Černobiljska votka: Napravljeno prvo piće od vode iz zabranjene zone
„To je jedina boca koja postoji - drhtim dok je uzimam", kaže profesor Džim Smit, dok lagano podiže bocu alkoholnog pića „Atomik".
Votka koja se pravi od žitarica, ali i vode iz zabranjene zone u Černobilju, prvi je potrošački proizvod koji dolazi iz napuštenog područja oko oštećene nuklearne elektrane.
Tim je započeo ovaj proces tako što je uzgajao žitarice na farmi u zabranjenoj zoni.
„Naša ideja je tada bila da iskoristimo zrno da napravimo alkoholno piće", rekli su idejni tvorci.
I ostatak tima, kao i sam profesor Smit, koji radi na Univerzitetu u Portsmutu u Velikoj Britaniji, čine istraživači koji su godinama radili u zabranjenoj zoni. Proučavali su kako se zemlja oporavila od katastrofalne nuklearne nesreće koja se dogodila 1986. godine.
Nadaju se da će profitirati od prodaje kako bi pomogli lokalnim zajednicama u Ukrajini koje su i dalje pogođene ekonomskim uticajem katastrofe.
Da li je piće radioaktivno?
„Nije radioaktivnije od bilo koje druge votke", kaže profesor Smit.
„Svaki hemičar će vam reći, kada destilujete nešto, sve štetno završi na otpadu.
„Uzeli smo raž koja je bila malo kontaminirana i vodu iz Černobiljskog vodovoda i destilovali je."
- Kako je Kuba lečila decu pogođenu černobiljskom katastrofom
- Rusija pravi svoju seriju o Černobilju - u igru ulaze i agenti CIA
- Titova atomska bomba: politička želja protiv nauke
„Pitali smo prijatelje sa Univerziteta Sautempton, koji imaju neverovatnu radio-analitičku laboratoriju, da provere da li mogu da pronađu neku radioaktivnost.
„Nisu ništa pronašli - sve je bilo ispod granice."
Doktor Ženadi Laptev, naučnik koji radi u Hidrometeorološkom zavodu Ukrajine u Kijevu, takođe je član firme koja proizvodi ovo alkoholno piće.
Pratila sam njega i tim u zabranjenoj zoni dok su radili istraživanje životne sredine i uzgoj žitarica. Profesor mi je objasnio da zrna raži i alkoholno piće koje nastaje pokazuju kako neki deo zemlje može i produktivno da se iskoristi.
„Ne moramo da napustimo zemlju", kaže on. „Možemo da je iskoristimo na različite načine i da proizvedemo nešto što će biti potpuno neradioaktivno."
Zašto su naučnici baš napravili votku?
Delom zbog toga što se od kontaminiranog zrna može napraviti čist destilovani proizvod. Ali, dodaje profesor Smit, ovaj projekat treba da ode korak dalje od pravljenja samo jednog alkoholnog pića. On se nada da bi prodaja votke mogla da pomogne građanima u mestima koje žive oko zabranjene zone.
On u Černobilju radi od devedesetih godina prošlog veka, pa kaže da ga pogađa to što ljudi u Ukrajini i dalje žive loše, dok se priroda polako oporavlja.
„Postoje žarišta zračenja [u zabranjenoj zoni], ali u većem delu kontaminacija je manja nego što biste je pronašli u drugim delovima sveta sa relativno visokim prirodnim pozadinskim zračenjem", kaže on.
„Problem za većinu ljudi koji žive tamo je što nemaju odgovarajuću ishranu, dobre zdravstvene usluge, posao i nema ulaganja."
On se nada da je glavni cilj da prodaja votke iz Černobilja donese zaradu i tako omogući dodatno finansiranje lokalnih zajednica. Ostatak će se ponovo uložiti u posao.
„Jer sada," dodaje Smit, „30 godina kasnije, mislim da je u toj oblasti najvažnija stvar ekonomski razvoj, a ne radioaktivnost."
Kakav je ukus?
Uz pomoć tima stručnjaka u koktel baru u Londonu, „Atomik" su kasnije upoređivali sa drugim votkama.
„To je piće u kojem se više oseća zrno nego votka i ima više voćnih nota - i dalje možete da osetite raž", kaže Sem Armaj iz Bar Svifta u londonskom Sohou.
Koji bi koktel Sem napravio od njega?
„Definitivno klasični martini, ali bih ga pomešao i sa šampanjcem", kaže on.
Do sada je proizvedena samo jedna boca, pa će proći neko vreme dok „Atomik martini" bude mogao da se naruči. Profesor Smit i članovi tima se nadaju da će ove godine proizvesti 500 boca i da će ih prodati turistima koji posećuju zabranjenu zonu.
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac