „poznato" i van Kosova po pokušajima da bacanjem suzavca u skupštinskoj sali spreči ratifikaciju sporazuma sa Crnom Gorom o demarkaciji granice.

„BBC: Imate li još suzavca?

Kurti: Nemam, nemam...

BBC: Jeste ga čuvali u kancelariji, gde ste ga čuvali?

Kurti: Ne znam, ja nisam bio nadležan za to. Suzavac smo dobili od policije - oni su ga bacali na našim protestima, mi smo skupili one patrone koje nisu eksplodirale. Uneli smo ih u parlament jer nemaju metalne delove, ne čuje se bip na metaldetetktoru.

BBC: Je li gotovo sa suzavcem na Kosovu?

Kurti: Gotovo je. Mi nećemo bacati suzavac na demonstrante opozicije. To je radikalna akcija prošlosti."

„Ne volim da dođem u Beograd"

Aljbin Kurti svoju političku karijeru stvarao je i u - zatvorima, kako onim jugoslovenskim i srpskim, tako i kosovskim.

Upečatljivi su snimci njegovog intervjua srpskim novinarima iz zatvora u Požarevcu 2001. godine gde je proveo deo zatvorske kazne na koju su ga osudile jugoslovenske vlasti zbog terorizma - već tada Kurti pokazuje velike retoričke sposobnosti odgovarajući na srpskom jeziku.

„Verovatno nisam ni svestan toga, ali iskustvo iz srpskog zatvora mi dosta vredi.

Poslednjih godinu i po dana u zatvoru najviše sam čitao u celom životu, mada je prva godina u Požarevcu i Lipljanu bila kao koncentracioni logor - imao sam 30 kilograma manje nego danas", kaže Kurti.

Oslobođen je 7. decembra 2001. godine posle inicijative međunarodne zajednice sa demokratskim vlastima u Beogradu koje su nasledile režim Slobodana Miloševića.

U prestonici Srbije poslednji put bio je pre zatvorskog staža - priseća se susreta u britanskoj ambasadi u maju 1998. godine, gde je bio na sastanku sa zamenikom britanskog šefa diplomatije Tonijem Lojdom u društvu kosovskog političara Fehmija Aganija.

„Ne znam kad ću doći sledeći put, to ne zavisi od mene.

Nije baš ni da volim da dođem, moram to da vam priznam - Batajnica je nadomak Beograda, a to je stravično za mene jer nema nijednog obeležja da je 764 Albanaca pokopano na tom strelištu", kaže Kurti.

U Batajnici je tokom 2001. i 2002. godine otkriveno pet masovnih grobnica u kojima su nađeni posmrtni ostaci kosovskih Albanaca zakopanih na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice.

Za ove zločine, pred Haškim tribunalom osuđen je policijski general Vlastimir Đorđević dok nijedan neposredni izvršilac nije odgovarao pred srpskim sudovima.

Kaže da je izbornu čestitku iz Beograda dobio od lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, da je u kontaktu sa predstavnicama nevladinog sektora Sonjom Biserko i Natašom Kandić, i pojašnjava zašto se Beogradu ne raduje.

„Beograd kao takav ima puno posla sa samim sobom - mnogo više treba da gleda u ogledalo nego u dvogled prema kosovskim Albancima.

Situacija je tamo mnogo tužna uprkos ekonomskom rastu - bolje je biti slabiji nego živeti u tami nesučeljavanja sa sobom i prošlošću, bez ikakve introspekcije.

Nisam baš optimista", zaključuje Aljbin Kurti.

Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]