Za trgovce u Crnoj Gori nedelja bi uskoro trebalo da postane neradni dan, u skladu sa promenama Zakona o unutrašnjoj trgovini.

Vlada Crne Gore je nedavno saopštila da „priroda posla i organizacija rada u sektoru trgovine ne zahtijeva rad nedeljom“ i da je cilj promena da se unapredi položaj radnika.

„Na ovaj način utičemo pozitivno na opšte ekonomske aktivnosti, na kvalitet života pojedinca, porodice i društva“, objavljeno je na Tviteru.

Vlada je usvojila izmjene i dopune Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojim se zabranjuje trgovina na veliko i malo nedjeljom i praznicima. Objekti neophodni za nesmetano funkcionisanje društva izuzeti su od ovog pravila. Pozitivna vijest za oko 37.000 zaposlenih u sektoru trgovine. pic.twitter.com/fBVl7DkA0Z

— Vlada Crne Gore (@VladaCG) March 7, 2019

Kako je došlo do promena

U sektoru trgovine u Crnoj Gori zaposleno je oko 37.000 ljudi.

Kako je ranije najavljeno, neki trgovinski objekti biće izuzeti.

„Kroz podzakonske akte će se doneti rešenja za izuzetke poštujući turističku sezonu i ono što su osnovne životne potrebe građana“, rekla je ministarka ekonomije Dragica Sekulić u decembru 2018. godine.

Uvođenje neradne nedelje predložili su trgovci u oktobru. Ubrzo su dobili podršku odbora udruženja trgovine Privredne komore Crne Gore i poslodavaca.

Odbor je tada saopštio da bi uvođenjem neradne nedelje „bila povećana produktivnost rada.“

„Radnici bi bili zadovoljniji i odgovorniji prema radnim zadacima, provodili bi i planirali više vremena sa porodicom“, saopštio je odbor.

Poslodavci okupljeni u odboru ocenili su da bi i oni samo imali koristi jer bi se „smanjili troškovi angažovanja dodatne radne snage, kao i tekući troškovi održavanja“ i mesečna izdvajanja za struju, grejanje i komunalije.

Kako je u Srbiji

U Srbiji je Samostalni sindikat trgovine 2016. godine podneo inicijativu tražeći da nedelje i državni praznici budu proglašeni neradnim danima za trgovce, kao i da se zaposlenima plate više dnevnice ako bi ovim danima ipak išli na posao.

„Ovo ne znači da bi cela zemlja bila zatvorena, radili bi tržni centri, radile bi određene trgovine, ali ne bi se desilo da recimo kao sada za Dan državnosti sve trgovine, trafike rade“, objašnjava za BBC na srpskom Radoslav Topalović, predsednik sindikata.

On kaže da bi o ovom predlogu uskoro trebalo da razgovara socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, koji okuplja predstavnike vlade, reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata.

Nedelja kao neradni dan u EU

U Evropskoj uniji ne postoji jedinstven stav o nedelji kao neradnom danu, ali je direktivom o radnom vremenu propisano da radnici moraju imati dan za odmor.

• U nemačkom ustavu nedelja i državni praznici označeni su kao „dani za odmor“, ali postoje i izuzeci, pa u nekim gradovima radnje rade nekoliko nedelja godišnje
• U Norveškoj je u januaru 2018. godine skupština izglasala da zabrana rada nedeljom ostaje na snazi
• Mađarska je 2015. godine zabranila da radnje rade nedeljom, ali je nakon samo godinu dana tu odluku i ukinula
• U Sloveniji je 2003. godine održan referendum na kom je 58 odsto glasača podržalo predlog da se rad trgovina nedeljom ograniči na deset radnih nedelja godišnje. Ustavni sud je kasnije odbacio rezultate referenduma, ali je rad nedeljom ograničen kolektivnim ugovorima
• Francuska je 2015. godine usvojila zakon koji je gradonačelnicima dao mogućnost da izaberu 12 nedelje godišnje koje će biti radne za trgovce. Ipak, izuzetak su radnje u oblastima sa velikim brojem turista koje rade svakog vikenda

„To da je Crna Gora usvojila zakon je dobra vest i za nas i za ceo region. Nema razloga da i druge zemlje ne krenu za ovim primerom“, kaže Topalović.

U trgovini u Srbiji radi oko 200.000 ljudi od koji su 70 odsto žene.

Ipak Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, upozorio je 2017. godine da bi uvođenje neradne nedelje pogodilo poslodavce od kojih mnogi najveće pazare imaju upravo vikendom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk