Britanska premijerka Tereza Mej pokušala je poslednji put da dobije podršku poslanika za dogovor o Bregzitu, ali je ponovo poražena u parlamentu.
Poslanici su odbacili njen plan sa 391 glasova protiv i 242 glasa za - što je manja razlika nego pri prvom odbijanju dogovora u januaru.
Premijerka je saopštila da će poslanici sada morati da glasaju da li će Britanija napustiti Evropsku uniju bez dogovora 29. marta i, ukoliko to ne uspe, da li bi Bregzit trebalo da se odloži.
Mej je dodala da EU mora da zna kakva bi korist bila od odlaganja Bregzita.
Lider opozicionih laburista Džeremi Korbin je upozorio da bi premijerka trebalo da raspiše vanredne izbore.
Tokom debate u parlamentu, izjavila je da neprihvatanjem „poboljšanog sporazuma", koji je ona postigla sa predstavnicima Evropske unije u ponedeljak, parlamentarci rizikuju da „Bregzita ne bude uopšte".
Međutim, njeni koalicioni partneri - grupa Torijevaca koji zagovaraju Bregzit i unionisti, najavili su da je na predstojećem glasanju neće podržati.
Kažu da pravne garancije koje je premijerka ponudila nisu dovoljne da spreče da „Britanija ostane zauvek vezana za EU".
„U skladu sa našom pravnom i ostalim analizama ne preporučujemo da se danas prihvati Vladin dokument", poručili su Torijevci, predstavnici Evropske istraživačke grupe (EIG) za Bregzit.
Poslanici Demokratske unionističke partije Severne Irske smatraju da „napredak koji je postignut u sporazumu nije dovoljan u ovom trenutku".
Završavajući govor u parlamentu, Mej je istakla da poslanici treba da pokažu da veruju da je „demokratija važnija od partijskih frakcija ili ličnih ambicija".
„Došlo je vreme da ispunimo zahteve koje smo dobili. Došlo je vreme da se podrži dogovor", rekla je premijerka.
Predstavnik opozicionih laburista Džeremi Korbin istakao je da „premijerka hoće da prevari poslanike", jer im nudi isti „loš dogovor od pre".
On kaže da bi izlazak Velike Britanije bez dogovora značio „haos", a da bi se prihvatanjem sporazuma pojavili „problemi".
Izbori na pomolu?
Čarls Voker, nezavisni poslanik Konzervativne partije, rekao je da će eventualni poraz vlade tokom glasanja dovesti do opštih izbora.
On je za BBC Radio 4 izjavio: „Ako ne prođe večeras, gotovo sam siguran, imaćemo opšte izbore u roku od nekoliko dana ili nedelja" .
„Trenutna situacija u parlamentu nije održiva", dodao je.
Britanski državni tužilac Džefri Koks kaže da rizik da Velika Britanija i posle Bregzita bude vezana pravilima Evropske unije „ostaje isti", uprkos poslednjim promenama u sporazumu premijerke.
On smatra da dodatne garancije koje je Mej dobila u pregovorima sa EU „smanjuju rizik da bi se Ujedinjeno Kraljevstvo moglo neograničeno i nevoljno zadržati" u slučaju da dođe do prekida razgovora o budućem odnosu Britanije i EU.
Međutim, upozorava da je to hoće li biti postignut zadovoljavajući sporazum o trgovinskim odnosima dve strane i posle Bregzita ostaje „politička odluka".
Kaže da, ukoliko se takav sporazum ne postigne „nepremostivih razlika" - pravno „rizik ostaje nepromenjen", ali i da Velika Britanija neće imati „nikakva međunarodno zakonita sredstva" da napusti sigurnosni mehanizam bez sporazuma sa EU.
Bekstop pravi zastoj
Jedan od ključnih problema je šta će se desiti sa irskom granicom, što je jedina kopnena veza Velike Britanije i EU.
Trenutno, tamo nema graničnih prelaza, niti bilo kakvih fizičkih barijera ili provera ljudi i roba koje prelazi granicu između Severne Irske i Republike Irske.
Bekstop kao sigurnosni mehanizam osmišljen je kao garant da će se to nastaviti i nakon što Velika Britanija napusti EU i stupa na snagu samo ako dve strane ne postignu dogovor do kraja tranzicionog perioda - 31. decembra 2020. godine.
Sve dok se ne postigne dogovor o budućem odnosu, zaštita bi efikasno zadržala Veliku Britaniju u carinskoj uniji EU, ali bi se i Severna Irska pridržavala nekih pravila jedinstvenog tržišta.
Mej je tokom popodneva bila na sastanku sa poslanicima Konzervativne partije, kako bi ih ubedila da promene mišljenje i glasaju za njen predlog.
Kada je parlament u januaru poslednji put glasao o premijerkinom predlogu sporazuma, ubedljivo je odbijen - protiv je glasalo 430, a za 202 poslanika.
Urednica političke rubrike BBC Laura Kinsberg kaže da bi „bilo političko čudo istorijskih razmera", ako bi Mej uspela da dobije podršku posle takvog poraza.
Šta je dogovoreno sa EU?
O dokumentima je postignuta saglasnost nakon što je premijerka Tereza Mej, zajedno sa ministrom zaduženim za Bregzit Stivom Barklijem, avionom stigla u Evropski parlament, na finalne pregovore sa Žan-Klodom Junkerom i glavnim evropskim pregovaračem za Bregzit Mišelom Barnijeom.
- „Zajednički pravno obavezujući instrument" o dogovoru o povlačenju koji bi Velika Britanija mogla da koristi da bi otpočela „formalni spor" protiv EU, ukoliko bi ona pokušala da zadrži Veliku Britaniju u stanju bekstopa.
- „Zajednička izjava o budućim odnosima Velike Britanije i EU, u kojoj se potpisnice obavezuju da zamene bekstop do decembra 2020.
- „Unilateralna deklaracija", u kojoj se navodi da ne postoji ništa što bi držalo Veliku Britaniju u statusu bekstopa ako propadnu pregovori o budućim odnosima sa EU i ne bude šansi za dogovor.
Mnogi poslanici britanskog parlamenta plaše se da bi bekstop, koji je u decembru 2017. godine dogovorila britanska vlada, mogao beskonačno da za drži zemlju u carinskim odnosima sa EU.
Premijerka Mej tvrdila je da se novi dokumenti bave ovim pitanjem i poziva poslanike da podrže „unapređeni dogovor".
Reakcije poslanika
Predstavnici Konzervativne partije koji napuštaju sastanak sugerišu da će se polovina onih koji su prošlog puta glasali protiv dogovora ovog puta promeniti mišljenje, javlja dopisnik BBC-ja Viki Jang.
Bivši ministar Grant Šarps kaže da će glasanje biti tesno i da premijerki treba „podrška unionista" kako bi prošao njen dogovor.
Sekretar za rad i penzije Amber Rud veruje da će sporazum premijerke proći, jer bi, kako je rekao, „u suprotnom došlo do nestabilnosti koja nikako nije poželjna".
Međutim, Mark Fransoa, član EIG, izjavio je da „nimalo nije uveren" da je Mej uspela da poboljša sporazum.
Predsednik EIG Džejkob Ris Mog kaže da jednostrana deklaracija ne dodaje ništa, jer samo ostavlja mogućnost da se kaže „mogli bismo da zatražimo napuštanje bekstopa".
„Uvek smo bili u stanju da tražimo da napustimo zaštitni mehanizam, koji ni u kom smislu nije poboljšanje ili razvoj."
Laburistički sekretar za Bregzit u senci Kir Stramer poručio je: „Vladina strategija je sada u dronjcima".
EU upozorava: „To je to"
Britanija bi trebalo da napusti EU 29. marta, što je ishod referenduma iz 2016. kada je 52 odsto građana glasalo za, a 48 bilo protiv izlaska - 17,4 miliona podržalo je Bregzit, 16,1 glasalo je za ostanak.
Junker je upozorio britanske parlamentarce da sve rizikuju, ukoliko odbiju dogovor.
„Nekad u politici dobijete drugu šansu. Na ovo gledamo kao na drugu šansu. Treće, neće biti", rekao je Junker.
Irski premijer Leo Varadkar kaže da novi dogovor „pokazuje dobru veru" obe strane - mada podvlači da oni "nisu do kraja iscrpli" principe bekstopa, niti kako bi on stupio na snagu.
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac