Amerika i kriminal: Hoće li više policajaca smanjiti talas nasilja vatrenim oružjem u Njujorku

Februar uvek probudi snažan bol u Džeki Rouv-Adams. Tog meseca su njena dvojica sinova, Entoni i Tajron, ubijena na ulici, u razmaku od 16 godina.

Ona i dalje sa nevericom prepričava da je metak koji je ubio njenog drugog sina ispalio trinaestogodišnjak.

Ali Džeki, doživotna stanovnica Njujorka, kaže da do sada nije videla nasilje u kraju kao što je danas.

Strašnije je nego što je bilo osamdesetih i devedesetih – „toliko je nadrealno da se plašite da izađete napolje zato što meci lete svuda i pogađaju nevine ljude“, kaže ova sedamdesettrogodišnjakinja.

I zaista, 2022. godina je počela veoma nasilno.

Zločini počinjeni vatrenim oružjem u Njujorku su u porastu za trećinu u poređenju sa prošlom godinom, dovoljno je samo da bacite pogled na novinske naslove da steknete utisak o strahu u kom žive Džeki i njena zajednica.

• U Njujorku uvedeno vanredno stanje zbog oružanog nasilja
• Više od hiljadu ubistava godišnje: Zašto američki policajci toliko često upotrebljavaju oružje
• Žena prvi put na čelu njujorške policije

Do sada su ove godine u Harlemu ubijena dvojica policajaca na dužnosti, devetnaestogodišnji radnik u restoranu brze hrane tokom pljačke, jedan čovek je ubijen usred bela dana ispred legendarnog bioskopa Apolo, a zalutali meci pogodili su autobus pun putnika u Istočnom Harlemu.

A to je samo nekolicina primera.

Usred svog tog nasilja, Njujork je postao studija slučaja zemlje koja se bori sa zahtevima za povećanje javne bezbednosti i pozivima na reformu policije.

Posle smrti Džordža Flojda, Afroamerikanca koji je stradao u policijskom pritvoru u Mineapolisu, u državi Minesota, 2020, protesti koji pozivaju na rasnu pravdu raširili su se Amerikom, a bilo je i široko rasprostranjenih poziva da se ukine finansiranje policije.

Ali te iste godine tokom pandemije, SAD su doživele i najveći zabeleženi godišnji skok broja ubistava, prema podacima FBI-ja.

Ta stopa ubistava je i dan-danas u porastu.

Kad su glasači u progresivnom Njujorku izašli na birališta na izbore za gradonačelnika 2021, izabrali su bivšeg policijskog kapetana sa platformom borbe protiv zločina kako bi se grad u tom pogledu vratio na pre-kovidska vremena.

Gradonačelnik Erik Adams je objavio „Nacrt za okončanje nasilja vatrenim oružjem“ u kom obećava više policajaca na ulicama.

Adamsovi planovi nisu samo proba za njegovu novu administraciju, već i za sve demokrate, za koje je policijska aktivnost postala tačka razdora koja je duboko podelila stranku.

Za Džeki, Adamsovi planovi ne mogu biti primenjeni dovoljno brzo – ona ih svim srcem podržava.

Džeki vodi Harlemske majke spasavaju, grupu za podršku porodicama koja su izgubile najmilije u nasilju vatrenim oružjem.

Grupa je pružala utehu dvema novim članicama svakog meseca tokom čitave protekle godine i želi hitno delanje da se zaustave dalje smrti.

Deniz Pol (65) ima problem s onima koji zahtevaju da se ukine finansiranje policije zato što misli da će to naškoditi zajednici.

„Ljudi se pridružuju opštem raspoloženju, a nisu ni svesni u šta se upuštaju i šta sve mogu da izgube“, kaže ona.

Ona se i dan-danas seća „policajca Džeka“ iz 23. policijske stanice i želi da se vrati tom lokalizovanom modelu prema kom policajci lično poznaju ljude u zajednici kojoj služe.

Ajris Bejli (74) saoseća s onima na ulicama koji traže okončanje rasnog profilisanja u policiji.

Ali i ona veruje da mora tešnje da se sarađuje sa njujorškom policijom.

„Ne želimo da se borimo protiv policije, nama je policija potrebna. Nemamo koga drugog da zovemo ako nam se nešto desi, nema apsolutno nikog drugog“, kaže Ajris.

Ona se nada da će obuka i nova transparentnost što se tiče uvida u prošlost pozornika, uključujući bilo kakve žalbe na zloupotrebu, ovaj put dovesti do smislene promene.

• Još trojica američkih policajaca osuđena zbog smrti Džordža Flojda
• Važi li zakon i za policajce: „Neverovatno koliko im sudovi gledaju kroz prste“

A onda je tu Džeki. Ona kaže da gradonačelnik zastupa pravu mešavinu ideja, čak i ako su neke od njih kontroverzne.

Ona konkretno podržava predloge da se sudijama dozvoli da procene „količinu opasnosti“ kad određuju kauciju i povratak kontroverzne jedinice policajaca u civilu koja je rasformirana 2020. godine.

Adams želi da obnovi policijsku jedinicu koja se bori protiv oružja, a biće opremljena telesnim kamerama i prepoznatljivija kao policajci.

Džeki misli da će ovaj put to funkcionisati zato što su sve oči uprte u njih, a čak i ako ne uspe, makar su probali.

Druge demokrate, međutim, brinu se da ovo znači povratak eri politike „strogo prema kriminalu“.

Kancelarija odbornice Kristin Ričardson Džordan je nadomak 32. policijske stanice, gde su postavljene spomen ploče dvojici ubijenih pozornika Džejsonu Riveri i Vilbertu Mori.

Ali njihove smrti nisu je navele da preispita uverenje da njujoršku policiju jednog dana treba potpuno ukinuti. Umesto toga, ona je samo učvrstila svoje stavove.

Progresivna politika, smatra ona, nije dobila dovoljno vremena i novca neophodnih da prorade.

„Kad govorim o potencijalu sveta bez policije, ne tvrdim da to mora da se desi sutra i ne znam nikoga ko govori da to mora da se desi sutra“, objašnjava ona.

„Oni među nama koji govore o ukidanju budžeta, moraju istovremeno da govore i o uvođenju budžetu za zajednicu, jer mi na to mislimo.“

„Mi ne mislimo samo na to da se ukine budžet za policiju, već i da se odredi budžet za službe za očuvanje mentalnog zdravlja, da se izdvoji budžet za stanovanje, radna mesta, sve ono što bi inače zaustavilo nasilje.“

Prema njenom mišljenju, smrt ovih policajaca mogla je da se spreči da je grad uložio više u službe za očuvanje mentalnog zdravlja i smanjenje siromaštva.

Ova rasprava o politici prvenstveno pogađa manjinske oblasti sa niskim primanjima, štaviše, neki delovi Njujorka verovatno nisu do kraja ni svesni da postoji nekakva kriza.

Uprkos Džekinim strahovima, ubistva u čitavom gradu su i dalje ispod vrhunca iz devedesetih, kad je ubijano između 1.000 i 2.000 ljudi svake godine.

Ali u zajednicama kao što je Harlem, gde su zločini skoncentrisani, Džeki i druge majke nisu jedine koje smatraju da su stvari gore nego što su bile, u najvećoj meri zbog izazivača stresa koje je doneo kovid-19 i velikog broja oružja.

Džarel E. Danijels dobro poznaje odrastanje sa traumom, i kod kuće i u kraju.

Pre nego što je bio zatvoren kao tinejdžer, imao je posla sa gomilom gradskih agencija, od Uprave za dečju službu, hraniteljskih porodica i skloništa za beskućnike do Ministarstva prosvete.

Niti jedan od tih sistema nije intervenisao u njegovom životu da bi mu pružio smisleno savetovanje ili da bi ga naučio kako da reaguje na situacije nenasilno, kaže on.

Kad je imao 17 godina, on i njegovih desetoro prijatelja optuženi su za pokušaj ubistva kao posledica članstva u bandi i proveo je sledećih šest godina u zatvoru.

Džarel kaže da je bio proizvod okolnosti u kojima je živeo i da želi da i drugi to shvate da bi se izvukli iz vrzinog kola zločina.

Iako saoseća sa grupom Harlemske majke spasavaju, on se sa njima ne slaže.

„Morate da shvatite da će se ti ljudi vratiti kući. Oni neće dobiti sto godina zatvora, oni neće dobiti smrtnu kaznu, oni će se vratiti kući“, kaže Džarel.

„Važna stvar koju moramo da uradimo je, pod jedan, da pokušamo za početak da sprečimo što više ljudi da to rade, i pod dva, kada znamo da se ti ljudi vraćaju kući, da im pružimo podršku na pravi način.

„Što se tiče majki koje su izgubile sinove, ja iskreno saosećam sa njima. Ali takođe mislim da moramo da ih edukujemo u vezi sa okolnostima pod kojima ohrabruju službe za očuvanje reda i zakona, zbog onoga kako se osećaju u tim trenucima.“

Odgovor je pozabaviti se sa korenima uzroka zločina kako bismo napravili više programa i pružili više podrške mladima, smatra on.

On sada pomaže tinejdžerima u popravnim domovima za maloletnike širom Njujorka i finansirao je program Centra za pravdu na Univerzitetu Kolumbija kako bi spojio mlade Njujorčane sa gradskim zvaničnicima da mogu da razgovaraju o problemima u zajednici.

Ravnoteža između ličnih sloboda i bezbednosti je delikatna.

Mnogo toga je na kocki za gradonačelnika Erika Adamsa i, što je još važnije, za čitave generacije Njujorčana, ako mu ne pođe za rukom ono što je naumio.

Kako to Džeki kaže, sve oči sada motre na to šta će se desiti.

Pogledajte video – Policajac u Njujorku spasio putnika koji je pa na šine

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk