Borba za opstanak u norveškom delu Arktika

Samo na nekoliko mesta se klimatske promene mogu tako jasno videti kao što se vide u divljem Arktiku. Naučnici kažu da je od industrijske revolucije do danas, na dalekom severu temperatura porasla za dva stepena Celzijusa – duplo više nego što je svetski prosek.

• Arktik u plamenu – koliko je situacija loša
• Požari u Amazoniji su „međunarodna kriza“
• Da li je moguće zasaditi 350 miliona stabala za dan

U Finmarku, na krajnjem severu Norveške, klimatske promene su izazov i za severne jelene i za autohtoni narod Sami koji čuva njihova stada. Jeleni obično za hranom tragaju po snegu, ali tokom toplijih zima gornji slojevi snega se brzo tope pre ponovnog smrzavanja i prave neku vrstu neprobojnog ledenog prekrivača. Životinje zbog ovoga izgladne.

Nisu samo klimatske promene izazov za ljude i životinje koji žive na Arktiku. Prelazak na zelenu tehnologiju takođe predstavlja problem.

Pripadnici Sami naroda bore se protiv planova nadležnih iz rudnika bakra koji žele da izgrade vetrenjače i počnu da koriste električne automobile. Norveška vlada je odobrila novi rudnik za koji kaže da može biti ključan za svetsku ekonomiju i smanjenje emitovanja ugljenika.

„Ovo su životne promene“, kaže Nils Matis Sara, starešina naroda Sami koji uzgaja jelene od 14. godine.

„Ako ovaj rudnik postane stvarnost, šanse za opstanak su nemoguće – i ekonomski i mentalno. U mojim godinama smo nekako mogli da živimo. Ali mladi, oni žive u mračnom, mračnom vremenu. „

„Oni samo uzimaju sve više i više zemlje“, kaže njegova kćerka, Inga Ane Karen Sara.

„Rudarstvo, dalekovodi, energija vetra.“

Kaže da će rudnik bakra ozbiljno poremetiti život severnih jelena. „Kako može biti održivo uništiti prirodu“, pita se ona.

U Reparfjordu, mestu u kom će se odlagati rudnički ostaci, Ejnar Julisen izvlači korpe pune velikih rakova. „Ako počnu sa miniranjem, nećemo moći da jedemo rakove i ako uspemo da ih uhvatimo – ali mislim da će svi rakovi na ovom području umreti, a oni koji ne umru, pobeći će iz ovog fjorda.“

Ojstein Rushfeld, izvršni direktor rudarske kompanije Nusir, slaže se da će biti „negativnih uticaja“. Ali on poriče da će severni jeleni ili ribolovci biti pogođeni i kaže da će rudnik donositi preko potrebne poslove i oživeti malu i dosta staru zajednicu.

Borba za ovu zemlju može biti nagoveštaj budućih previranja između očuvanja i razvoja na Arktiku jer topljenje leda omogućava regionu da se otvori za brodarstvo i industriju.

Sve slike su zaštićene autorskim pravima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk