Bosna i Hercegovina: Šišmiši imaju prvi saobraćajni znak

Šišmiši su stali rame uz rame sa domaćim i divljim životinjama – u Bosni i Hercegovini, i oni se sada nalaze na saobraćajnim znacima kojima se vozači upozoravaju da uspore.

Organizacija Centar za krš i speleologiju iz Sarajeva postavila je kod pećine Ponikva, u blizini Vareša i Olova, severno od Sarajeva, jedinstveni saobraćajni znak jer jedino na ovom mestu u Bosni i Hercegovini žive dve retke vrste šišmiša.

„Zabeležili smo dva stradanja šišmiša za koje znamo – a to znači da ih ima mnogo više jer smo se mi zatekli u trenutku samo ova dva.

Inače njihove leševe pokupe kune, lisice, i njihov broj je mnogo veći“, kaže za BBC na srpskom Jasminko Mulaomerović iz Centra za krš.

Posebno ih je ugrozila – modernizacija tunela.

Nova svetla i asfalt doprineli su da se vozila kreću neuporedivo brže, što životinjama daje malo prilike da izbegnu kobni susret.

„Na nekim mestima, tunel u pećini je toliki da bukvalno samo šleper može da prođe – šišmiš koji izlazi iz svojih kanala nema šanse da ga izbegne.“

Mulaomerović kaže da je pećina Ponikva posebna i po činjenici da je jedna od pet na svetu kroz koju čitavom dužinom prolazi tunel.

Mogu li ptice da poprave što su ljudi pokvarili

Šta je sve izgorelo u požaru u Carskoj bari

Uhapšen vozač koji je gazio emue

Pećina Ponikva – dom najmanje sedam vrsta šišmiša

• veliki potkovasti šišmiš
• mali potkovasti šišmiš
• veliki mišouhi šišmiš
• veliki kasni šišmiš
• širokouhi šišmiš
• alpski dugouhi šišmiš
• šrajbersijev šišmiš

Zašto su važni šišmiši?

Jasminko Mulaomerović, inače doktor karstologije, kaže da su šišmiši najvažniji regulatori štetnih insekata u prirodi.

„Oni se hrane isključivo štetnim vrstama noćnih insekata, među kojima ima onih koji su štetni i za biljke i za ljude.

Računa se da od 2 do 3 hiljade štetnih insekata jedan šišmiš pojede za noć.“

On dodaje da su pojedine zemlje, renoviranjem čitavih gradskih četvrti, stvorile problem zatvarajući sve rupe gde se šišmiši mogu sakriti.

„Sada je u Evropskoj uniji uveden standard da svaka zgrada mora imati elemente za sklanjanje šišmiša i gnežđenje lastavica.“

Zbog toga, i aktivisti u Bosni i Hercegovini rade na staništima šišmiša.

Planiraju da jedan stari nemački bunker pretvore u kućicu za šišmiše jer su u drugim zemljama primetili da se na njivama može koristiti i do 30 odsto manje pesticida, ako su šišmiši u blizini.

„Oni su naše najkorisnije komšije – a mi o njima imamo uglavnom predrasude“, zaključuje Mulaomerović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk