Poznat po glavnim ulogama u blokbasterima holivudske produkcije kao što su Petparačke priče i Umri muški, šezdesetsedmododišnja zvezda Brus Vilis prekida glumačku karijeru jer pati od afazije, moždanog poremećaja koji utiče na kognitivne sposobnosti.
Odluku su na društvenoj mreži Instagram , među njima i sadašnja – Ema Heming Vilis, kao i bivša supruga – Demi Mur.
Zahvalili su se obožavaocima na podršci u teškim vremenima kroz koje porodica prolazi.
„Posle mnogo razmatranja, Brus je odlučio da odustane od glumačke karijere koja mu tako mnogo znači“, navodi se u saopštenju porodice.
„Ovo je vreme puno izazova za našu porodicu i zahvalni smo vam na podršci, saosećanju i ljubavi“, dodaje se.
Afazija je poremećaj govora usled oštećenja mozga.
Obično se javlja na levoj strani mozga, oblasti koja kontroliše funkciju jezika kod većine ljudi (kod nekih ljudi ova oblast je na desnoj strani mozga).
Poremećaj uglavnom može biti uzrokovan moždanim udarom, ali takođe može nastati i prilikom traume glave, tumora na mozgu, aneurizme, moždane infekcije ili od bilo koje bolesti koja utiče na kognitivne učinke, kao što su neke vrste demencije.
U Vilisovom slučaju, porodica nije otkrila šta je dovelo do ovakvog stanja kod glumca.
„Uopšteno govoreći, najčešće posledice afazije su poteškoće kod pretvaranja misli u usmenu ili pisanu reč, razumevanje onoga što drugi ljudi govore, čitanje i ispoljavanje određenih gestova“, objašnjava neurolog Leandro Teles, član Brazilske akademije za neurologiju.
Posebne karakteristike određuju vrstu afazije od koje pacijent pati i mogu poslužiti neurolozima da identifikuju vrstu povrede mozga.
Povrede koje dovode do Brokine afazije – ponekad se naziva i ekspresivna afazija, obično utiču na prednje oblasti mozga, posebno frontalne regione, sa kojima je povezana tečnost govora.
Generalno, ovi ljudi mogu da razumeju ono što čuju, ali imaju više poteškoća sa govorom – kao rezultat toga, u mnogim rečenicama im nedostaju pojedine reči.
Ljudi sa Brokinom afazijom su obično svesni ovih nedostataka i zbog toga mogu biti frustrirani.
Poteškoće sa kojima se susreću ljudi koji pate od Vernikeove afazije – ponekad se naziva i receptivna afazija, su različite.
Umesto da im ponestane reči, govori mogu biti dugi i često im nedostaje smisao, a takođe, tokom razgovora, iznose nerazumljive i nepovezane poruke.
Šanse za izlečenje zavise od toga šta je izazvalo problem.
„U mnogim slučajevima, kao kada čovek pretrpi moždani udar, pacijent se podvrgava logopedskoj terapiji kako bi radio na govoru, uz fizioterapiju da bi povratio snagu, u slučaju da je bilo koja strana tela onemoćala“, kaže neurološkinja Taiz Augusta Martins, iz bolnice Santa Lusija u Braziliji, glavnom gradu Brazila.
„Čak i ako je slučaj neurodegenerativan, rehabilitacioni rad obično može da uspori progresiju.
„Što ranije počne lečenje, to je ishod bolji“, kaže doktorka.
Pogledajte video: Demencija – prilagogođeni dizajn kuće za lakši život
Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0