Danima pošto su talibani ušli u Kabul, zavladali su haos i panika dok su hiljade ljudi pokušavale da pobegnu iz Avganistana. Ali Mabuba Seradž nije jedna od njih.
Dugogodišnja aktivistkinja koja se bori za prava žena i dece, ona je šefica Avganistanskog centra za unapređenje veština žena, organizacije koja radi na osnaživanju žena i devojaka u oblastima pismenosti i svesti o porodičnom nasilju.
Kada su talibani munjevito počeli da ostajaju velike gradove i zemlji i napreduju prema Kabulu, Seradž je bila u Sjedinjenim Državama, ali je odlučila da doleti nazad u Avganistan.
„Sve ove žene, sve ove devojke, svi ovi ljudi za koje sam zadužena, uz koje moram da budem radi njihove bezbednosti…
„Ne mogu samo da ih ostavim i napustim, i tek tako da napustim zemlju", kaže aktivistkinja za BBC.
Umesto toga, ona želi da sarađuje sa talibanima po pitanju njihovog ophođenja prema ženama.
„Ono čemu se istinski nadam je da ćemo makar moći da razgovaramo sa njima… ako bismo mogli da sednemo za sto i zapravo popričamo s tim ljudima, znate, možda će biti pametni… i spoznati kakve resurse mogu da imaju u ženama Avganistana."
- Talibani poručuju da „opraštaju" svim protivnicima, najavljuju rat protiv droge i bolji odnos prema ženama
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Ko su talibani
„Naši snovi su srušeni"
Poslednji put kad su talibani držali kontrolu nad Avganistanom bilo je između 1996. i invazije Amerike i njenih saveznika 2001. godine.
Tokom tog perioda, žene i devojke bile su prisiljene da žive prema strogim pravilima.
Uskraćeni su im bili obrazovanje i zaposlenje.
Nije im bilo dozvoljeno da napuštaju kuću bez muškog pratioca.
Potpuno pokrivanje lica postalo je obavezno.
Na stadionima su izvođena javna batinanja i pogubljenja, između ostalog i kamenovanje za preljubu.
Iz razumljivih razloga, žene su uplašene i ovaj put.
Avganistanska poslanica Farzana Kočai kaže da se ljudi u Kabulu plaše povratka talibanske vlasti.
„Ne znam kako da izmerim pretnju, strah koji osećaju u srcima, svaka od njih.
„One se suočavaju sa situacijom za koju ne veruju da se dešava i misle: 'Gde da idemo, šta da radimo?'", kaže ona za BBC.
Druga žena, koja radi kao spisateljica i želela je da ostane anonimna, kaže da je „skrhana" povratkom talibana.
„Nisam sigurna da li ću ikada moći da radim ili uradim sve što sam želela.
„Ima jako mnogo mladih žena poput mene - naši snovi su srušeni. I naše nade u bolju budućnost ubrzano nestaju."
„Nema vremena za paniku"
Ali Seradž veruje da je moguće sarađivati sa sistemom da bi se obezbedili bolji uslovi za žene i devojke.
„Pre ovoga, pre talibana, ni svet ni naša republika nisu uviđali koliko su Avganistanke jake."
„Nikad nisu iskoristili naš potencijal onako kako je trebalo, nikad nas nisu uključili kako je trebalo. I zato se nadamo da bi ovi ljudi mogli", kaže ona.
„Ako to učine, onda ćemo biti dobro. Ako ne učine, dok god postoji bezbednost, naše devojke će biti dobro, a onda i ja mogu biti dobro."
Seradž kaže da se ona ne plaši talibana i da ne sme sada da se prepusti strepnji.
„Nema vremena za paniku", objašnjava ona.
„Nema vremena za sažaljenje. Nema vremena za dramu."
Ali ona opisuje vlastiti bes i razočaranje u SAD i Zapad za ono što doživljava kao prepuštanja Avganistanaca talibanima.
„Ne mogu da vam objasnim koliko sam besna kad je to u pitanju.
„Ne mogu da vam objasnim koliko sam razočarana kad su u pitanju međunarodni napori i način na koji smo ispušteni kao vruć krompir u poslednji čas", kaže Seradž.
Pogledajte video: Kakva je poruka talibana ženama u Avganistanu
Upitana da li se plaši da će biti proganjana zato što sarađuje sa međunarodnim donatorima i predstavlja strano mešanje iz poslednjih 20 godina, odgovara: „Nimalo."
„Ono što ja predstavljam je pravi Avganistan. Uvek sam to činila, uvek.
„I mislim da makar neki od talibana to takođe znaju."
Neki bi možda njene postupke doživeli kao veoma hrabre.
Ona se ne slaže s tim.
„Ja nisam mučenica. Nisam veoma hrabra žena. Ali, istovremeno, verujem u odgovornost, a osećam je prema svom narodu."
„Ja sam Avganistanka - i želim da ostanem u svojoj zemlji i da budem tu uz njih."
Pogledajte i video: Monda fotografkinja iz Avganistana želi da pokaže stranu koja se retko viđa
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac