Civilizacija VII: Kako je London kroz vekove inspirisao nastavak čuvene video igre

Ljubitelji video igre Civilizacija čekali su skoro čitavu deceniju na najnovije izdanje kultnog serijala.

Sada je obelodanjeno da će tema Civilizacije VII, koja stiže u februaru, biti o tome kako se prestonica Ujedinjenog Kraljevstva menjala od rimskog perioda do danas.

A sve je počelo sa Londinijumom - kako je London bio poznat Rimljanima.

„Londinijum je izgledao kao i svaki drugi pogranični rimski grad sa amfiteatrom, kupatilima i nestabilnim mostom na južnoj strani Temze", primetio je glavni tvorac igre Ed Bič, dok mi je pokazivao mapu, upotrebljenu posredstvom Enciklopedije Britanike.

„Ali želeo sam da vidim kako se to dalje menjalo, dok je London rastao i napredovao."

Lekcije iz ovih promena nalaziće se u središtu nove igre.

Serijal Civilizacija prodat je od 1991. u 70 miliona primeraka, a poslednje izdanje pojavilo sa 2016. godine.

• Tetris: „Savršena“ video igra
• Pek-Men: 40 godina od „najzaraznije” igre svih vremena
• O kilovima i risponovima: Da li je prvi virtuelni večiti derbi vesnik uspona esporta u Srbiji
• Kako odabrati video igre bezbedne za decu

Pitanje koji pravac će tvorci iz kompanije Fajreksis odabrati za sledeću verziju igre bilo je velika tema među obožavaocima.

Svrstavam sebe u tu grupu - brat me je još tokom 1990-ih na našem Plejstejšnu, prvi put upoznao sa Civilizacijom II.

Nedavno sam bio neznatno užasnut otkrićem da sam proveo više od 500 sati igrajući šestu igru serijala.

Za one koji ne znaju, Civilizacija je povremeno više kao društvena igra nego kao video igra.

Pomerate jedinice po mapi, osnivajući gradove i razvijajući ih, dok se borite protiv drugih da biste osvojili njihovu zemlju i pretvorili je u vašu.

Prethodne igre su primorale igrače da igraju u ulogama istorijskih vođa i različitih civilizacija, na primer, kao Tedi Ruzvelt i Amerika, ili Kleopatra i Egipat.

Ali tvorci kažu da taj pristup zapravo nije reprezentativan za to kako su se gradovi razvijali, gde je više različitih grupa vladara ostavilo trag - baš kao što je to bio slučaj sa Londonom.

U novoj igri, igrač može da krene kao Rimljani, gradeći vlastiti Londonium u onome što se naziva dobom antike.

Ali nakon što se prebaci na sledeći stadijum - doba istraživanja, rečnikom igre - igrači mogu da postanu Normani i grade preko onoga što je bilo pre.

Tvorci igre su inspiraciju crpli iz Ladgejta, lokacije zapadne kapije u bivšem Londonskom zidu, a iskopali su još starih mapa da bi videli kako se oblast menjala 1.000 godina nakon što su Rimljani napustili London.

„London se menja, i on raste, ali vi i dalje možete da vidite srž tog rimskog utvrđenja", kaže Bič.

Mapa, koju su napravili u britanskom Institutu za istorijsko istraživanje, pokazuje da reka Flit još teče - ali veći deo građevina iz rimskog doba više nije prisutan.

„Preko njih su podizane građevine koje biste očekivali u srednjevekovnom ili renesansnom periodu grada", kaže Bič.

„Imamo krčme, verske građevine na istočnoj strani, ali je tu sada Katedrala Svetog Pavla, njena prva verzija, pre nego što je izgorela u Velikom požaru u Londonu.

„I vidimo da je reka bila blago preusmerena da mogu da imaju zatvor u kom će držati neke od tih izgrednika iz Srednjeg podalje od ostalih."

Ova razlika činila je temelj nove igre - građenje preko onoga što je došlo pre, da bi se izradile prepoznatljivo različite ere.

Konačno, tvorci su skočili napred u vremenu do Viktorijanskog doba, da bi videli kako se era Ladgejta još jednom promenila.

• Ženska snaga u svetu video igara u Srbiji
• GTA III - video igra koja je promenila sve
• Sonik u tridesetim: „Nikada nisam video nešto tako“
• Super Mario: Slavni vodoinstalater i prva svetska zvezda video igara

Ova mapa, objavljena uz dozvolu Nacionalne biblioteke Škotske, pokazuje još jedan značajan set izmena.

Rekla Flit više nije vidljiva, zato što je sredinom 19. veka preusmerena ispod zemlje, da bi se koristila kao kanalizacija.

„Sada je zatvor potpuno zamenjen, potrebe industrijske revolucije diktiraju da nam je tu potrebna železnička trasa, a železnička stanica Ladgejt tačno je na mestu na kom se nekada nalazio zatvor", kaže Bič.

„Sve te građevine koje su nekada podržavale verske aktivnosti su u najvećoj meri bile pregažene, sem Katedrale Svetog Pavla."

Treći stadijum ove promene - koju nova igra naziva modernom erom - učvrstio je koncept za tvorce igre.

Na primeru Londona, gejmeri mogu da igraju kao Rimljani, potom kao Normani, a zatim i kao Britanci - sve vreme gradeći narastajuću Englesku koja se širi dalje od samo glavnog grada.

Spisak željenih promena

I dok je velika promena u stilu možda uzbudljiva za neke, najtvrdokorniji obožavaoci serijala mogli bi da budu zabrinuti povodom toga koliko se ona zapravo razlikuje od onoga što im je poznato.

Ova promena stiže uz mnoge druge koje će biti značajne za fanove, mada neće imati mnogo smisla za ljude koji ranije nisu igrali igru.

Tvorci igre mi kažu da će se civilizacije koje kontroliše kompjuter ponašati inteligentnije.

Navode naizgled beskrajni spisak promena kao da nabrajaju stavke na popisu: svaka civilizacija ima vlastiti jedinstveni set gradskih obeležja koje može da otkrije, jedinice sada mogu da putuju rekama, i nema više graditelja.

Ima očekivanih promena - kao što je vizuelno osveženje koje čini da igra izgleda modernije - ali i neočekivanih - kao što je uvođenje lidera koje možete da igrate da bi obuhvatili važne istorijske ličnosti koje nisu predvodile vlastitu zemlju, kao što su Bendžamin Frenklin i Konfučije.

U međuvremenu sada može da se igra sa Hatšesput, jednom od istorijskih vladarki Egipta.

Narator igre - glumica iz Igre prestola i Ratova zvezda - donosi izvestan sloj dostojanstva ovom vizuelnom poboljšanju.

Ali nije sve preuzeto direktno sa spiska želja ljubitelja.

Drumove će i dalje automatski graditi trgovci, što je odavno predmet pritužbe nekih igrača.

Ima i nekih izmena u tome kako igra doživljava religiju, ali mi i dalje zvuči kao da će igrači mikro-upravljati misionarima po mapi.

A velika obećanja da će se popraviti veštačka inteligencija dobro su primljena, mada dok ne vidimo konačni rezultat teško je biti ubeđen.

Prelazak iz ere u eru čini se da je povezan sa krizama - kao što su invazije varvara, građanski ratovi i kuge - mada kako će to tačno funkcionisati nije baš najjasnije.

Bič kaže da to razvija „kul ciklus kroz koji prolazite tri puta u igri koju ćemo objaviti ovde na dan izlaska", što je rečenica za koju mu kažem da zvuči sumnjivo kao da Fajreksis razmatra da doda još ciklusa i imperija u budućnosti.

Nisam uspeo da isprovociram nikakav odgovor od njega.

Ali jedna stvar koja deluje kao sigurna je da posedovanje velikog dugmeta za reset između era znači da nijedan pojedinačni igrač ne može da pojuri napred i stekne nedostižnu prednost na samom početku igre.

Saznaćemo detaljnije kad se igra pojavi naredne godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]