Čovek koji je posedovao 3.000 foto-aparata

Jedna od najvećih kolekcija foto-aparata na svetu nalazi se izložena u seoskom zdanju u jednom obalskom mestašcetu u Fajfu - ali skoro niko ne zna da je ona tamo.

Najmanje 3.000 foto-aparata, uključujući neke koji su stari više od jednog veka, pripadali su pokojnom Nevilu „Džimu" Metjuu.

Kada se penzionisao, on se nastanio u pitoresknom selu Sent Monants u Ist Neuku nakon što je radni vek proveo putujući po svetu.

Otkupio je bivšu zgradu Vojske spasa da bi tu pohranio svoju cenjenu kolekciju. U njoj su police ispunjene redovima i redovima foto-aparata, propratnom opremom i suvenirima.

Među njima su i stereoskopski i 3D aparati, kao i istočnoevropski modeli, uključujući mnoge koji su retki na Zapadu.

U samom središtu kolekcije nalazi se serija foto-aparata Kodak brauni - sa skoro svakim modelom ikad proizvedenim.

Brauni je bio prvi široko dostupni foto-aparat i mogao je da se kupi za samo jedan dolar kad je prvi put počeo da se prodaje 1900. godine.

Džim je želeo da njegova kolekcija bude otvorena atrakcija, ali kako je bio sve stariji i sve narušenijeg zdravlja, taj zadatak je predstavljao prevelik izazov.

Umesto toga, bio je ograničen na to da izložbu otvara jednom godišnje, tokom seoskog vašara i za povremena privatna razgledanja.

„Zaista je voleo da priča s ljudima o tome kad bi navratili u predvorje", kaže njegova udovica Doroti.

„Morala sam nekad da se pojavim i spasem ih zato što nije umeo da stane."

„Bio je veoma dobar govornik. Nije umeo neobavezno da ćaska, ako bi imao nešto što ga interesuje, mogao je dugo o tome da priča."

Žensko telo i stereotipi

Džim, koji je umro u 81. godini krajem 2017. godine, počeo je da sakuplja kolekciju 24 godine ranije na putovanju u Vankuver, u Kanadi, gde je išao da vidi ćerku.

Razgledali su antikvarnice, a njegova žena Doroti mu je kupila stari foto-aparat na poklon.

Ubrzo nakon toga, kad se Džim oporavio od operacije srca, putovali su zapadnom obalom SAD-a do Oregona, gde je bilo mnogo antikvarnica.

„Počeo je da cunja po njima i pronalazi popriličan broj aparata koji su mu se dopali", kaže Doroti.

„Odatle je samo krenulo da se širi. Kad se uhvatio za nešto, on se čitav tome posvetio."

„Nije mogao da stane. Nikad zapravo nije rekao zašto. Samo je krenuo i nastavio time da se bavi."

Džim Metju je skupljao foto-aparate iz svih krajeva sveta

Doroti kaže da je Džim krenuo sa sakupljanjem „u najbolje moguće vreme", zato što su se ljudi rešavali starih aparata u korist novih digitalnih modela.

„Gdegod da je išao, uvek bi se vratio sa koferom punim foto-aparata", kaže ona.

Često je išao negde na poslovna putovanja ili iz zadovoljstva i uvek bi pretraživao buvljake ili mesta koja prodaju polovnu robu.

Poljska se pokazala kao veoma plodonosna destinacija, jer su se tamo rešavali mnogo ruskih foto-aparata iz sovjetskog vremena.

„Pokušao bi da nađe foto-aparate u svakoj zemlji u koju bi išao na odmor", kaže Doroti.

Molio bi i prijatelje ako imaju vremena da mu nađu foto-aparate i oni su to veoma često činili.

Džim je rođen u Boltonu u Velikom Mančesteru i otišao je na more kao kadet inženjerstva.

Dok je bio na moru, njegovi roditelji su se preselili u Glazgov, gde je upoznao Doroti - i promenio ime Nevil, koje baš nije dobro prolazilo u Škotskoj.

Njih dvoje su se ubrzo venčali i dobili troje dece.

Džimov posao kao pomorskog inženjera odveo ga je u sve krajeve sveta.

Porodica je živela sedam godina u Hong Kongu, dve godine u Grčkoj, pet godina u Holandiji i 12 godina u Kanadi.

Doroti kaže da je Džim živeo „za putovanja" i bilo je vrlo malo mesta na svetu koja nije obišao.

Odlazio je na mnoga putovanja sam, zato što ga je samo zanimalo da se nađe iza foto-aparata, kaže njegova žena.

„Moje prisustvo je bilo bacanje novca."

„Umeo je da pravi dobre fotografije tako da mislim da je uživao u rezultatima koje je dobio. Želeo je da to bude više prava slika nego obična fotografija. Bio je potpuno posvećen tome."

Kad je Džimova kolekcija narasla, njih dvoje su živeli u Holandiji, a on je aparate držao u kancelariji.

Spremajući se za penziju, oni su kupili kuću u Sent Monansu da bi bili blizu Dorotine majke.

Ona nije bila dovoljno velika da u njoj smeste njegovu kolekciju foto-aparata - tako da je Džim otkupio zgradu lokalne Vojske spasa.

Skoro tri godine posle njegove smrti, Doroti je počela da sarađuje sa dobrotvornim trustom kako bi preinačila vlasništvo nad građevinom i kolekcijom i pretvorila to u muzej.

Doroti, koja sada živi u Kanadi, kaže da je „oduševljena" tom mogućnošću.

„Nisam imala pojma da to može da se desi i plašila sam se šta ćemo da uradimo", kaže ona.

„Nisam želela da foto-aparati budu bačeni."

Sve fotografije su vlasništvo Dejva Smita.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]