Bliski istok, istorija i arheologija: Ronilac izronio krstaški mač star 900 godina

Mač za koji se veruje da je pripadao krstaškom vitezu pre oko 900 godina pronašao je ronilac kod izraelske severne obale.

Mač od jednog metra izronio je Šlomi Kacin i predao ga vlastima.

Izraelska uprava za antikvitete (IAA) saopštila je da će posle čišćenja i analize biti predstavljen publici.

„Mač, koji je očuvan u savršenom stanju, lep je i redak nalaz i očigledno je pripadao vitezu krstašu", rekao je policijski inspektor Nir Distelfeld.

„Uzbudljivo je susresti se sa takvim predmetom, koji vas vodi 900 godina unazad u jedno drugo doba, sa vitezovima, oklopima i mačevima."

• Lovci na blago: Izgubljeni novčići Aleksandra Makedonskog
• Pronađen veliki brod - statusni simbol Vikinga
• Ogromna drevna vinarija otkrivena u Izraelu
• Pronađen dokaz o „najvećem žrtvovanju dece u istoriji"

Kobi Šarvit, koji vodi izraelsko Odeljenje za pomorsku arheologiju, rekao je da je obala Karmela, gde je mač pronađen, vekovima pružala sklonište za brodove tokom oluja.

„Vekovima su ovde prolazili trgovački brodovi, ostavljajući iza sebe bogate arheološke nalaze", rekao je on.

Ko su bili krstaši i šta su Krstaški ratovi?

Krstaši su se borili u verskim ratovima poznatim i kao Krstaški ratovi, koje je Katolička crkva odobravala, neretko i upravljala njima.

Cilj krstaša bio je da grad Jerusalim vrate pod kontrolu hrišćana, a trajali su u periodu od skoro 200 godina - 1095. i 1270.

Kada su 1099. godine zauzeli Jerusalim, krstaši su bili nemilosrdni prema muslimanskom stanovništvu, pljačkajući i razarajući grad, ne štedeći ni decu u pohodu.

Posle pobede, osnovali su krstaške države, od kojih je najznačajnija bila Jerusalimsko kraljevstvo.

Države su bile stvorene po uzoru na zapadne zemlje, imale su feudalne gospodare i pokoreno stanovništvo koje im je služilo.

Krstaškim zemljama stalno su pretile muslimanske snage koje je predvodio vojskovođa i državnik Saladin.

Od Saladina su krstaši gubili državu za državom, a pošto su potkopali deo zidina Jerusalima, muslimani su osvojili i sam grad.

Muslimani su oskrnavili crkve, a dalje krvoproliće sprečio je Saladin koji je hrišćanima dozvolio da uz otkup napuste grad.

• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Tutankamonova grobnica - misterija koja traje
• Ko je bila Meri Ening, zaboravljena naučnica kojoj mnogo dugujemo

Pad Jerusalima, izazvao je Treći krstaški rat.

Vojsku vitezova krstaša predvodili su nemački car Fridrih Barbarosa i engleski kralj Ričard Lavlje Srce.

Krstaši ipak nisu uspeli da zauzmu Jerusalim.

Poslednji, Osmi krstaški rat, počeo je 1270. godine, ali krstaši više nisu mogli da se održe u Svetoj zemlji.

Ipak, ovi ratovi su bili značajni za evropske države, pošto su ojačali trgovačke veze između istoka i zapada.

Italijanski gradovi su se obogatili, posebno Venecija i Đenova.

Novi proizvodi i bogata kultura istočnih zemalja došla je u Evropu preko krstaša

Bilo je i krstaških ratova na tlu Evrope.

Krstaši su uglavnom ratovali protiv muslimana, iako su neki pohodi vođeni protiv slovenskih paganskih naroda, kao i paganskih naroda na Baltiku, Jevreja, pravoslavaca, Mongola, katara, Staroprusa, husita, valdovaca i političkih neprijatelja pape.

Krstaši su se zavetovali i bili su im oprošteni gresi iz prošlosti, često zvani indulgencija.

Možda će vas zanimati i ovaj video: Jadransko more - čuvar ratnih priča

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk