Prototip letećeg automobila obavio je let u trajanju od 35 minuta između međunarodnih aerodroma Nitra i Bratislava u Slovačkoj.
Hibridni automobil-vazduhoplov – ErKar (AirCar) opremljen je BMV (BMW) motorom i koristi regularno gorivo sa benzinskih pumpi.
Njegov tvorac – profesor Stefan Klajn izjavio je da bi mogao da leti oko 1.000 kilometara, na visini od 2.500 metara i da je do sada u vazduhu proveo 40 sati.
Potrebno mu je dva minuta i 15 sekundi da se transformiše iz automobila u letelicu.
Uska krila obaraju se uz bokove automobila.
Profesor Klajn ga je po sletanju, direktno sa piste, dovezao do grada, dok su ga posmatrali pozvani novinari.
Opisao je iskustvo kao „normalno“ i „veoma prijatno“.
Dok je krstarilo nebom, vozilo je dostiglo brzinu od 170 kilometara na čas.
Može da preveze dve osobe sa ograničenjem u kombinovanoj težini od 200 kilograma.
Ali za razliku od prototipova dron-taksija, on ne može da poleti i sleti vertikalno, već mu je potrebna pista.
Velika su očekivanja na tržištu u nastajanju letećih automobila, koji su dugo najavljivani u popularnoj kulturi kao vizionarsko obeležje budućnosti.
kKonsultantska kompanija Morgan Stenli je 2019. godine predvidela da bi taj sektor mogao da vredi 1,5 triliona dolara (1,26 triliona evra).
Na industrijskom događaju u utorak, izvršni direktor Hjundai Motors Evropa Majkl Kol nazvao je koncept ,,delom naše budućnosti“.
Smatra se da je to potencijalno rešenje za postojeće opterećenje saobraćajne infrastrukture.
U kompaniji koja stoji iza ErKara – Klajn Vižn – kažu da je bilo potrebno dve godine da se prototip razvije i da je koštao „manje od dva miliona evra“ ulaganja.
Savetnik i investitor u kompaniji Klajn Vižn, Anton Rajac, rekao je da bi ogroman uspeh bio ukoliko bi njihova firma mogla da privuče mali procenat globalne prodaje taksi i avio-kompanija.
„Samo u Sjedinjenim Američkim Državama postoji oko 40.000 narudžbina aviona“, rekao je.
„I ako konvertujemo pet odsto od toga, da zamenimo avion za leteći automobil – imamo ogromno tržište.“
Doktor Stiven Rajt, viši naučni saradnik na Univerzitetu zapadne Engleske u oblasti avijatike, opisao je ErKar kao „dete ljubavi Bugati Vejrona i Cesne 172″.
Nije mislio da će vozilo biti naročito glasno i neekonomično u pogledu troškova goriva, u poređenju sa drugim letelicama.
„Moram da priznam da ovo stvarno izgleda super – ali imam stotinu pitanju oko sertifikacije“, rekao je doktor Rajt.
„Svako može da napravi avion ali je trik u tome da napraviš onaj koji leti, i leti, i leti milion sati, sa čovekom u njemu, a da sve prođe bez incidenta.“
„Jedva čekam da vidim papir na kome piše da je bezbedan za letenje i prodaju.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0