COP27 i istorijski klimatski dogovor: Osniva se fond za pomoć zemljama u razvoju

Države učesnice samita COP27 posle iscrpljujućih pregovora u egipatskom Šarm el Šeiku postigle su dogovor o sporazumu kojim se osniva fonda za pomoć siromašnim zemljama pogođenim klimatskim promenama.

Sporazum i osnivanje fonda, međutim, ne donosi rešenje u borbi protiv uzroka emisije štetnih gasova, navodi novinska agencija Rojters.

Posle napetih razgovora u subotu uveče, egipatske vlasti koje organizuju COP27, objavile su završni tekst sporazume i istovremeno pozvale učesnike samita da ga pregledaju i odobre.

• Lideri zemalja pogođenih klimatskim promenama: Vreme je da se plate klimatski dugovi
• Otopljeni glečeri mogli bi da oslobode tone bakterija
• Do 2050. godine bez glečera u Africi, ali i na Durmitoru, upozorava UN

Oni su veoma brzo odobrili odredbu o uspostavljanju fonda za „gubitke i štetu“ kako bi se pomoglo zemljama u razvoju da se izbore sa neposrednim troškovima klimatskih događaja kao što su oluje i poplave.

Ali je to otvorilo pitanje o mnogim kontroverznim odlukama o finansiranju fonda za sledeću godinu, kada bi „prelazni komitet“ trebalo da iznese preporuke državama koje bi potom bile usvojene na samitu COP28 u novembru 2023.

Te preporuke bi trebalo da se odnose ne „identifikovanje i proširenje izvora finansiranja“, odnosno koje zemlje treba da uplaćuju novac u novoformirani fond.

Predstavnici zemalja u razvoju su tokom prethodne dve nedelje, koliko je trajao samit COP27, tražili osnivanje fonda.

Posle pauze koju su zatražili predstavnici Švajcarske kako bi pregledali završni tekst, pregovarači nisu izneli nikakve primedbe, rekao je Sameh Šukri, predsedavajući samita COP27.

Do trenutka kada je dogovor i zvanično postignut, u poznatom egipatskom letovalištu Šarm el Šejku je već svanulo.

Dvonedeljni samit je bio ispit za države da li su spremne da se bore protiv klimatskih promena.

Čak ni rat u Evropi, energetska kriza i inflacija nisu smanjili zainteresovanost javnosti za pitanje klimatskih promena.

Samit nazvan Afrički COP, trebalo je da istakne činjenicu da se siromašne države suočavaju sa najozbiljnijim posledicama globalnog zagrevanja koje najviše uzrokuju bogate industrijske zemlje.

Pregovarači iz Evropske unije i drugih zemalja prethodno su saopštili da su zabrinuti zbog pokušaja da se blokiraju mere osmišljene da ojačaju dogovor postignut na samitu COP26 u Glazgovu.

„Iako ohrabruje napredak postignut po pitanjima odštete, razočaravajuće je što je ove godine samo prepisana odluka iz Glazgova o smanjenju emisija štetnih gasova, a nisu preduzeti novi, važni koraci“, rekla je Ani Desgupta, predsednica neprofitne organizacije World Resources Institute.

Sporazum u Šarm el Šeiku ne sadrži referencu koju su Indija i neke druge delegacije zahtevale da se postepeno umanjuje upotreba „svih fosilnih goriva“.

Umesto toga, pozivaju se države da naprave korak ka „postepenom ukidanju nesmanjene energije na ugalj i postepeno ukidanje neefikasne subvencije za fosilna goriva“, kako je dogovoreno na samitu COP26 u Glazgovu.

Nacrt takođe obuhvata stavku o „niskoj emisije energije“, što je kod nekih izazvalo zabrinutost da otvara vrata sve većoj upotreba prirodnog gasa – fosilnog goriva koje dovodi do emisije ugljen-dioksida i metana.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk