Boris Džonson i Bregzit: Imam plan, a jedina alternativa je izlazak iz EU bez sporazuma

Britanski premijer Boris Džonson kaže da je Bregzit bez sporazuma jedina alternativa planu za taj proces koji će predstaviti Briselu.

Kako kaže, njegov plan predstavlja „kompromis Velike Britanije“. Dodao je i da se nada da Evropska unija to razume i da je i sama spremna na kompromis.

Iz Evropske komisije ističu da će „objektivno razmotriti“ Džonsonov plan.

Velika Britanija bi trebalo da 31. oktobra napusti EU.

Iz britanske vlade navode da neće tražiti novo odlaganje, ističući da je to nepotrebno i da bi predstavljalo dodatni trošak.

• Vrhovni sud Britanije: Suspenzija parlamenta nije zakonita
• Bregzit i raspuštanje parlamenta: Šta se upravo desilo?

Međutim, prema novom zakonu, koji je britanski parlament doneo prošlog meseca, pred Džonsona će stići novi zahtevi za odlaganjem ako poslanici do 19. oktobra ne podrže njegov plan za Bregzit.

Džonson kaže da Bregzit bez sporazuma nije ishod koji britanska vlada želi, ali da je „spremna na to“.

Dodao je da se nada da će „u narednih nekoliko dana“ postići sporazum sa Briselom o Bregzitu.

Šta je Džonson predložio?

Kad god neko pomene pregovore o Bregzitu uvek u prvi plan iskoči problem granice u Irskoj. Problem je moguća granična kontrola kada granica Severne Irske i Republike Irske postane granica Britanije i Evropske unije.

Džonson je ranije izjavio da je prethodno rešenje Tereze Mej i EU – u vidu bekstopa – „antidemokratsko“ i da „nije u skladu sa suverenitetom Britanije“.

U govoru održanom na konferenciji u Mančesteru, Džonson je objavio šta se nalazi u delu ponude koju je izneo pred EU.

Kako kaže, ni pod kakvim okolnostima neće biti granične kontrole između dve Irske, a predlog Bregzita će morati da poštuje mirovni proces i Sporazum na Veliki Petak.

Pod to spada i obećanje „procesa obnavljanja demokratskog pristanka“ za Stormont – parlament Severne Irske – o njegovom budućem odnosu prema EU.

• Bregzit: Sve što morate da znate
• Bregzit: Pet najčešćih pitanja na Guglu

Džonson ističe i da će „zaštititi postojeće pravne sporazume za poljoprivrednike i druga preduzeća sa obe strane granice“.

„Istovremeno ćemo dozvoliti da se Velika Britanija – cela i celokupna – povuče iz EU, uz kontrolu nad našom trgovinskom politikom“.

U govoru je pozvao da se Bregzit završi 31. oktobra.

„To će biti odgovor na vapaj 17,4 miliona ljudi koji su glasali za Bregzit, za milione koji su glasali da ostanemo u Uniji, ali pre svega za demokratiju i prihvatanje rezultata referenduma“, rekao je.

Džonson ističe da torijevci nisu „anti-EU partija“, a da Britanija nije „anti-EU zemlja“.

„Volimo Evropu. Mi smo Evropljani, ali posle 45 godina dramatičnih ustavnih promena moramo da izgradimo novi odnos prema Evropskoj uniji“, kaže Džonson.

Ton

Analiza Normana Smita, zamenik urednika političke rubrike

Ovaj govor je bio veoma važan za Džonsonov predlog Bregzita.

Nema sumnje da su ga slušali i lideri zemalja Evropske unije, pokušavajući da shvate da li Džonson ima ozbiljne namere za Bregzit ili samo želi da utaba put za izlazak iz Unije bez sporazuma, pa da za to okrivi EU.

U stvari, govor je bio prilično iznenađujući, nije bilo agresivnog i borbenog tona koji se očekivao.

Umesto toga, čini se da je Džonson izabrao pomirljiviji pristup, ističući koliko voli Evropu, da torijevci nisu anti-EU partija, a da Britanija nije antievropska zemlja.

To znači da Džonson nije želeo da izabere opciju žestokih napada na Brisel.

Deluje da je proračunao da mu narednim danima ključna publika nije u Mančesteru, već u prestonicama Evropske unije – a od toga mu zavise funkcija i budućnost.

Šta kažu iz EU?

Pre Džonsonovog govora portparolka Evropske komisije izjavila je da će razmotriti Džonsonov predlog.

„Saslušaćemo pažljivo šta Britanija ima da kaže“, navela je ona, ističući da EU želi Bregzit sa sporazumom.

Međutim, podsetila je Britaniju na „dobro poznati kriterijum“ koji mora da bude ispunjen da bi se to dogodilo.

„Kako bi došlo do sporazuma, mora da postoji rešenje koje ispunjava sve uslove bekstopa.

„To znači sprečavanje tvrde granice, očuvanje saradnje severa i juga, ekonomije na irskom ostrvu, jedinstvenog tržišta EU i mesta Irske u njemu“.

BBC urednica za Evropu Katja Adler kaže da EU želi da postigne dogovor i želi da se vidi da oni pokušavaju da dođu do njega.

Međutim, dodala je da bi bilo „suštinsko nerazumevanje EU“ ukoliko bi Džonson verovao da će se lideri Unije reći Irskoj da moraju da prihvate predlog samo zato što žele da postignu dogovor.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk