Više od 10.000 stanovnika Belorusije tokom prošle godine bilo je progonjeno u slučajevima koji su bili politički motivisani i koji su se odnosili na proteste usmerene protiv režima Aleksandra Lukašenka.
Od tog broja, protiv 3.000 ljudi je pokrenut krivični postupak, prenosi BBC ruski servis.
Kako su sve i zbog čega privođeni ljudi?
Tokom prošle godine, opozicija u Belorusiji je pokrenula proteste u Minsku i još nekim gradovima pošto je Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na predsedničkim izborima u avgustu.
Međutim, opozicija ga je optužila za nameštanje izbora, što je on odlučno negirao i tako je počeo šesti predsednički mandat.
U međuvremenu, mnogi opozicioni političari, među kojima i njegova protivkandidatkinja na izborima Svetlana Tihanovskaja, prebegli su u druge zemlje ili su uhapšeni.
Protesti su vremenom oslabili i potpuno su ugušeni, najvećim delom zbog straha ljudi od mogućih posledica i krivičnog progona.
Prema centru za ljudska prava Vjasna, od avgusta 2020. godine pokrenuto je 3,5 hiljada slučajeva protiv stanovnika Belorusije u vezi sa njihovom protestnom aktivnošću.
Međunarodne organizacije za ljudska prava prepoznale su 532 osobe kao političke zatvorenike.
Belorusko tužilaštvo zatražilo je od ruskih vlasti da izruči pevačicu Anđeliku Agurbaš, koja je više puta pojavljivala na društvenim mrežama iskazivala podršku beloruskoj opoziciji.
U Belorusiji, domovini pevačice, protiv nje je pokrenut krivični postupak zbog „podsticanja društvenog neprijateljstva i nesloge“ i zbog„ javnog vređanja predsednika“.
Maksimalna kazna po ovim optužbama podnetim je do 12 godina zatvora.
Portparolka pevačice rekla je da ona zna za optužbe iznete na njen račun.
Agurbaš, poznata po nastupima u grupi Verasi, ima rusko državljanstvo.
Posle izbora u Belorusiji, avgusta 2020. godine, na društvenim mrežama je iskazivala podršku opozicionim protestima.
„Ona je Beloruskinja, rođena u Belorusiji i državljanka Ruske Federacije“, rekla je portparolka pevačice.
Pevačica je početkom jula 2021. godine na Instagramu objavila poruku „svima koji nisu ravnodušni prema sudbini Belorusije i sudbini beloruskog naroda, koji se gotovo godinu dana bori i brani prava i slobode“.
„Prošle godine smo već pokazali da narod Belorusije želi da živi u miru i slozi, u vlastitoj suverenoj i nezavisnoj zemlji!
„U zemlji u kojoj se odluke donose ne po volji jedne osobe, već upravo po volji naroda“, napisala je ona.
Masovni protesti izbili su širom Belorusije pošto je Lukašenko proglasio pobedu na predsedničkim izborima 9. avgusta 2020. godine, a opozicija je tvrdila da su bili neregularni i namešteni.
Mnogi opozicioni političari su ili uhapšeni ili su izbegli u druge zemlje poput Svetlane Tihanovskaje koja je bila Lukašenkov protivkandidat na predsedničkim izborima.
Ona je postala kandidatkinja opozicije pošto je njen muž uhapšen i zabranjeno mu je da učestvuje na izborima.
Tihanovskaja, koja tvrdi da je ona prava pobednica predsedničkih izbora, sa timom se preselila u Litvaniju, a Poljska je takođe jedna od destinacija za veliki broj Belorusa.
Talas protesta pristalica opozicije uglavnom je zaustavljen masovnim hapšenjima i zatvorskim kaznama za učesnike.
Samo ove godine zabeleženi su mnogi slučajevi policijske brutalnosti i oko 2.700 krivičnih gonjenja.
Lukašenko je na vlasti 27 godina.
Ovo mu je šesti predsednički mandat.
Održao je državnu kontrolu nad većim delom privrede, uz cenzuru nalik nekadašnjem sovjetskom sistemu.
Evropska unija uvela je sankcije Lukašenku i njegovim najbližim saradnicima posle brutalnog gušenja opozicionih protesta.
Alina Kasjančik je poznata službenica tužilaštva u Belorusiji.
Ona je stajala iza slučajeva kada su optužene novinarke TV kanala Belsat, Katerine Andrejeva i Darja Čulcove – na kraju su dobile dvogodišnje zatvorske kazne zbog emitovanja direktnog izveštavanja o protestima.
Kasjančik je iznajmila stan u Minsku od Olge Sineleve, programerke i majke dvoje dece.
U maju 2021. Sineleva je zatražila od Kasjančik da se iseli iz njenog stana.
Proces iseljavanja tekao je mirno, Kasjančik je pronašla novi stan i preselila se.
Ali odmah posle toga, Kasjančik je zatražila pokretanje slučaja protiv Sineleve, prema članu 190 Krivičnog zakona Belorusije „Kršenje ravnopravnosti građana“.
Šta je tačno bilo to krivično delo u slučaju iznajmljivanja stana ostalo je nepoznato jer je suđenje bilo zatvoreno.
Olga Sineleva je dobila dve godine kućnog pritvora.
Okružni sud u Brestovskoj oblasti je 29. juna osudio lokalnu stanovnicu Tatjanu Demidčuk na 1,5 godine „kućnog pritvora“ i novčanu kaznu od 1,5 hiljada beloruskih rubalja (oko 500 evra) zbog vređanja policajca.
Krivica Demidčuk je u tome što je u avgustu 2020. godine na društvenoj mreži Odnoklasniki videla fotografiju Jurija Černiškova, načelnika lokalne policijske uprave, i ispod nje ostavila komentar koji je sadržao „negativnu ocenu policajca. „
Černiškov nije zahtevao da Tatjani Demidčuk oduzme slobodu, već je tražio da mu se dodeli odšteta za uvredljivi komentar, ali je sud pooštrio kaznu.
Tokom istog suđenja, ispostavilo se da je ispod fotografije Černiškova ostavljeno ukupno 97 komentara sa „negativnom ocenom policajca“ i sada tuži sve koji su ostavili negativan komentar.
Tako je, pored Tatjane Demidčuk, pet ljudi već osuđeno na novčanu kaznu.
Ostalo je, dakle, još 91 suđenje.
Iranski dramski pisac Nasim Sulejmanpur je 2011. napisao dramu „Beli zec, crveni zec“.
Ova predstava za jednog glumca ima nekoliko zapleta, na ovaj ili onaj način povezanih sa temom slobode i neslobode.
A glavna intriga je ta što glumac dobija kovertu sa zapletom neposredno pre same predstave – i treba da zaboravi na nju.
Predstava je prevedena na 30 jezika.
Igrali su je američka komičarka Vupi Goldberg i britanski glumac i pisac Stiven Fraj.
Bila je na turneji u mnogim gradovima Rusije.
Birajući ime za predstavu, iranski pisac nije mogao da predvidi da će u današnjoj Belorusiji faktički biti zabranjena kombinacija crvene i bele boje.
Predstava je bila planirana u mestu zvanom Krasni Dvorik, kreativnom prostoru u Revolucionarnoj ulici u Minsku.
Ali policajci su je prekinuli: zadržali su sedam gledalaca – kasnije su dobili po 15 dana – i glavnu glumicu, umetničku kritičarku i članicu Beloruskog koordinacionog saveta opozicije Svetlanu Zaretsku.
Njeno suđenje još nije održano.
Prema policijskom zapisniku, ona se „rugala, tukla, čupala [policajce] za odeću i opirala nogama“.
U glavnom gradu Belorusije 26. juna održano je sportsko takmičenje pod nazivom „Minsk triatlon“.
Ovaj sport uključuje plivanje, trčanje i biciklizam.
Policija u Minsku još od avgusta prošle godine nije blagonaklona prema biciklistima.
Neki su privedeni bukvalno prvog dana masovnih protesta.
Ovog puta, sudeći prema snimku, policija je prilično nasumično zadržala takmičare triatlonske trke i odvela ih do policijskih kombija.
Jedan od pritvorenih bio je sportista Aleksandar Klimenkov.
Njegova supruga Kristina rekla je da njen suprug nikada nije učestvovao u protestima, ali da problem može da bude to što je imao crveno-belu znojnicu na ruci.
Policija je snimila video sa drugim učesnikom trke (ne navodeći njegovo ime).
On se javno se izvinio zbog toga što je, videvši grupu pristalica vlasti pokazao palac na dole što bi se moglo protumačiti kao „nesviđanje“.
Slučaj diplomiranja
Na Pravnom fakultetu državnog univerziteta u Minsku, 1. jula održana je ceremonija dodele diploma.
Studentkinja po imenu Ekaterina Vinikova izašla je na scenu tokom ceremonije i počela da zahvaljuje nastavnicima i onima koji su joj pomagali u obrazovanju.
Posebno je istakla one koji nisu mogli da prisustvuju ceremoniji.
Reč je o uhapšenim advokatima Maksimu Znaku i Ilji Saleiju, kao i o dve profesorke Pravnog fakulteta koje su otpuštene zbog učešća u protestima: Elena Levskaja i Elena Basalai.
Policija je odmah došla u sobu Ekaterine Vinikove u studentskom domu, pretresla je i zaplenila joj je laptop.
Narednog jutra, beloruski mediji su izvestili da je ona privedena na informativni razgovor.
Međutim, kasnije se ispostavilo da je optužena po dva člana: kršenje mera o masovnom događaju i neposlušnost prema službenom licu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0