Naftom bogati Azerbejdžan prerastao je u protekle dve decenije iz nesigurne mlade nezavisne zemlje u velikog regionalnog energetskog igrača.
Sporazumi sa međunarodnim proizvođačima energenata omogućili su zemlji da iskoristi energetske resurse za stvaranje vladinog fonda za učešće u međunarodnim projektima.
Zemlja je takođe iskoristila resurse da obnovi vojsku, koja se smatra prioritetom vlade dok se zemlja bori protiv Jermenije oko teritorije Nagorno-Karabah.
Uprkos bogatstvu i povećanom uticaju u širem regionu, razvoj Azerbejdžana nastavljaju da ometaju siromaštvo i korupcija.
Napadi vlade na borce za ljudska prava i novinare izazivaju zabrinutost da je mlada azerbejdžanska demokratija ugrožena.
Izvor: UN, Svetska banka
Ilham Alijev preuzeo je predsedničku dužnost od oca Hejdara 2003. godine.
Alijev je osigurao poslednji mandat 2018. godine, na izborima za koje su zapadni posmatrači tvrdili da nisu ispunili demokratske standarde.
Zakon koji ne dozvoljava predsedniku da služi više od dva mandata ukinut je nakon što je ova izmena odobrena na referendumu održanom u martu 2009. godine – stvorivši uslove za Alijevljev treći petogodišnji mandat počev od 2013. godine.
Glasači su na referendumu 2016. godine odobrili ustavne promene za proširenje predsedničkih ovlašćenja – uključujući kontroverzni predlog da se smanji starosno ograničenje za predsedničke kandidate.
Opozicija je tvrdila da je namera bila da se osigura trajna vladavina porodice predsednika Alijeva, sa 19-godišnjim sinom viđenim za potencijalnog naslednika.
Pod njegovom vladavinom, Azerbejdžan je unapredio međunarodni status, postavši između ostalog domaćin prvih ikad Evropskih igara u Bakuu 2015. godine.
Ali grupe za zaštitu ljudskih prava optužile su vladu za ugrožavanje slobode izražavanja i hapšenja aktivista i novinara.
U glavnim medijima opoziciuoinih glasova gotovo da nema, a kritički nastrojeni novinari rizikuju hapšenje i zatvaranje.
Najpopularniji medij je televizija. Izveštavanje svih kanala u Azerbejdžanu ide na vladinu vodenicu.
Kao platforme slobodnog izražavanja i aktivizma koriste se društvene mreže. Vodeća društvena mreža je Fejsbuk.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0