Amerika, Tramp i opoziv: Senat izglasao – suđenje se nastavlja, bivši predsednik ljut na saradnike

Američki Senat doneo je odluku da je suđenje za opoziv bivšem predsedniku Donaldu Trampu ustavno i da bi proces trebalo da se nastavi kako predviđa zakon.

Trampovi advokati tvrdili su da njemu ne može da bude suđeno jer je napustio funkciju u Beloj kući.

Za nastavak procesa glasalo je 56 članova i članica Senata, a 44 je bilo protiv. Jedan deo republikanaca je podržao ovakvu odluku.

Tramp je optužen za podstrekivanje upada demonstranata u Kongres početkom januarau.

Hiljade njegovih pristalica okupilo se 6. januara u Vašigtonu na protestu podrške Trampu koji je bez iznošenja dokaza tvrdio da je pokraden na predsedničkim izborima prošle godine.

Predstavnici demokrata koji vode ovu proceduru otvorili su raspravu pokazujući montirani video snimak Trampovog govora i nerede koje su usledili.

„To je teško krivično delo, ako to nije prekršaj za opoziv, onda ništa nije“, rekao je Džejm Reskin iz Merilenda.

• Džonson, Klinton, Tramp (i Nikson): Svi članovi „ozloglašenog“ kluba
• Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
• Zašto je Donald Tramp izgubio

Trampovi advokati tvrdili su da je protivustavno da bivši predsednik prolazi kroz ovakvu proceduru i optužili demokrate da imaju političke motive.

Rezultat glasanja pokazuje da je šestoro republikanaca glasalo da se proces nastavi.

Uprkos tome, sva je prilika da će Tramp izbeći konačan opoziv, jer da bi se to desilo, potrebno je da glasa dve trećine od ukupno 100 predstavnika u Senatu.

Ako bi ipak bio proglašen krivim, to bi značilo i automatsku zabranu bavljenja javnom funkcijom.

Šta se desilo u utorak?

Menadžeri procedure za opoziv – demokrate koje vode proces – izneli su argumente u korist presude proti Trampa.

U desetominutnom video snimku prikazuje se Tramp kako kaže pristalicima da se „bore do kraja“, pre nego što je deo njih upao u zgradu Kapitola.

Petoro ljudi, među kojima i jedan policajac, poginulo je u neredima 6. januara u Vašingtonu.

Senator Raskin se kroz suze prisetio straha za bezbednost sopstvene porodice tog dana, pošto ga je tog dana posetila ćerka, a na kraju su morali da budu razdvojeni.

Pogledajte video o tome kako je izgledala Trampova vladavina Amerikom

„Ovo ne može da bude budućnost Amerike“, rekao je pred senatorima koji su u poroti.

„Ne možemo da imamo predsednika koji podstiče rulju i nasilje protiv vlade i institucija sopstvene države, a sve zbog odbijanja da priznaju volju naroda i Ustav SAD“, tvrdi Raskin.

Trampovi advokati su potom izneli niz proceduralnih zamerki na suđenje u Senatu.

Brus Kastor, bivši tužilac u Pensilvaniji otvorio je proces odbrane čudnom prezentacijom koja je naišla na kritike čak i nekih Trampovih saradnika.

Drugi advokat Dejvid Šen bio je nešto direktniji.

On je pokazao video snimke iz 2017. koji navodno predstavljaju dokaz da kod demokrata „postoji nezasita želja za opozivom“.

„Oni u stvari žele da u ime Ustava zabrane Donaldu Trampu da se ponovo kandiduje za neku javnu funkciju. Ali to je zaista protivustavno, šta god da kažu danas“, rekao je Šen.

Republikanski senator Bil Kesidi, koji je glasao za nastavak procesa, rekao je da su tužioci „izneli ozbiljne dokaze i predstavili slučaj na pravi način, za razliku od predsednikovog tima“.

Mediji u Americi navode da je Tramp, koji je na Floridi gledao televizijski prenos procesa, bio veoma ljut zbog načina na koji su ga branili saradnici.

Šta dalje?

Obe strane će od srede u podne imati priliku da detaljnije iznesu argumentu, u maksimalnom trajanju od po 16 sati.

Očekuje se da to iznošenje argumenata potraje do vikenda, a onda će senatori moći da postavljaju pitanja.

U ovom trenutku nije jasno da li će tužioci posle toga tražiti da se svedoci pojave pred Senatom, kao i da li će morati da budu privedeni ako dobiju dobrovljno da dođu.

Tramp je već rekao da neće dobrovoljno da svedoči.

Predstavnici obe strane žele brz proces, pogotovo što se administracija aktuelnog predsednika Džoa Bajdena bori za podršku paketu pomoći za saniranje posledica pandemije korona virusa.

Očekuje se da do ponedeljka Senat osudi ili oslobodi Trampa krivice.

• Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe
• U fotografijama: Inauguracija Džoa Bajdena i odlazak Trampa
• Pet tvrdnji o izbornoj krađi u Americi – šta kažu činjenice

Opoziv (impičment)

Procedura za opoziv Donalda Trampa već je jednom pokrenuta – to je učinio Predstavnički dom pod kontrolom demokrata u decembru 2019. godine, zbog optužbi da je na neprimeren način zatražio pomoć od Ukrajine kako bi povećao svoje šanse za reizbor.

Protiv njega su iznete dve optužbe – zloupotreba moći i ometanje rada Kongresa – ali ga je kasnije oslobodio Senat, koji su kontrolisali republikanaci.

Drugi opoziv Trampa pokrenut je zbog nereda u Vašingtonu, a demokrate su ga optužile da je zapaljivom retorikom na skupu u glavnom gradu SAD podstakao pristalice da krenu u jnuriš na zgradu Kapitola.

Predstavnički dom potom je glasao za opoziv i prosledio postupak Senatu.

On je tek treći američki predsednik protiv koga je pokrenut opoziv.

Pokrenuti proces opoziva znači izneti optužbe u Kongresu koje će činiti osnovu za suđenje.

Američki Ustav navodi da predsednik „mora da bude smenjen po opozivu, i pod presudom, za izdaju, podmićivanje i druge teške zločine ili prestupe.“

To je politički proces, pre nego krivični.

Teče u dva stadijuma – razlozi se iznose pred Predstavničkim domom, odakle se, ukoliko budu prihvaćeni, prosleđuju Senatu na suđenje.

Nijedan predsednik za mandata nije doživeo da proces opoziva bude pokrenut dvaput.

Ukoliko bude bio proglašen krivim, Senat bi mogao da glasa i o tome da li će Trampu zauvek biti zabranjeno da nosi državnu funkciju.

On bi mogao da izgubi i povlastice dodeljene njegovim prethodnicima prema Zakonu o bivšim predsednicima iz 1958. godine, koje podrazumevaju penziju, zdravstveno osiguranje i lično obezbeđenje o trošku poreskih obveznika.

• Kako će istorija suditi Donaldu Trampu
• Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu

Koji predsednici su bili u sličnoj situaciji?

Kroz istoriju procedura za opoziv pokrenuta je protiv samo dva predsednika – Endrua Džonsona 1868. i Bila Klintona 1998.

Obojica su u Senatu oslobođena krivice.

Poslednje dve godine drugog Klintonovog mandata upravo je obeležio opoziv.

Mnogi Klintonovu vladavinu pamte, pre svega, po seks skandalu sa Monikom Levinski i svemu što je istraga o tome donela.

A ta priča pratila je Klintona i po odlasku sa funkcije.

Protiv Ričarda Niksona trebalo je da bude pokrenut opoziv zbog provale u štab Demokratske partije u poslovnom kompleksu Votergejt u Vašingtonu 1972. godine.

U avgustu 1974. godine, kad je Sudski odbor Predstavničkog doma pripremio tačke opoziva, Nikson je bio primoran da objavi snimke iz Ovalne sobe na kojima se čuje kako izdaje uputstva osoblju – tražio je da CIA naredi FBI agentima da obustavi istragu o provali u Votergejt.

Dvadeset sedmog jula, Sudski odbor Predstavničkog doma glasao je za usvajanje opoziva po tri tačke – opstrukcija pravde, zloupotreba položaja i nepoštovanje Kongresa – i poslao ih Predstavničkom domu na glasanje.

Ali do glasanja nikad nije došlo.

Osmog avgusta 1974. godine, Nikson je podneo ostavku.

On do današnjeg dana ostaje jedini američki predsednik koji je to učinio.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk