Amerika i Džordž Flojd: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
U brojnim gradovima u SAD uveden je policijski čas, nakon što su se nemiri i protesti raširili zemljom zbog smrti Džordža Flojda tokom policijskog privođenja.
Većina protesta započela je mirno - a nekoliko ih je i ostalo takvo. Ali u velikom broju slučajeva, demonstranti su se sukobljavali sa policijom, palili policijska vozila, uništavali javnu imovinu ili pljačkali radnje.
- Tramp: Antifa će biti proglašena „terorističkom organizacijom“
- Sukobi demonstranata i policije širom Amerike, brat Džordža Flojda osudio nasilje
- Ubistvo Tatona: Slučaj smanjenih kazni
Američka Nacionalna garda aktivirala je 5.000 pripadnika u 15 saveznih država i u Vašingtonu.
Stručnjaci su takođe povukli paralele sa nemirima u Engleskoj iz 2011. godine - kad se mirni protest zbog čoveka kog je ubila policija pretvorio u četiri dana nereda, uz široko pljačkanje i paljenje zgrada.
Kako to da se protesti tako brzo šire i zašto ponekad prerastaju u nasilje?
Protesti se šire kad postoji zajednički identitet
Incidenti kao što je Flojdova smrt mogu da postanu „okidači zato što simbolizuju šire iskustvo, među mnogo većim brojem ljudi, o odnosu između policije i crnačke zajednice", kaže profesor Kliford Stot, ekspert za ponašanje mase i kontrolisanje javnog reda na Univerzitetu Kil.
Sukobi su posebno verovatni kad postoje strukturalne nejednakosti, dodaje on.
Profesor Stot je iscrpno proučavao engleske nerede iz 2011. godine i otkrio da su se nemiri tamo raširili zato što su se demonstranti u različitim gradovima međusobno identifikovali - ili zbog etničkog porekla, ili zato što su delili istu netrpeljivost prema policiji.
To je značilo da su se, kad je izgledalo da je policija nadjačana, izgrednici u različitim kvartovima osetili osnaženo da se mobilišu.
Važno je kako reaguje policija
Nasilni protesti su manje verovatni kad policija ima dobar odnos sa lokalnom zajednicom - ali važno je i kako reaguju na dan demonstracija, kažu stručnjaci.
„Neredi su proizvod interakcije - uglavnom imaju veze sa načinom na koji se policija odnosi prema masi", kaže profesor Stot.
Na primer, kaže on, u velikoj masi demonstranata, tenzije mogu da započnu sa samo nekoliko ljudi koji pruže otpor policiji.
Međutim, „policija se često prema masi ponaša kao prema celini" - i ako ljudi osete da policijska upotreba sile protiv njih nije opravdana, to pojačava njihov mentalitet 'mi protiv njih'".
To može da promeni „stav ljudi prema nasilju i konfrontaciji - na primer, oni mogu da osete da je nasilje legitimno imajući u vidu okolnosti."
Darnel Hant, dekan socijalnih nauka na UCLA-u, smatra da je policija u SAD „pojačala agresivnost" tokom vikenda.
„Angažovanje Nacionalne garde, korišćenje gumenih metaka, suzavca i suzavca u spreju - to je dijapazon političke taktike koji samo može da pogorša već ionako napetu situaciju."
To je obrazac koji je viđen i na drugim protestima širom sveta. Na primer, 2019. godine Hong Kong je doživeo sedam meseci anti-vladinih protesta, koji su započeli uglavnom mirno, a završili kao sve nasilniji.
Stručnjaci ističu niz policijskih taktika doživljenih kao nespretno sprovedenih - uključujući ispaljivanje ogromnih količina suzavca na mlade demonstrante - kao poteze koji su samo dodatno motivisali demonstrante i učinili da oni postanu prgaviji.
Profesor Stot tvrdi da su policijske službe koje su ulagale u obuku de-eskalacije sklonije tome da izbegnu nasilje na protestima.
On ističe proteste koji su uspeli da ostanu mirni u SAD tokom vikenda - kao što je onaj u Kemdenu, u Nju Džersiju, gde su se policajci pridružili građanima u šetnji protiv rasizma.
Chief Wysocki on the march today, standing together with the residents we serve to remember and honor George Floyd. #StrongerTogether #CamdenStrong pic.twitter.com/UJAjxXkxrx
— Camden County Police (@CamdenCountyPD)Chief Wysocki on the march today, standing together with the residents we serve to remember and honor George Floyd. #StrongerTogether #CamdenStrong pic.twitter.com/UJAjxXkxrx
— Camden County Police (@CamdenCountyPD) May 31, 2020
Zavisi i od toga koliki su ulozi
Psihologija morala može da pomogne da se objasni zašto neki protesti postaju nasilni, kaže Marlun Mudžiman, vanredni profesor organizacionog ponašanja na Univerzitetu Rajs.
Osećaj za moral neke osobe ključan je za to kako ona doživljava sebe, tako da „kad nešto doživljavamo kao amoralno, to kod nas stvara snažna osećanja, zato što osećamo da naše razumevanje morala mora da bude zaštićeno."
„Ali to može da nadjača drugu brigu koju ljudi osećaju u vezi sa održavanjem mira", zato što „ako mislite da je sistem narušen, želećete da uradite nešto stvarno drastično da pokažete da to nije prihvatljivo."
Ovo može da važi za širok dijapazon verovanja - na primer, u ekstremnim slučajevima, neko ko misli da je abortus moralno neprihvatljiv, može da bude skloniji tome da kaže da je ispravno bombardovati kliniku za abortuse, kaže on.
Istraživanja sugerišu da eho komore društvenih mreža takođe mogu da načine ljude podložnijim prihvatanju nasilja, ukoliko veruju da ljudi oko njih imaju iste moralne vrednosti kao i oni, dodaje on.
Pljačka i vandalizam mogu da budu usmereniji nego što mislite
U SAD je tokom vikenda oštećeno stotine radnji, a došlo je i do široko rasprostranjenih pljački u Los Anđelesu i Mineapolisu.
Međutim, profesor Stot upozorava da iako je lako pretpostaviti da su neredi i mase „iracionalni i haotični, ništa od toga nije istina - izuzetno su struktuirani i smisleni za ljude koji učestvuju u njima."
„Do određene mere, pljačka je izraz moći - crni građani su se možda osećali nemoćno u odnosu na policiju - ali u kontekstu nereda, izgrednici momentalno postaju moćniji od policije."
Studije prethodnih nemira pokazuju da su mesta koja se pljačkaju često velike kompanije i da pljačka „često ima veze sa osećanjem nejednakosti kad se živi u kapitalističkim ekonomijama", kaže on.
Profesor Hant je proučavao nerede u Los Anđelesu iz 1992. godine, koji su izbili kad su četiri bela policajca oslobođena optužbi za premlaćivanje crnog šofera Rodnija Kinga, koje je bilo zabeleženo na video traku.
On kaže da postoji „dugi istorijat targetiranja ili selektivnosti" u vandalizmu i pljačkama. „U neredima u Los Anđelesu, često ste mogli da vidite sprejom ispisano 'u manjinskom vlasništvu' na manjinskim firmama, da bi ljudi takve preskakali."
Međutim, i profesor Stot i profesor Hant upozoravaju da je pljačka komplikovana - naročito zato što u protestima učestvuje mnogo ljudi sa različitim motivacijama, uključujući siromašne ili organizovane kriminalce.
Ideja da su nasilni protesti usmereni i ciljani događaji za one koji u njima učestvuju takođe može da objasni zašto se pljačke dešavaju u nekim protestima, ali ne i u nekim drugim.
Kako je Hong Kong upao u vrzino kolo nasilja
U Hong Kongu, na primer, demonstranti su razbijali izloge radnji, bacali molotovljeve koktele na policiju i uništavali nacionalna obeležja - ali nije bilo pljačkanja.
Lorens Ho, specijalista za policiju i održavanje javnog reda i mira na Obrazovnom univerzitetu u Hong Kongu, smatra da je to zato što je te proteste pokrenuo politički razvoj događaja i bes prema policiji, a ne diskriminacija i socijalna nejednakost.
- „Reinkarnirani“ lider tibetanskog budizma koji je nestao pre 25 godina
- Da li je Martin Luter King predvideo svoju smrt
- Šta nekoga čini psihopatom
„Vandalizam je bio usmeren ka radnjama koje su doživljavane kao da imaju snažne veze sa kopnenom Kinom", kaže doktor Ho. „Bio je to nameran pokušaj da se prenese poruka."
Kako nasilje može da se spreči?
Stručnjaci za javni red kažu da je za policiju ključno da bude doživljena kao legitimna i sposobna da se upusti u dijalog sa demonstrantima.
„Dobar policijski rad pokušava da izbegne mentalitet 'oni' i 'mi', ali i osećaj da policija može da se ponaša na načine koji ljudi doživljavaju kao nelegitimne", kaže profesor Stot.
Doktor Ho smatra i da su pregovori najbolji način - ali ističe da je „jedna od najtežih stvari danas ta da mnogi protesti nemaju lidere. Ukoliko ne možete da pronađete lidera, ne možete ni da pregovarate sa njim."
Uopštenije gledano, dodaje on, političari mogu da poprave stvari - ili da ih pogoršaju - samo na osnovu pristupa dijalogu i toga da li koriste zakonodavstvo za vanredne situacije.
Kad se sve sabere i oduzme, međutim, neredi mogu da budu simptom duboko usađenih tenzija i komplikovanih problema koji nemaju lako rešenje.
Profesor Hant kaže da su ovonedeljni američki nemiri najozbiljniji od 1968. godine - nakon što je izvršen atentat na Martina Lutera Kinga.
„Ne možete da razmišljate o policijskoj brutalnosti i profilisanju određenih zajednica, a da ne razmišljate o nejednakostima koje već postoje u društvu i stvaraju te probleme", kaže on.
„Slučaj Džordža Flojda nije bio uzrok - to je više bila kap koja je prelila čašu. Možete čak da ustvrdite da su policijska ubistva simptom - uzrok koji se krije ispod svega je navodna superiornost bele rase i stvari sa kojima Amerika suštinski nije raskrstila."
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog tema za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac