Beograd, saobraćaj i ulice: Zašto se gužva beogradski asfalt

Pojedini beogradski putevi već godinama imitiraju Dunav i Savu - puni su talasa naboranog asfalta, pa vozači kao da voze čamce umesto automobila i autobusa.

Luka Pavličić ima 29 godina i posao od njega zahteva da svakodnevno vreme provodi u automobilu i nezgodnom beogradskom saobraćaju.

Kako kaže, često nailazi na naboran asfalt.

„Najviše oko autobuskih stanica, pogotovo onih gde staje više autobuskih linija. Na primer, na Zelenom vencu. Na sreću do sada nisam imao problem sa tim, ali verujem da može da naškodi automobilu ako se ne obrati pažnja", ističe.

• Sava centar: Zašto je važno sačuvati „staklenu palatu na obali Save“
• Bitka za Košutnjak: „Pluća Beograda" na meti projekta od nacionalnog značaja
• Kako je Beograđanka postala teret Beograda

Situacija je posebno problematična oko autobuskih stanica zbog čestog kočenja vozila velike težine, navode stručnjaci.

„Asfalt je osetljiv na temperaturu i na trajno opterećenje - što je ono veće i duže , to je manja mogućnost asfalta da nosi i primi to opterećenje", kaže za BBC na srpskom Goran Mladenović, profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Ipak, naš ključni problem su kontrola kvaliteta i tehnološka disciplina… Tu nema priče. Sve što se dobro uradi, sigurno traje duže", dodaje on.

Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, kaže za BBC da takvo stanje saobraćajnica „izuzetno utiče na ponašanje vozila prilikom ekstremnih situacija - kada je potrebno kočenje ili neki manevar".

„Ako nije ravan kolovoz, onda vozila neće da se ponašaju u skladu sa time kako bi trebalo", ističe on.

Izgužvani asfalt

Ulica Pariske komune, koja prolazi pored bioskopa Fontana na Novom Beogradu, jedna je od autobuski najprometnijih beogradskih ulica.

Na stanici pre kružnog toka, u smeru ka Zemunu, staje desetak autobusa, pa je saobraćajnica tik uz stanicu puna rupa i nabora.

„Materijal je takav - jednostavno je nepovoljno po njega da bude na autobuskim stajalištima ili na usponima gde postoje spora kretanja vozila", kaže Mladenović, šef katedre za puteve, železnice i aerodrome na Građevinskom fakultetu.

• Da li je palmama mesto na Kalemegdanu
• Fotografija koja je obišla Srbiju: Ko su brat i sestra zagrljeni u svratištu
• Fenomen dočeka na beogradskom balkonu: „To je nešto što se zauvek pamti, uvek se naježim kad se setim“

On ističe da situaciju dodatno pogoršava porast temperatura.

„Uslovi se pogoršavaju, prosečna temperatura se povećala za stepen, dva - kao i pikovi - što je veoma nepovoljno za asfalt, a i opterećenja od težine vozila rastu".

Milan Vujanić, šef katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu, ističe da svaka vrsta opterećenja zahteva odgovarajući kvalitet asfalta.

„Ako postoje talasi onda oni koji su ugrađivali asfalt ili nisu imali nalog za izgradnju puta prema odgovarajućem opterećenju - broj i težin vozila - ili su izbegli da ugrade odgovarajući asfalt jer je kvalitetniji asfalt i skuplji.

„Ne radi se o tome da li je asfalt tanak ili nije, bitan je kvalitet onoga što se ugrađuje", kaže on.

„Na primer, auto-put kroz Beograd koji rađen od 2010. do 2012. godine", dodaje Mladenović.

"Kada pogledate od Gazele do aerodroma 'Nikola Tesla' ili do Bubanj potoka sa druge strane, gotovo da nema oštećenja, a deset godina je u eksploataciji. Kada se ispoštuje kontrola kvaliteta dođe se do dobrog kolovoza".

Kralja Milana

Milan Vujanić, Saobraćajni fakultet

E, sad, kako to da u Kralja Milana nema kolotraga, a druge ulice imaju?

Nemojte uopšte da razmišljate - odgovor je vrlo jasan.

Nisu se šalili sa tom ulicom, jer je ona glavna između Predsedništva i Skupštine Srbije i znaju da će svi gledati u tu ulicu.

A na ovim koje su „manje bitne" nema veze.

Ko je odgovoran?

Sagovornici BBC-ja navode da slični problemi sa asfaltom postoje širom sveta, ali da ovde dolazi do nekih lokalnih problema.

„Ne uspevamo da ispoštujemo tehnološke uslove i uradimo sve kako treba", kaže Mladenović.

• Duško Radović - bio jednom jedan Tmuša, mali čovek sa radija
• Branko Pešić – gradonačelnik koji je dao dušu Beogradu
• Žene i nazivi ulica: Da li je Beograd „muški grad"

Projektovanjem, izgradnjom i održavanjem ulica i puteva u prestonici Srbije bavi se javno preduzeće „Beograd put".

Iz „Beograd puta" su nas na pitanja zbog čega dolazi do naboravanja asfalta, šta se radi kako bi se to izbeglo i ko kontroliše kvalitet prilikom izgradnje puta i posle njega, uputili na javno preduzeće „Putevi Beograda".

Iz „Puteva Beograda", preduzeća koje se, između ostalog, bavi organizovanjem stručnog nadzora nad izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom puteva, do trenutka objavljivanja teksta nisu dostavili odgovore na pitanja BBC-ja na srpskom.

Pitanje stanja saobraćajnica u Srbiji regulisano je Zakonom o putevima, u kojem se navodi da put mora biti takav da se na njemu bezbedno i nesmetano može da se obavlja saobraćaj.

„Ukoliko se zbog nebezbednog stanja puta dogodi saobraćajna nezgoda, onda postoji ne samo materijalna, već i krivična odgovornost i upravljača puta i lica koje je zaduženo za održavanje puta i lica za nadzor", kaže za BBC na srpskom Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

„Svakako je odgovornost na izvođačima i nadzornim organima - onima koji treba da vode računa kako se nešto radi i verifikuju da je sve urađeno kako treba", dodaje Mladenović.

Vujanić ističe da za greške nisu odgovorni samo izvođači radova, već i „oni koji im postavljaju zadatak šta da urade".

„Oni određuju za koje uslove opterećenja se asfalt postavlja - koja vrsta i broj vozila, po satu, danu, po traci... Kada to odredite onda se postavlja odgovarajući asfalt", ističe.

„Tu dolazi do dva problema - da izvođači radova ne dobiju odgovarajuće opterećenje, koje je veće nego što piše u projektu, ili da izvođači ne ugrade asfalt koji odgovara tom zadatom opterećenju.

„Najčešće je ovo drugo".

Tramvajski most

Goran Mladenović, Građevinski fakultet

Na Tramvajskom mostu je prilikom rekonstrukcije 2006. primenjena posebna mešavina - takozvani liveni asfalt, koji ima veoma veliki sadržaj bitumena.

To je prilično skupa i trebalo bi da bude dobra mešavina, koja se manje-više standardno primenjuje u Nemačkoj za hidroizolacije na mostovima.

Mi nemamo toliko rutinu da je dobro primenimo, pa je asfalt i tamo propao zbog teških uslova opterećenja, jer tuda prolaze i tramvaji i autobusi.

• Svi naši metroi koje smo želeli
• Ni Miško više neće da vozi: Zašto Beograd nema dovoljno vozača autobusa
• Vozač Ljuba oduševio Srbiju: „Nisam ja ništa posebno, samo sam... Normalan“

Zato je taj most danas dramatično zapušten, vidi se sve do čelika.

Očigledno nismo bili dorasli primeni.

Rešenje?

Mladenović kaže da i za izgužvani asfalt ima leka - dobro projektovanje mešavina, dobro izvođenje radova i zbijanje asfalta.

„Dobro projektovane mešavine, a pogotovu one za koje se koristi modifikovan bitumen, obezbeđuju da na višim temperaturama asfalt može da se odupre deformaciji".

„Taj bitumen se u poslednjih desetak godina proizvodi i kod nas, Pančevo je, manje-više, ovladalo time", dodaje.

Međutim, kako kaže, na pojedinim mestima u Beogradu asfalt je prilično star, a samim tim i osetljiviji.

Vujanić ističe da se asfalt ugrađuje po „vrlo specifičnoj proceduri".

„Temperature su tom prilikom i do 130 stepeni. Dovoljno je da se ohladi više nego što je predviđeno i dozvoljeno za tu vrstu opterećenja i neće dati taj efekat", kaže.

• Savski most ide u park - koje su poznate selidbe mostova

Zato se, da ne bismo razmišljali, na autobuskim stanicama često ugrađuje beton, smatra on.

„To znači da ili treba uvesti standard da se autobuska stajališta obezbede betonskim podlogama ili ćemo ugrađivati najkvalitetniji asfalt".

Pavličić, kao neko ko je svakog dana u automobilu, stanje na beogradskim putevima opisuje rečima: „Ima dosta rupa, ali ih i često sređuju".

„Doduše, postoje delovi grada na koje kao da su gradski oci zaboravili, a sa druge strane ima delova koji su tip-top sređeni".

„Ipak, optimista sam, mislim da se situacija što se toga tiče popravlja. Ne mogu da kažem isto za ostatak naše lepe zemlje", navodi.

Da li je neko nekada odgovarao?

Vozači da, putari gotovo nikada, kaže Okanović.

„U slučaju saobraćajne nesreće obično se ide protiv vozača sa navodima da nije prilagodio brzinu", ističe on.

„Ta famozna neprilagođena brzina je nešto na osnovu čega se teret odgovornosti prebacuje na vozače, pa putari ostaju nekažnjeni", dodaje.

Tako je, kaže, zbog dugogodišnje prakse, ali i linije manjeg otpora, kaže Okanović.

„Sa jedne strane, ranije je bilo nezamislivo da upravljači puta odgovaraju - to je na neki način govorilo da je odgovorna država. Tako je i sada, ali je ta veza sa državom mnogo slabija", kaže on.

Tako, ističe Okanović prosečni javni tužilac nikada u životu nije video krivični postupak protiv putara, pa „nema od koga da prepiše pelcer".

„Mnogo mu je lakše da ide protiv vozača", kaže kratko.

„Vozač je identifikovan, zna se da je to Pera Perić, postoje svi podaci… A za putare on mora da traži koje je odgovorno lice, a to se dugo čeka, pa se postupak oduži".

Okanović takođe navodi i da je bilo nekih krivičnih prijava, ali da ih je tužilaštvo odbijalo.

„Pretpostavlja se zbog lokalnog uticaja koji putari imaju. Znate, to je faktor koji je bitan u opštini i gradu", ističe on.

Led

Damir Okanović, Komitet za bezbednost saobraćaja

Na državnom putu na mostu preko Mlave, kod Požarevca, jednom je u saobraćajnoj nesreći poginulo dvoje ljudi, a sedmoro je povređeno.

Bio je led na mostu i to onaj takozvani crni led.

Nije bilo nikakvih saobraćajnih znakova, upozorenja ili nečeg sličnog.

Utvrđeno je da je policijska patrola dobila prijavu da je most na ledu, kao i da su išli da upozore putare da bace led.

Međutim, putari su rekli da to mogu da urade tek za dva sata, pošto nemaju kamion.

U međuvremenu se desilo to što se desilo.

Protiv putara je odbačena krivična prijava, a vozač vozila koje je naleteo na led osuđen je na dve godine zatvora jer se, kako piše u presudi, kretao brzinom većom od pet kilometara na čas - što je neprilagođena brzina.

Znači, išao je u zatvor zato što je išao brže od pet kilometara na čas, iako nije mogao da vidi taj led.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]