Balkan, Haški tribunal i ratni zločini: Kraj najdužeg suđenja u istoriji Haga - izrečena konačna presuda Stanišiću i Simatoviću

Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu doneo je konačnu presudu u najdužem suđenju u istoriji ovog suda.

Izricanjem pravosnažne presude 72-godišnjem Jovici Stanišiću i 73-godišnjem Franku Simatoviću-Frenkiju, bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, stavljena je tačka na sudski proces koji je trajao skoro dvadeset godina.

Posle dva suđenja - inicijalnog i ponovljenog - oni su pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora za zločine nad nesrpskim stanovništvom počinjene za vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni 1990-ih.

Time je kazna od 12 godina zatvora, koja je izrečena 2021. u prvostepenom postupku, produžena za tri godine, dok će u odsluženje biti uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Obojica su u dugom procesu negirali krivicu.

Njih dvojica, nekada bliskih saradnika bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, uhapšeni su i predati sudu u Hagu 2003. godine.

Stanišić je bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, a Simatović je bio glavni službin operativac.

U ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ubijeno je ukupno više od 120.000 ljudi, podaci su Ujedinjenih nacija.

• Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora
• Prva presuda Specijalnog suda za Kosovo, ali ne za ratne zločine
• Zbog Srebrenice četiri doživotne kazne i 700 godina zatvora

Ni Staniši ni Simatović nisu pokazivali nikakve emocije dok su slušali izricanje kazne, prenose agencije.

Stanišić je bio u sudnici, dok je Simatović gledao video-linkom iz pritvorske jedinice UN.

Proglašeni su krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali i kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata - za potonje nisu smatrani krivim prema prvostepenoj presudi.

Tokom dve decenije, sud je Stanišića i Simatovića više puta puštao na privremenu slobodu u dugim vremenskim periodima.

Poslednji put, Stanišić i Simatović su bili na privremenoj slobodi u Srbiji do juna 2021. kada su vraćeni u pritvorsku jedinicu u Hagu.

Prvostepenom presudom u junu 2021. Stanišić i Simatović su osuđeni na kazne zatvora od po 12 godina.

Zašto je presuda važna?

Iako postoje mnogi navodi o umešanosti vojnih i policijskih struktura Srbije u ratovima devedesetih, ovo je prva sudska presuda koja to potkrepljuje.

Simatović i Stanišić su jedini srpski zvaničnici koje je sud UN-a osudio za umešanost u zločine u Bosni i Hercegovini.

Presudom je potvrđeno učešće državnih organa Srbije u oružanom sukobu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, pojašnjava Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava, za BBC na srpskom.

„Time se stvaraju uslovi da porodice žrtva ovih ratnih zločina putem parničnih postupaka dobiju odštetu od Republike Srbije, a koje su kao arhitekte rata predstavljali Stanišić i Simatović sprovodeći plan za progon nesrpskog stanovništva", dodaje.

Izricanjem ove presude, okončan je poslednji veliki proces pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, čime je ujedno završeno procesuiranje optuženih za zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Serž Bramerc, glavni tužilac međunarodnog suda, rekao je da će se suđenja za ratne zločine na nastaviti na Balkanu jer mnoge žrtve i preživeli još čekaju pravdu.

„Za nas je ovo bio poslednji slučaj", rekao je Bramerc novinarima.

„Ali znamo da postoje stotine slučajeva koji još moraju da budu procesuirani u zemljama Balkana", dodao je.

Šta je odlučilo sudsko veće?

Stanišić i Simatović osuđeni su zbog, kako je navedeno, uloge u finansiranju i opremanju srpske milicije tokom raspada bivše Jugoslavije.

Gonjeni su za zločine protiv čovečnosti - progone, ubistva, deportacije i nehumana dela, a po jednoj tački za kršenja zakona i običaja ratovanja.

Optuženi su da su sa tih pozicija rukovodili, organizovali, opremili, obučavali, naoružavali i finansirali specijalne jedinice DB-a i druge srpske snage u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Žalbeno veće je odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića, koji su u prvostepenom postupku osuđeni za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje i progone, a u vezu sa zauzimanjem Bosanskog Šamca u aprilu 1992. godine.

Prvostepenom presudom, osuđeni su samo kao pomagači, ali ne i kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata.

Ali, sada je Žalbeno veće utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo u oceni njihovog doprinosa zajedničkom zločinačkom cilju.

„Žalbeno veće je takođe konstatovalo da su oni posedovali zajedničku nameru da ostvare zajednički zločinački cilj i da su, kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile", navode.

Odbačene su i žalbe na prethodno izrečenu kaznu od 12 godina zatvora, a preinačena je na 15 godina.

Presuda se odnosi na zločine iz 1992. godine u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, i za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu.

Proglašeni su odgovornim i za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992.

Predsedavajući sudija Gracijela Gati Santana je konstatovala da izricanje presude predstavlja ključnu tačku u mandatu Mehanizma da nastavi da vrši stvarnu, vremensku i personalnu nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je zatvoren 2017. godine.

Pogledajte video: Šta je ratni zločin

Kako je tekao najduži proces u istoriji Haškog suda

Stanišić i Simatović su uhapšeni tokom policijske akcije „Sablja" posle ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.

Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Prvo suđenje je počelo juna 2009. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja.

U maju 2013, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.

Prvostepeno veće je 2013, većinom glasova, utvrdilo da nije dokazano van razumne sumnje da su Stanišić i Simatović imali nameru da sprovode zajednički zločinački cilj, niti da su planirani ili naredili zločine.

Iako je optužene oslobodilo krivice, Veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović opremali, obučavali, finansirali, kontrolisali i na ratišta u Hrvatskoj i Bosni slali Crvene beretke koje su, s drugim jedinicama, „počinile zločine deportacije i prisilnog premeštanja na brojnim lokacijama u Hrvatskoj i BiH".

• „Ne pucaj, ne pucaj": Reči koje nisu sprečile Dobrovoljačku, krvavu epizodu rata u Sarajevu
• Na trening pod snajperima: Kad su Grbavicom umesto fudbalskih lopti leteli meci
• Hotel u Sarajevu: Grad u gradu i utočište na prvoj liniji fronta

Prema prvostepenoj presudi, Crvene beretke, Škorpioni i Arkanovci „počinili su veliki broj ubistava Hrvata, Muslimana i drugih nesrba u Hrvatskoj i BiH".

Stanišić i Simatović, po toj presudi, Crvenim beretkama nisu, međutim, „upravljali" u tim operacijama, iako su njihovo učešće „organizovali".

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.

Po toj odluci, prvostepeno veće je pogrešilo u primeni prava i tumačenju činjenica propuštajući da „razumno obrazloži" nalaz da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Apelaciono veće je kao propust navelo i to što u prvostepenoj presudi nije bilo razmotreno da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.

Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017. i bio je to poslednji veliki proces pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ova zlodela.

Pogledajte video: Zvornik i život posle zločina - Suvadina priča

Optužbe protiv Stanišića i Simatovića

Tužilaštvo u Hagu teretilo ih je zbog progona, ubistava, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata i muslimana tokom ratova od 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj i Bosni.

Prema optužnici, Stanišić i Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem.

U prvom pojavljivanju pred sudskim većem, obojica su izjavila da nisu krivi.

Cilj ovog poduhvata je navodno bio uspostavljanje srpske dominacije na delovima Hrvatske i Bosne nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.

Kako su tvrdili tužioci, „smrtonosan doprinos" tom poduhvatu Stanišić i Simatović dali su preko „specijalnih jedinica" SDB Srbije koje su počinile zločine u Hrvatskoj i Bosni - Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde (SDG) Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona.

• Pobuna JSO, 20 godina kasnije: Običan protest i(li) uvod u ubistvo Zorana Đinđića
• „Teško zemlji kuda vojska prođe": Ko je bio Pavle Strugar i zašto se prvi predao Hagu

Tužioci su pred sud izveli 51 svedoka, a dokazni postupak okončali su u februaru 2019.

Odbrana je tvrdila da Stanišićeva i Simatovićeva krivica nije dokazana.

Argument branilaca bio je da formacije koje su počinile zločine nisu bile u sastavu SDB Srbije, niti pod komandom Stanišića i Simatovića,

Kako su tvrdili, pripadnici ovih formacija bili su odmetnici, odnosno članovi jedinica Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske.

Po braniocima, pripadnici SDB Srbije u Hrvatskoj i Bosne legitimno su prikupljali obaveštajne podatke ili su zakonito štitili tamošnje Srbe i sprečavali prelivanje rata u Srbiju.

Odbrane Stanišića i Simatovića su od juna 2019. do decembra 2020. izvele 29 svedoka.

Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]