Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi i izvukao se

Sovjetski Savez je 29. avgusta 1949. godine zvanično postao druga „nuklearna sila", nakon što je detonirana plutonijumska bomba poznata kao RDS-1.

Proba je iznenadila vlade Zapadnih zemalja - dokumentacija američke tajne služne pokazuju da su CIA agenti smatrali su da je malo verovatno da će Sovjeti uspeti da proizvedu nuklearnu bombu pre 1953. godine.

Uspehu Moskve doprineo je američki naučnik Teodor Hol u tajnosti doturajući informacije Sovjetima.

• Selo na Crvenom moru - paravan za tajnu operaciju Mosada
• Putin i Štazi: Pronađena članska karta
• Američka tajna baza otkrivena u ledu Grenlanda

Hol nije bio jedini američki građanin koji je odavao atomske tajne neprijatelju.

Ipak, njegova priča se razlikuje od od drugih. On je uspeo to prođe nekažnjeno.

Kako je ovaj njujorški naučnik sa diplomom sa Harvarda postao špijun?

Nije slučajno RDS-1 umnogome ličio na „Debeljka", američku plutonijumsku bombu detoniranu iznad japanskog grada Nagasakija 9. avgusta 1945. godine.

Opširni obaveštajni podaci o dizajnu bombe bili su prosleđeni Sovjetima iz srca projekta Menhetn, što je bilo šifrovano ime za program atomskog oružja koji je predvodio Vašington u saradnji sa Velikom Britanijom i Kanadom.

Strogo poverljivo

Tajnost je bila od ključne važnosti.

„Za projekat Menhetn verovatno nije znalo više od nekoliko desetina ljudi u čitavoj zemlji", objavljeno je u časopisu Lajf 1945. godine.

Jedan od njih bio je Teodor Hol.

• Zašto pravi špijuni vole akcione trilere
• „Nestao“ ambasador Severne Koreje u Italiji

Rođen 20. oktobra 1925. godine, sin domaćice i biznismena, Hol je odrastao tokom Velike krize - u eri punoj izazova za obične Amerikance.

Hol je bio genije za matematiku i fiziku.

Sa samo 16 godina dobio je mesto na prestižnom Harvardu na kom je diplomirao 1944.

Njegove sjajne studentske rezultate primetili su američki zvaničnici koji su tražili ljude za rad na novom nuklearnom programu.

Hol je razgovor za posao imao u tajnoj laboratoriji Los Alamos 1943. godine.

Cimer komunista

Međutim, ono što američki zvaničnici nisu znali jeste da je mladi fizičar već regrutovan.

Hol je bio član marksističke studentske organizacije na Harvardu. Cimer mu je je bio Savil Saks, sin ruskih imigranta i vatreni komunista, takođe rođen i odrastao u Njujorku.

• Preminuo agent CIA koji je poslužio kao ispiracija za film Argo
• Kako smo preživeli „lov" na komuniste u Americi

Saks je regrutovao Teodora Hola za Sovjete i služio kao kurir za prenošenje nuklearnih tajni.

U decembru 1944. godine, Saks i Hol poslali su Sovjetima prve informacije iz Los Alamosa - najnovije podatke o stvaranju plutonijumske bombe.

„Tokom 1944. godine, brinula me je opasnost od američkog monopola na atomska oružja ukoliko dođe do posleratne depresije", rekao je Teodor Hol u pisanoj izjavi objavljenoj u Njujork Tajmsu 1997, dve godine pre nego što je umro od raka bubrega.

„Mladić"

Hol je tvrdio da bi razvojem nuklearnog naoružanja Sovjetskog Saveza bilo izjednačeno stanje na terenu - što bi služilo kao faktor odvraćanja od upotrebe oružja.

„Sovjetski Savez u ono vreme nije bio neprijatelj, već američki saveznik", rekao je Hol.

„Sovjetski narod se borio herojski protiv nacista, platio ogromnu cenu u ljudskim životima, a to je vrlo verovatno spaslo Zapadne saveznike od poraza."

Sovjeti su ga nazvali „Mladić", a on je nastavio da dotura Moskvi konkretne tehnološke informacije, naročito o radu na novom metodu za detoniranje bombi napravljenih od plutonijuma - imploziji.

Bomba koju su Sjedinjene Države bacile na Nagasaki, bila je zasnovana na plutonijumu, za razliku od uranijumske koja je pala na Hirošimu.

Šifrovane poruke

SAD i Sovjetski Savez su se borili protiv istih neprijatelja u Drugom svetskom ratu, ali to nije sprečilo Moskvu i Vašington da špijuniraju jedni druge.

• Rusija razotkrila 600 špijuna, kaže Putin
• Krađa podataka - mračni svet u kojem je sve na prodaju

Američki masovni projekat kontrašpijunaže protiv Sovjeta, poznat kao Venona, pokrenut je u februaru 1943. godine.

U decembru 1946. godine, razbijači šifri konačno su uspeli da dešifruju poruku od NKVD-a, sovjetskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Telegram koji su presreli otkrio je da postoji sovjetski špijun unutar projekta Menhetn.

Teodor Hol je 1950. godine radio na doktoratu na Univerzitetu u Čikagu, kad mu je na vrata pokucao FBI.

Dešifrovane poruke pomogle su agentima da ga identifikuju kao saradnika Moskve.

Druga krtica iz Los Alamosa, nemački fizičar Klaus Fuks, uhapšen je prethodne godine. Fuks je priznao da je slao američke nuklearne tajne neprijatelju.

Međutim, FBI nije uspeo da iznudi priznanje ni od Teodora Hola, ni od Savila Saksa.

Put u Veliku Britaniju

Nije ih imenovao nijedan drugi optuženi špijun. Prismotra nije dovela ni do kakvih znakova špijunaže - Hol je praktično bio neaktivan posle projekta Menhetn.

Postojali su moskovski telegrami koji su mogli da se upotrebe kao dokaz, ali američke vlasti nisu želele da ih iskoriste na sudu, jer bi tako javno obelodanili da su uspeli da dešifruju sovjetske poruke.

• Albanski bunkeri iz Hladnog rata
• Špijun u vašem džepu

Na kraju je Hol uspeo da se izvuče, za razliku od drugih koji su odslužili zatvorske kazne ili čak bili pogubljeni pod optužbom za špijunažu.

Ali Hol i njegova supruga su se ipak plašili za bezbednost. On je napustio akademski položaj u Čikagu i našao neugledni istraživački posao u jednoj njujorškoj bolnici. Zatim je dobio ponudu za posao sa Kembridža i sa suprugom se preselio u Veliku Britaniju 1962. godine.

Hol se penzionisao 1984. godine, Bio je spreman da i ostatak života proživi diskretno i neprimetno.

Ali 1996. godine, prošlost ga je sustigla. Sa telegrama koji otkrivaju njegove kontakte sa Rusima skinuta je oznaka strogo poverljivo i poruke su postale dostupne javnosti.

Do tada su svi poznati svedoci Holove špijunaže već bili mrtvi.

Konačno otkriven

„Čak se tvrdi da sam 'izmenio tok istorije'", rekao je Hol novinarima Njujork tajmsa.

„Možda bi tok istorije, da nije izmenjen, doveo do nukelarnog rata u poslednjih 50 godina - na primer, bomba je mogla biti bačena na Kinu 1949. ili ranih pedesetih."

„E, pa ako sam pomogao da se to spreči, prihvatam tu optužbu", rekao je Hol.

Od Hirošime i Nagasakija pre 74 godine nije bilo drugih nuklearnih napada, a Teodor Hol je otišao u grob verujući da je imao udela u tome.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

PLEASE DO NOT DELETE - TRACKER FOR [49420555]