„Izgubili smo jako mnogo prijatelja i srce nas boli zbog toga“, rekao je Ričard Vorik, koji je sedamdesetih godina 20. veka bio đak ove privatne škole u Engleskoj, a kasnije mu je postavljena dijagnoza HIV-a.
Ričard sebe opisuje kao srećnika, jer je, za razliku od mnogih njegovih drugara, on još živ.
U javnoj istrazi će ovih dana biti saslušani učenici, roditelji i bivše osoblje britanske privatne škole koju je zadesila „najgora zdravstvena katastrofa u istoriji Nacionalne zdravstvene službe (NHS) ove zemlje“.
Od 1974. do 1987. godine, više od 120 dece lečeno je od hemofilije u Treloarovom koledžu, privatnoj školi za decu za fizičkim invaliditetom u okrugu Hempšir, u južnoj Engleskoj.
Iako je radio u okviru škole, specijalistički centar vodila je NHS i zaduženi medicinski tim.
Najmanje 72 dece umrlo je pošto je primilo lek kontaminiran HIV-om i viralnim hepatitisom.
„To je izazvalo veliku anksioznost i uznemirenost kod tih dečaka“, kaže za BBC pred saslušanje bivši direktor škole Alek Makferson, jedan od svedoka spreman da odgovara na sva pitanja.
„Unelo je veliki bes u njih – zašto ja, zašto se ovo desilo meni, zašto sam dobio tu strašnu bolest?“
Smatra se da je u skandalu sa kontaminiranom krvlju, koji se u ono vreme proširio mnogo dalje od Treloarovog koledža, zaraženo oko 5.000 ljudi širom Velike Britanije.
Neke procene ukazuju da ih je bilo mnogo više, čak oko 30.000 pogođenih pacijenata.
Umrlo je skoro 3.000 ljudi.
Nakon mnogo godina kampanja i pritisaka, pokrenuta je javna istraga, a 2019. godine je počelo prikupljanje dokaze od ljudi pogođenih ovim skandalom.
To je retko genetsko stanje kod kog se krv ne zgrušava kako treba. Najčešće pogađa muškarce.
Ljudi s ovim krvnim poremećajem proizvode manje količine proteina ključnog za zgrušavanje krvi poznatog kao Faktor VIII i IX.
Sredinom sedamdesetih, novi metod lečenje hemofolije, poznat kao Faktor VIII/IX, postao je prvi put naširoko dostupan.
Nudio je osobama sa teškim oblikom hemofilije priliku za normalan život bez rizika od krvarenja.
NHS nije bila u stanju da samostalno nabavi zalihe ljudske krvne plazme neophodne za pravljenje leka tako da je ona uvožena iz inostranstva, najviše iz SAD-a.
Veći deo plazme stizao je od davalaca kao što su zatvorenici i narkomani, koji su prodavali svoju krv.
Ove grupe bile su podložnije krvnim bolestima.
Rizik od kontaminacije bio je dodatno povećan zato što se Faktor VIII pravio sakupljanjem i koncetrisanjem plazme na jedno mesto od čak 40.000 davalaca.
U ono vreme, zvanična dijagnoza HIV-a još nije postojala, a lečenje hepatitisa još je bilo u povoju.
U Velikoj Britaniji, provera svih krvnih proizvoda počela je tek 1991. godine.
Ti nepregledani kontingenti plazme bili su naširoko kontaminirani hepatitisom A, B, C i kasnije HIV-om, što je dovelo do zaražavanja hiljada hefomiličara širom Velike Britanije.
Ejd Gudjir stigao je u Treloar 1980. Imao je 10 godina.
Opisao je život kao „divan“, sa nastavnicima, medicinskim sestrama i dobrim prijateljima punim podrške.
Kao i desetine drugih dečaka u školi, dobio je Faktor VIII da bi mu se bolje kontrolisalo krvarenje.
„Posle jedne od prvih injekcija koje su mi dali, dobio sam hepatitis i stavljen sam u izolaciju na dve nedelje“, rekao je on.
On je 1985. godine odveden u malu kancelariju sa grupom dečaka kojima je rečeno da su pozitivni na HIV – tada novootkriveni virus za koji nije postojalo lečenje i koji je sugerisao kratak životni vek.
„Lekar je bio uznemiren i pokazivao je prstom na nas, ti ga imaš, ti ga nemaš. Vratio sam se na čas do 13:50. Nisam čak ni dobio slobodno popodne“, rekao je on.
„Jedan moj prijatelj je uzeo biljku u saksiji i razbio je o zid centra za hemofiliju. Bio je prelep letnji dan i sećam se kako sam se zapitao koliko ću još ovakvih izlazaka sunca videti?“
Ejdova dvojica braće umrla su posle lečenja Faktorom VIII – Džejson od side 1997. godine, a Geri 2015. godine od zdravstvenih problema povezanih sa hepatitisom C.
Za učenike poput Ejda i Ričarda, počeo je život sa stigmom nečega što je tada bila malo poznata bolest.
Učenike su pratili novinari ispred školskih kapija i izvikivali im pitanja u vezi sa njihovim HIV statusom.
Samo je 32 od 122 hemofiličara koji su pohađali školu između 1974. i 1987. godine danas živo.
Većina je umrla od HIV-a i viralnog hepatitisa.
Porodice žele da znaju zašto im ranije nije rečeno za potencijalne rizike od Faktora VIII i zašto je prošlo toliko mnogo vremena pre nego što je lek počeo da bude tretiran toplotom kako bi ubio viruse i druge kontaminate.
Bivši učenici pružiće dokaze u istrazi, neki od njih anonimno, zajedno sa roditeljima dece koja su izgubila živote.
„Ono što se desilo u školi proganja nas još uvek svaki dan“, kaže Stiven Nikols, bivši učenik koji se zarazio hepatitisom C posle lečenja.
„Nikad nećemo zaboraviti Treloarovu priču i uspomene na ono što se tamo desilo.“
Centar za hemofiliju na školskoj lokaciji vodili su doktori i sestre iz NHS-a a ne osoblje koje je direktno zapošljavala škola, koja i dan-danas neguje decu sa fizičkim invaliditetom.
„Iako nikad ni u jednom trenutku niko nije rekao da je to bila Treloarova krivica, to je tragičan deo naše prošlosti“, rekla je škola u saopštenju.
„To je bilo, i još uvek je, veoma teško vreme za naše pogođene bivše đake, njihove porodice i osoblje koje je u tom trenutku ovde radilo.“
Pogledajte video o pandemijama i novoj normalnosti
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0