Arčibald Rajs: Da li su i koliko Srbi čuli prijatelja iz Prvog svetskog rata

Tekst sadrži uznemirujuće detalje

Pogledajte šta se dešava kod vas i kako se sprovode izbori.

Ili kandidati plaćaju piće, dele novac i obećavaju brda i doline kada postanu poslanici, ili pak policija silom, hapšenjem i svim drugim oblicima zlostavljanja nameće zvaničnog kandidata vladajuće stranke.

Ni jedan jedini poslanik, koji pripada nekoj stranci, ne sme da glasa onako kako mu nalaže savest.

Glas mu određuje stranka, a stranka u vidu ima samo jedno: da se održi na vlasti ako je ima, ili da do nje dođe ako je nema.

Deluje li vam ovo kao analiza savremenog političkog sistema na Balkanu?

To nije to.

Reč je o delu napisanom 1928. godine.

Nerad, površnost, korupcija, strančarenje, korišćenje policije za partijske interese, grabež za diplomama, zavist i ksenofobija i to među „inteligencijom" - sve te mane srpskog društva pre gotovo 100 godina opisao je Arčibald Rajs.

U svojevrsnom političkom testamentu Čujte Srbi! zabeležio je ono što je smatrao vrlinama srpskog naroda koje je upoznao tokom Prvog svetskog rata, ali i ružne osobine koje su izmilele u miru.

Iako se poslednjih godina često govori o čuvenom forenzičaru koji je pomagao Srbima tokom Prvog svetskog rata, istražujući zločine austrougarske i bugarske vojske nad civilima, stiče se utisak da ga mnogi nisu čuli.

„Uvek će biti kod nas i ovakvih i onakvih, mi se nikad nećemo promeniti.

„On je nama rekao vrline i mane, ali teško se nešto prihvata kad vam u oči kažu kakvi ste i šta ste", kaže za BBC Rajsov naslednik Nikola Gačić.

• Misterija gospođice V: Kanađanka u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu
• Vojvoda Živojin Mišić - „ko ne zna za strah, taj ide napred"
• Šta su nam političari obećavali, a šta ispunili tokom prethodnih izbora

Sećaju li se Srbi dovoljno Arčibalda Rajsa?

Istoričarka Slađana Bojković iz Istorijskog muzeja Srbije kaže za BBC da su Rajsa „ljudi čitali, čuli i opet zaboravili".

To ne menja činjenica da se svake godine obeležava godišnjica njegove smrti i da je dobio spomenik u Topčiderskom parku u Beogradu, blizu kog je i njegov grob.

„Znamo da upadnemo u megalomaniju, prvo nekog zaboravimo, pa ga se dugo ne sećamo.

„Onda kad hoćemo da ga se setimo, onda počnemo da preterujemo u tome", kaže Bojković.

Kao primere navodi predloge da gotovo u svakom gradu po jedna ulica ili škola ponesu Rajsovo ime.

„Rajs je vrlo zaslužan za mnoge stvari i čovek koji je zadužio ovu zemlju", navodi istoričarka.

Rođen u Nemačkoj, školovao se u Švajcarskoj, zavoleo Srbiju

Pre početka Prvog svetskog rata Arčibald Rajs je živeo i radio u Lozani u Švajcarskoj.

Rođen je kao Rudolf 8. jula 1875. u imućnoj porodici u nemačkoj pokrajini Baden, kao osmo od desetoro dece.

Rajsovi su bili porodica jevrejskog porekla.

Dok su mu braća uglavnom odlazila u oficire, on je zbog srčane mane odabrao da se bavi prirodnim naukama.

Studije završava u Švajcarskoj i već sa 23 godine dobija titulu doktora hemijskih nauka.

Tokom boravka u frankofonskom kantonu menja ime u Rodolf.

Radi na fakultetu, ali mnogo vremena posvećuje i praksi i istraživanjima.

Zanimala ga je fotografija, posebno njena upotreba u medicini, ali i policijskim istragama i kriminalistici.

Rajs je 1900. godine osnovao Institut za tehničku policiju i kriminologiju u Lozani, gde postaje i prvi direktor.

„On je danju radio na Institutu, držao nastavu sa studentima i drži obuku, a noću sa policijom išao u istrage.

„Ima dosta sačuvanih fotografija iz tog perioda", kaže za BBC Ivana Krstić Mistridželović, profesorka na Kriminalističko policijskom univerzitetu u Beogradu.

Pokazujući Rajsove portrete i lične stvari, ona započinje i priču o životnom putu čoveka kog su nazivali „švajcarski Šerlok Holms".

Otkud Rajs u Srbiji?

U jesen 1914. dobija poziv srpske vlade i premijera Nikole Pašića i ubrzo stiže u Niš.

„Pašić mu je rekao da Srbiji treba jedan iskreni prijatelj koji zna da posmatra.

„'Otiđite na front, otvorite oči i uši i onda kažite svetu šta ste videli i čuli', bilo je sve što mu je rekao predsednik srpske vlade", citira se u njegovoj biografiji.

Rajs dolazi sa dozom sumnje, zbog slike koja je u evropskim krugovima važila o Srbima kao varvarima.

To je samo tri meseca posle Sarajevskog atentata, kada je Srbin iz Bosne Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, što je iskorišćeno kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata.

„Govorilo se za Srbe - 'Eto, prvo ubiše sopstvenog kralja i kraljicu 1903, a sad i austrijskog'", podseća Krstić Mistridželović.

Postoje istorijski dokumenti koji govore da su austrijski vojnici došli na Balkan pripremljeni da idu „tamo gde je stanovništvo zadojeno mržnjom, treba da budu posebno nemilosrdni", navodi Slađana Bojković iz Istorijskog muzeja Srbije.

Ona je i koautorka publikacija „Izveštaji o velikom zločinu" o zlodelima austrougarske vojske posle Cerske i Kolubarske bitke.

Zločini su se najviše događali prilikom povlačenja austrijske vojske preko Mačve, posle ovih bitaka i prvog udara Austrougarske na Srbiju tokom leta i jeseni 1914.

„Vrhunac je što ti vojnici šalju fotografije, takozvane dopisne karte kućama, slikaju se pored povešanih staraca i dece.

„Poziraju nasmejani, onako u uniformi, javljaju kući da su dobro i to je praksa koju će Rajs nazvati manijom dopisnih karata", navodi profesorka Krstić Mistridželović.

Istraživanjem ovih zverstva, Rajs će utrti put i onome što će se kasnije nazvati međunarodno humanitarno pravo.

„Veoma je bitno da je Rajs odlazio na teren i istraživao, razgovarao je i sa zarobljenim vojnicima austrougarskim i sa preživelim, ekshumirao je grobove.

„Uverio se u velike razmere zločina pre svega nad civilima, ženama, starcima, decom, fotografisao ih i izbrojao je 24 različita načina na koji su ubijali srpsko stanovništvo", navodi Bojković.

Zabeležio je brojne primere brutalnosti - od odsecanja dojki do rasporenih stomaka trudnicama iz kojih su deca vađena.

Istovremeno, na licu mesta utvrdio je da su srpski vojnici poštovali međunarodne konvencije o pravima ratnih zarobljenika.

„Zarobljenici su imali redovne obroke, a naš vojnik je jeo suv hleb", podseća profesorka Krstić Mistridželović.

• Koliko je zapravo bio smrtonosan otrovni gas iz Prvog svetskog rata
• Dan primirja - od albanske golgote, preko vagona u francuskoj šumi, do Natalijine ramonde
• Tamo daleko - na grčkom ostrvu Krf - srpskoj vojsci je jedini bio put

„Pred zločinom nema neutralnosti"

Posle obilaska terena sačinio je traženi izveštaj srpskoj vladi, sa fotografijama nastradalih, a zatim o tome pisao u mnogim evropskim medijima - u lozanskoj Gazeti, holandskim i francuskim časopisima.

Tako je probijena „medijska blokada".

„Evropa je u čudu da jedna civilizovana carevina može da počini takve zločine", ističe Bojković.

Tokom predavanja na Univerzitetu u Sorboni 1915. Rajs izgovara čuvenu rečenicu:

„Pred zločinom nema neutralnosti".

Time je pokušao da animira saveznike Engleze, Francuze i Ruse da pomognu srpskoj vojsci koja se nalazila u izbeglištvu, iako je rat buktao u čitavoj Evropi.

Za to vreme, Rajsova braća su se borila za nemačku vojsku, i neki su i poginuli.

Druga velika stvar koju je Rajs uradio je osvešćivanje sveta šta rat nosi, to su mu mnogi zamerali, smatra Ivana Krstić Mistridželović.

„Dotad je praksa bila da se vojnici u ratu fotografišu kako jedu ili čiste oružje, to su bile slike koje je javnost dobijala.

„A Rajs je slikao raskomadana tela i objavljivao uznemirujuće fotografije, koje građanska Evropa tog perioda nije želela da gleda", navodi profesorka.

Tokom narednih godina nastavlja da putuje po Evropi i zna se da je bio sa srpskom vojskom tokom probijanja Solunskog fronta 1918.

Tada će ispitivati zločine koje je počinila bugarska vojska nad civilima.

Kada je profesorka Ivana Krstić Mistridželović pisala o tome, kaže da je bila „polubolesna" od scena koje su nepojmljive ljudskom mozgu.

Smatralo se, kaže, da Srbi nisu vredni metka, pa su ih najčešće klali i palili čitava sela.

„Stave sveštenika u kazan, zapale vatru i okupe meštane naročito žene i decu i teraju ih da pevaju bugarske pesme dok se čovek krčka", navodi Ivana Krstić Mistridželović.

Tokom mirovnih konferencija u Versaju gde je 28. juna 1919. proglašen mir u Evropi, Rajs bio je stručni saradnik srpske vlade.

Pošto se jasno stavio na jednu stranu tokom rata, odlučio je da se posle ne vraća u Lozanu, jer bi to narušilo nepristransost Instituta koji je vodio.

Tada se definitivno seli u Srbiju.

Veliki dobrotvor

Bio je veliki dobrotvor, pomagao je siročiće, školovao ih u Evropi, a davao je novac i za Dom vojske ili izgradnju spomen kosturnice na Mačkovom kamenu, gde se održala velika bitka septembra 1914.

Pošto nije imao dece, privatne stvari slavnog forenzičara posle smrti pripale su deci njegovog saradnika Alfreda Favrea i supruge Lujze.

Sa njima je živeo u domaćinstvu zajedno i deca su ga oslovljavala sa „deda".

Danas, Nikola Gačić iz Gornjeg Milanovca jedini je naslednik Arčibalda Rajsa u Srbiji.

Kako kaže, ta za njega „velika čast" desila se sticajem okolnosti - njegova pokojna tetka bila je udata za Alfredovog sina, Dimitrija Favru.

„On je veliki čovek i prijatelj Srba koji je pomagao kroz život Srbe, voleo i ostao tu da živi i umre, sahranjen je na Topčiderskom groblju.

„Lepa je to uspomena", ističe s ponosom Nikola.

Nikolin teča je rođen u kući Dobro polje 1925. godine na Topčideru, ali se preselio u Švajcarsku.

Ona je bila kao mali muzej, puna sitnica koje je za života dobijao, a arhitektonski urađena kao šumadijska kuća.

Vila je dobila naziv po mestu gde je probijen Solunski front.

Kad su Nikolini tetka i teča 1979. godine vratili u Srbiju, doneli su i Rajsovu zaostavštinu sa sobom.

Sve predmete iz lične zbirke Gačić je poklonio muzeju i oni se čuvaju u Rajsovoj spomen sobi na Kriminalističko policijskom univerzitetu u Zemunu.

U kući im je ostala samo pravoslavna ikona - triptih Bogorodice.

„Ikona ne ide iz kuće, vojnik jedan mu je to dao kad su išli kroz rat da ga čuva.

„Ima posveta pozadi, vojnik ju je nosio kroz Balkanske ratove, ali je poželeo da je pokloni doktoru Rajsu, jer mu se čovek svideo", svedoči Gačić.

Kakvi su Srbi bili u miru

Mirnodopsko vreme i formiranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Rajsu donosi određeno razočaranje.

„Posle rata je druga situacija, nastale su nove okolnosti, primat uzimaju ratni profiteri, političari i kvaziinteligencija.

„Rajs na delu to gleda", podseća profesorka Kriminalističkog univerziteta.

Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar, pisao je.

U knjizi „Čujte Srbi" Rajs posebno ističe ponašanje političara Nikole Pašića, ali i njegovog sina Rada.

A Pašićevo okruženje?! Ljudi siromašna duha, ali korumpirani.

Profiteri i mutivode kojima je dozvoljavao da se bogate pod uslovom da služe njegovim interesima.

„Bio je razočaran jer je Srbija odlučila da najviše austrijske i bugarske počinioce zločina ne tereti i tu je došlo do spora sa Pašićem", navodi istoričarka.

Rajs je posebno isticao ukorenjenost korupcije u gotovo sve pore društva, sa kojima se i moderna Srbija suočava.

„Parničar koji želi da ubrza postupak mora da podmaže pisara i što onaj koji misli da dobije pasoš za putovanje u inostranstvo, ili stranac koji bi da dobije boravišnu dozvolu, mora da uvuče nekoliko novčanica među dokumenta koja predaje policiji.

Jasno je da nimalo ne služi na čast vašoj zemlji, ali ti potčinjeni službenici samo slede primer koji dobijaju odozgo.

Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvši neke slučajeve najočiglednije korupcije.

Tada bi vaši političari-strančari osnovali skupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale neki rezultat zato što vukovi ne jedu jedni druge".

• Korupcija u Srbiji u 100 i 300 reči
• Korupcija na Balkanu - zašto „padaju" samo bivši
• Korupcija u Srbiji: „Ne možeš da ispravljaš sistem ako ti nešto treba“

Nesporazumi i intrige

Rajs postaje prvi direktor Policijske škole u Srbiji, ali ne zadugo.

Po modelu koji je ponudio brazilskoj policiji, želeo je da profesionalizuje policiju i da je udalji od stranačkih interesa, ali mu tadašnji političari to nisu omogućili.

Suočen sa nerazumevanjem i izložen mnogim nesporazumima i intrigama, podnosi ostavku na tu dužnost, stoji u biografiji.

Od svih predloga kako modernizovati policiju, jedino je doživeo da vidi osnivanje policijske škole.

„A i škola nije potrajala, svega tri kursa su održana, to su četvoromesečni kursevi", kaže profesorka Ivana Krstić Mistridželović.

U pismima jugoslovenskom kralju regentu Aleksandru 1921. i 1929. vidi se, kaže, stepen njegovog nezadovoljstva.

„Gledao je kako ga prešišavaju oni koji su, poput Pašićevog sina, za vreme rata švrćkali po Parizu pa posle liferacijama uništavali vojsku", dodaje ona.

Liferacije su nabavke u koje se često „ugrade" funkcioneri.

Rajs je bio poznat i po konzervativnom stavu, tvrdeći da ženama nije mesto u policiji, što u to doba nije bilo retko.

„On nije bio ženomrzac, ali je isticao nezamenljivu ulogu žene u gajenju dece i porodici", ističe profesorka.

Narednih godina biće zaposlen u Narodnoj banci kao savetnik za krivotvorene novčanice.

Tada se njegovo divljenje prema narodu čiju zemlju je odabrao za život, kruni i polako nestaje.

• „Otkud žena na frontu": O pitanju Dariji Kisić Tepavčević, ženama u ratu i gomili ordenja
• Milunka Savić i Flora Sands - žene koje su zajedno ratovale za Srbiju

O diplomama i inteligenciji

„Inteligencija" - sejačica razdora kad treba sjedinjavati.

Ljudi siromašnog duha ne uviđaju da se istinska inteligencija ne stiče samo studijama, pa čak ni onim najvišim.

Istinska inteligencija je prirodni dar i proističe iz duha i iz srva. Obični seljak može da bude sto puta inteligentniji od univerzitetskog profesora sa pola tuceta diploma.

Žalosna posledica toga bila je što je sve više mladih gurano na studije, umesto da su od njih stvarani poljoprivredni znalci svog posla (što je bilo najnepotrebnije poljoprivrednoj zemlji kakva je Srbija) i vešte zanatlije koji bi mogli da prerastu u industrijalce.

Uostalom, šta dokazuje univerzitetska diploma? Kao što sam već rekao, ništa drugo nego da njen vlasnik može pokušati, ako je inteligentan i vredan da kroz praksu postane neko i nešto u svojoj struci.

Citati iz knjige Čujte Srbi

Srbi Rajsa nisu dovoljno shvatili i naučili u poslednjem veku, tvrdi istoričarka Slađana Bojković.

„Iskreno, taj njegov tekst je toliko svevremenski, kao da je pisan juče", napominje.

Ne oseća se vremenska distanca, dodaje, jer je to linija koja se nikad nije prekidala.

„Bojim se da nismo pokazali kao dobri đaci koji neke stvari nauče na sopstvenim greškama, inače se ne bi dešavale sve one stvari koje su nam se dogodile", zaključuje Bojković.

Svađa s komšijom i srce na Kajmakčalanu

Uvek u odelu, sa šeširom i lulom Rajs je bio cenjen u tadašnjoj Srbiji, što pokazuje i sahrana sa generalskim počastima i po pravoslavnom obredu.

Do kraja života obilazio je mesta bitaka, družio se s oficirima.

Kupio je u Severnoj Makedoniji jedno imanje gde je planirao da provodi letnje mesece, ali ga je iznenadna smrt sprečila.

Kritičke ocene tadašnje elite kao da su se obistinile.

Preminuo je 8. avgusta 1929. od srčanog udara posle svađe sa komšijom, bivšim ministrom Milanom Kapetanovićem.

„To je ono kad kažu ubi ga prejaka reč.

„Istorijska anegdota kaže da je Kapetanović Rajsa uputio na svoju zemlju `da tamo pravi red, a ne ovde`, za njega je to bilo previše", podseća Bojković.

Iz ljubavi prema srpskom vojniku srce je zaveštao da ostane na Kajmakčalanu, poznatom poprištu borbi tokom proboja Solunskog fronta 1918.

Urna sa njegovim ostacima posle smrti je preneta tamo, ali je kasnije uništena.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]