Američke sankcije, Veselinović i Radoičić: Šta znači kada Amerika uvede sankcije pojedincima

Srbija i Kosovo našli su se ponovo na dnevnom redu američke administracije.

Ovog puta, u središtu pažnje našli su se pojedinci i firme sa severa Kosova koji su umešani u kriminalne aktivnosti, prema kojima su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije.

Američki Trezor objavio je 8. decembra novu listu lica i firmi prema kojima su uvedene sankcije, a na njoj se našlo 16 pojedinaca i 24 firme.

Na crnu listu su, zbog kriminalnih i ilegalnih aktivnosti, kako je navedeno, stavljeni braća Zvonko i Žarko Veselinović, Milan Radoičić i ljudi i firme povezani sa njima.

Sankcijama SAD, imovina pojedinaca na listi se uglavnom blokira i američkim državljanima je zabranjeno da sarađuju sa njima.

Na ovoj listi od ranije je, između ostalih, i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik.

• Vodič kroz naj(ne)izvesnije izbore na severu Kosova
• Ko je Zvonko Veselinović
• Ubistvo Olivera Ivanovića - prošlo je 1.000 dana bez odgovora

Kako odluke o sankcijama utiču na odnos države iz koje su ljudi koji su se našli na listi i SAD-a zavisi od odgovora vlasti iz koje su pojedinci protiv kojih su uvedene sankcije, objašnjava stručnjak za međunarodne odnose Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Milan Radoičić je potpredsednik Srpske liste, političke organizacije kosovskih Srba bliske vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića.

Zvonko Veselinović i Milan Radoičić su među optuženima za ubistvo Olivera Ivanovića 16. januara 2018. godine, ali nisu dostupni kosovskom pravosuđu.

Premijer i predsednica Kosova hvale ovu odluku američke administracije, dok predsednik Srbije najavljuje istragu.

Šta znače američke sankcije?

Sjedinjene Američke Države uvode sankcije pojedincima i firmama po osnovu zakona Magnicki zbog kršenja ljudskih prava i zabranjuju bilo kakvo poslovanje sa firmama koje su na ilegalan način stekle kapital.

Uvođenje sankcija američkog Trezora znači da je sva imovina ljudi kojima su uvedene sankcije, a koja se nalazi u SAD, blokirana.

Takođe, blokirane su i sve firme koje su u njihovom direktnom ili indirektnom vlasništvu.

„Zabrane uključuju davanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga ovih firmi, ili u korist bilo koje blokirane osobe ili primanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga od bilo koje takve osobe", navedeno je u odluci.

Bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama Ivan Vujačić objašnjava da uvođenje sankcija znači da se proganjaju firme i pojedinci koji su umešani u koruptivne i kriminalne aktivnosti.

Kaže da se sankcije traže da bi se sputao rad pojedinaca i firmi koje su upletene u radnje koje američka administracija smatra koruptivnim, štetnim i ilegalnim.

„S druge strane, uvođenje sankcija skreće pažnju državama u kojima su ti pojedinci da bi trebalo da malo više vode računa o tome šta se radi u njihovim državama", objašnjava Vujačić.

Dodaje da, ukoliko države ne reaguju pravnim i svim drugim dostupnim sredstvima za suzbijanje aktivnosti pojedinaca protiv kojih su uvedene sankcije, postepeno to može uticati na odnose sa SAD.

„Sankcije su za početak signal da nešto nije u redu, da su neki ljudi upleteni u koruptivne i ilegalne aktivnosti i da države to treba ozbiljno da shvate, da se pobrinu o tome da istraže i da ispitaju o čemu se radi, te da stanu na put takvim aktivnostima", objašnjava Vujačić.

• Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu, Srbija još nije preselila u Jerusalim - zašto je to važno
• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu

Ovakav potez američke administracije pokazatelj je i dokaz da je administracija Džozefa Bajdena rešila da se usmeri na region Balkana, kaže stručnjak za međunarodne odnose Bojan Elek.

„Za Srbiju, to je još jedan u nizu dokaza da vlasti rade sa kriminalcima.

Ovo je, moram da kažem, dodatni udarac na kriminalno okruženje vlasti", kaže Elek.

Dodaje da ovakva odluka može da utiče na odnose između država, a da sve zavisi od reakcije države iz koje su pojedinci prema kojima su sankcije uvedene.

„Ako se setimo da je predsednik Aleksandar Vučić branio Veselinovića i Radoičića kada su optuženi za ubistvo Olivera Ivanovića, odnosi sada mogu da zavise i od toga kako će Srbija reagovati.

„Jedno je kada ih brani od kosovskih institucija, a drugo kada to radi prema Americi", poručuje Elek.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdio je da je Milan Radoičić prošao poligrafsko ispitivanje srpskih organa u istrazi o ubistvu Olivera Ivanovića.

Šta piše u obrazloženju za slučaj Veselinovića i Radoičića?

Američki Trezor saopštio je da je najnovija odluka o uvođenju sankcija doneta na osnovu izvršne uredbe predsednika Bajdena koja predstavlja primenu globalnog zakona Magnicki za odgovornost zbog kršenja ljudskih prava.

U obrazloženju američkog Trezora navedeno je da je Zvonko Veselinović „vođa Grupe za organizovani kriminal i jedna je od najozloglašenijih korumpiranih ličnosti na Kosovu".

Kako je navedeno, Veselinovićeva grupa „je uključena u shemu podmićivanja velikih razmera sa kosovskim i srpskim bezbednosnim zvaničnicima koji omogućavaju grupi ilegalnu trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije".

„Grupa je takođe sklopila zaveru sa različitim političarima u nekoliko sporazuma, koji se odnose i na podmićivanje kosovskih bezbednosnih zvaničnika početkom 2019. kako bi se omogućile njihove operacije krijumčarenja između Srbije i Kosova i potkupljivanje kosovskih zvaničnika granične bezbednosti krajem 2017. kako bi se omogućio bezbedan prolaz krijumčarima."

• Šta rade srpske službe bezbednosti
• Emirati zatvarali oči na iransko kršenje sankcija
• Tajno bogatstvo svetskih državnika otkriveno u procurelim dokumentima

Zvonko i Žarko Veselinović, kako se dalje navodi, krajem 2017. imali su dogovore sa političarima da pomognu stranci da pobedi na izborima, obezbede političke pobede kandidatima i da doprinose velikim sumama novca kandidatima.

„Zauzvrat, ovi političari bi braći dali kontrolu nad određenim oblastima za njihovo poslovanje i gde bi mogli da obavljaju svoje nezakonite poslovne aktivnosti bez mešanja srpskih vlasti."

Krajem 2017. braća Veselinović koristili su donacije za pranje novca koji potiče iz njihovog zločinačkog poduhvata, navodi se u obrazloženju.

Dodaje se da su Veselinović i njegova grupa optuženi za navodnu umešanost u ubistvo lidera političke stranke Olivera Ivanovića u januaru 2018.

Veselinović i Milan Radoičić, Željko Bojić i Marko Rošić imenovani su u optužnici za ubistvo, navedeno je.

Prema svima njima sada su uvedene sankcije.

Kakve su reakcije?

Povodom navoda američkih vlasti, oglasili su se i srpski i kosovski zvaničnici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, komentarišući odluku Sjedinjenih Država, da će nadležni organi Srbije ispitati sve ukoliko postoje „neke ozbiljne optužbe", prenosi Radio Slobodna Evropa.

On je na konferenciji za medije 8. decembra rekao da je dobio neformalni izveštaj od Ambasade SAD o ovoj odluci.

„Oni su njih optužili pre svega za ilegalnu trgovinu. Na kraju će ih optužiti što ne poštuju granicu između Kosova i Srbije, ali to je već njihova stvar. Ako postoje neke ozbiljne optužbe, naši državni organi će ih i te kako ispitati", rekao je Vučić.

Vučić je negirao da je Srpska napredna stranka (SNS), na čijem je čelu, uzimala novac od Zvonka Veselinovića.

„Ni dinara nam nisu dali, što se tiče ostalih ne znam. Stranka koju vodim ima više nego dovoljno novca zahvaljujući državnim sredstvima i članarini. To su naši osnovni izvori. Nikakve potrebe nemamo za bilo kakvim dodacima", rekao je Vučić.

Pogledajte video predsednice Kosova za BBC pre nego što je izabrana na tu funkciju

Odluku američkog Trezora pozdravili su predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Kosova Aljbin Kurti.

Vjosa Osmani je navela da su kosovske institucije u potpunosti posvećene vladavini zakona i da će sarađivati sa SAD kako bi osigurale da region ne postane utočište za kriminalne grupe.

„Pozdravljam sankcije SAD Veselinoviću i njegovoj međunarodnoj organizovanoj kriminalnoj grupi sa severa Kosova.

Institucije pod zastavom Kosova su u potpunosti posvećene vladavini zakona i sarađivaće sa Sjedinjenim Državama kako bi osigurale da naš region ne postane sigurno utočište za takve kriminalne grupe", napisala je Osmani na

I welcome 🇺🇸 sanctions on Veselinovic and his transnational organized crime group from north Kosovo. 🇽🇰 institutions are fully committed to rule of law and will cooperate with 🇺🇸 to ensure that our region doesn’t become a safe heaven for such crime groups. https://t.co/Ybhs2ezM8D

— Vjosa Osmani (@VjosaOsmaniPRKS) December 8, 2021

Premijer Kurti je na Fejsbuku napisao da veoma pozdravlja odluku Sjedinjenih Američkih Država da uvede sankcije protiv Zvonka Veselinovića i organizovane kriminalne grupe koja deluje na severu Kosova.

„Odgovorni za trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije, ova grupa je najbolji dokaz da je kriminal na severu Kosova svakodnevna realnost koja krši vladavinu prava, slobodu i dobrobit građana", napisao je Kurti na Fejsbuku.

Kurti je dodao da ovom odlukom SAD daju legitimitet akciji Policije Kosova u opštinama na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, protiv krijumčarenja robe.

„Organizovani kriminal je pretnja nacionalnoj bezbednosti. Vlada Kosova ima za cilj borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije", poručio je Kurti.

Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da su sankcije, koje su uz Srbe sa Kosova, uvedene protiv pojedinaca i entiteta iz nekoliko zemalja Evrope, u skladu sa ciljevima Samita za demokratiju.

„U skladu sa ciljevima ovonedeljnog Samita za demokratiju, Sjedinjene Države uvode sankcije za 16 pojedinaca i 24 entiteta iz nekoliko zemalja Evrope i zapadne hemisfere.

Ove sankcije su usmerene na počinioce korupcije u skladu sa Izvršnom naredbom 13818, koja se nadovezuje i primenjuje Globalni zakon o odgovornosti za ljudska prava Magnickog", navodi se u saopštenju.

Dodao je da će SAD nastaviti da koristi sva raspoloživa sredstva da razbije veze između kriminalnih aktivnosti i korupcije.

„Današnje akcije, sa odeljenjem Ministarstva finansija za korumpirane aktere povezane sa transnacionalnim kriminalnim organizacijama u El Salvadoru, na Kosovu i u Srbiji, deo su naših napora cele vlade da prekinemo ove veze i unapredimo odgovornost za korumpirane aktere", navodi se u saopštenju objavljenom u sredu.

Ko su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić?

„Vođa čuvara mosta", organizator barikada i zaštitnik Srba sa Kosova ili kontroverzni biznismen, „kriminalac" i „gospodar severa Kosova" - to su dve krajnosti kojima se u javnosti opisuje Zvonko Veselinović.

Iako je njegov poslovni uspon česta tema novinarskih istraživanja, njegove fotografije u javnosti nije lako naći.

Prema pisanjima kosovskih medija, Osnovni sud u Prištini raspisao međunarodnu poternicu za Veselinovićem zbog događaja koji su usledili nakon intervencije specijalnih jedinica Kosova 2011.

U to vreme su Srbi sa severa Kosova postavili barikade na administrativnim prelazima sa ciljem da spreče pripadnike misije Evropske unije, Euleks, da tu doveze albanske carinike.

Više puta je bilo sukoba sa policijom, a tokom jednog od incidenata, ubijen je pripadnik specijalne policije Kosova.

Veselinović je u javnosti tada postao poznat kao organizator barikada, a prema navodima Specijalnog tužilaštva Kosova, on se danas tereti za niz krivičnih dela, kao i za predvođenje organizovane kriminalne grupe.

Milan Radoičić je potpredsednik Srpske liste, političke organizacije kosovskih Srba bliske vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića.

Bio je nedostupan kosovskim vlastima od novembra 2018. i neuspelog pokušaja privođenja, zbog sumnje da je povezan sa ubistvom Olivera Ivanovića, kada ga policija nije pronašla na adresi stanovanja u severnoj Mitrovici.

Predsednik Vučić je 26. novembra 2018. za RTS rekao da Radoičić sigurno nije ubio Ivanovića i da „nije učestvovao u organizaciji, logistici, podstrekavanju" na ubistvo.

Dodao je da je Radoičić „uvek bio prvi na braniku Severne Mitrovice", navodi se u biografiji na sajtu Istinomer.

Marta 2021. ukinut je nalog za njegovo hapšenje.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]