Crna Gora: Vodič kroz političku krizu

Jedan deo vladajuće koalicije želi da smeni premijera i sruši vladu, drugi deo vladajuće koalicije želi da raspusti parlament i sruši vladu, dve ubedljivo najsnažnije političke grupacije nisu vidljivi deo političkih kombinacija.

Zvuči komplikovano? I jeste.

Upravo tako izgleda politička scena Crne Gore čija je vlada u krizi praktično o formiranja, krajem 2020. godine.

Iako je dobila epitet istorijska, jer posle više od tri decenije u njoj nije bilo mesta za Demokratsku partiju socijalista (DPS) još aktuelnog predsednika Mila Đukanovića, vlada Zdravka Krivokapića sada se nalazi pred naizgled nerešivom preprekom za opstanak, duboko iznutra podeljena.

• Zdravko Krivokapić: „Računam da ću biti premijer do 2024. godine”
• Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka"
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"
• Ima li rešenja političke krize u Crnoj Gori

BBC na srpskom donosi praktični vodič - ko je ko u crnogorskoj političkoj bici i koji su njeni mogući ishodi.

Vladajuća većina

Od 81 poslanika crnogorske skupštine, njih 41 podržalo je izbor Zdravka Krivokapića za premijera - i to je od samog početka najmanji mogući broj poslaničkih glasova neophodnih za izbor vlade.

Euforiju izbornog trijumfa ubrzo su zamenili višemesečni pregovori, a i oni su bili uvod u podelama opterećeno funkcionisanje kabineta vanstranačkog premijera Krivokapića.

Od tri liste koje su se takmičile na izborima - Za budućnost Crne Gore, Mir je naša nacija i Crno na belo - nastali su brojni poslanički klubovi, od kojih bi neki mogli da imaju ključne uloge u budućim događajima.

• Premijer Zdravko Krivokapić

Univerzitetski profesor, koji je u politiku ušao kao prvi na listi Za budućnost Crne Gore i uz snažnu podršku Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC), postao je nestranački predsednik vlade u koju je uveo brojne ministre koji takođe nisu članovi nijedne stranke.

Bez podrške Demokratskog fronta, uz sukobe i sa pojedinim sopstvenim ministrima, donošenje odluka kabineta gotovo uvek je bilo neizvesno.

Kada je ostao i bez podrške potpredsednika vlade Dritana Abazovića, Krivokapić je zatražio najpre njegovo razrešenje, a potom i glasanje o raspuštanju parlamenta i izlazak na nove izbore.

Inicijativom koju su objedinjeno podnele URA i deo opozicije, istovremeno je zatražena i smena Krivokapića i pad vlade.

Vanstranačkog premijera podržavaju poslanici Demokrata Alekse Bečića.

O Krivokapićevom osnivanju sopstvene partije demohrišćanskih boja uveliko se spekuliše, mada Krivokapić do sad nije povukao konkretne poteze.

• Crno na belo (URA i Civis) - Dritan Abazović

Najmanja lista u vladajućoj koaliciji bila je najaktivnija u najnovijoj krizi vlasti.

Nezadovoljna radom premijera Krivokapića i rezultatima vlade u kojoj imaju svoje ministre i potpredsednika Abazovića, URA je rešila da predloži rešenje koje ne bi podrazumevalo ni izlazak na izbore, ni ulazak u vlast dve najveće stranke, a ni ostajanje u trenutnim okvirima.

URA je predložila da se Krivokapićevoj vladi izglasa nepoverenje, a da se umesto nje izabere manjinska vlada u koju neće ući predstavnici dve najveće grupacije u Crnoj Gori - Đukanovićev DPS i zvaničnom Beogradu bliski Demokratski front.

Ipak, da bi ovaj koncept uspeo, bar jedna od te dve grupacije morale bi da podrže manjinsku vladu, a da u nju ne uđu.

Pritom je Dritan Abazović kao svoj cilj postavio dostizanje podrške budućoj od 49 glasova - tri petine poslanika u Skupštini - jer je toliko neophodno za glasanje čelnih ljudi crnogorskog pravosuđa od kojih se očekuje da povedu borbu protiv kriminala i korupcije.

Abazović je predvodio inicijativu koja je u decembru dovela do potpisivanja Memoranduma o saradnji vlasti i opozicije, gde su se za istim stolom našle vladajuće stranke URA i Socijalnistička narodna partija, kao i opozicioni poslanici manjina.

Živu diplomatsku aktivnost imao je Abazović i u inostranstvu - u danima krize, boravio je u privatnoj poseti Beogradu gde se sastao sa srpskim patrijarhom Porfirijem.

SPC i zvanična Podgorica treba da potpišu Temeljni ugovor, dokument kojim bi se odredili odnosi crkve i države, a posebno imovinska pitanja u Crnoj Gori.

• Mir je naša nacija (Demokrate) - Aleksa Bečić

Sa deset mandata, grupacija koju predvode Demokrate su druga po snazi politička stranka u vladajućoj većini.

U ovom trenutku, čvrsto stoje iza premijera Zdravka Krivokapića.

Demokrate ne podržavaju predlog URE da se formira manjinska vlada, iako ih stranka Dritana Abazovića nije stavila na listu nepoželjnih članova buduće vlade - uprkos zategnutim međustranačkim odnosima.

S druge strane, Demokrate podržavaju predlog za raspuštanje parlamenta koji je podnela vlada premijera Krivokapića.

Upravo na čelu parlamenta je lider Demokrata Aleksa Bečić, za koga je takođe podneta inicijativa za smenu.

Opozicioni poslanici traže njegov odlazak, ali ta inicijativa ni na koji način nije objedinila vlast i opoziciju - podržale su je samo opozicione partije.

• Za budućnost Crne Gore (Demokratski front, Pokret za promene) - Andrija Mandić, Milan Knežević, Nebojša Medojević

Najveća politička grupacija koja je bila deo pobedničke koalicije na poslednjim izborima upadljivo je tiha u poslednjoj političkoj krizi.

Lista koju je predvodio nestranački kandidat Zdravko Krivokapić na kraju u njegovoj vladi nije imala ministara, već je od samog početka bila veoma oštar kritičar pojedinih odluka iako je formalno bila deo većine.

Ipak, iako Demokratski front ima potreban broj poslanika za pokretanje inicijative za smenu vlade, ova stranka ni u jednom trenutku nije iskoristila taj adut.

Sada tvrde da su spremni da podrže inicijativu premijera Krivokapića da smeni potpredsednika vlade Dritana Abazovića.

Zanimljivo je da su Abazović i čelnici DF-a bili u Beogradu gotovo u isto vreme - lider URA na sastanku sa patrijarhom SPC, a njegove formalno koalicione kolege na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

• Socijalistička narodna partija - Vladimir Joković

Nekad druga najveća partija u Crnoj Gori, nastala posle raspada DPS-a iz krila koje je predvodio Momir Bulatović, mogla bi u aktuelnoj krizi da se vrati na veliku političku scenu.

Iako su u parlament ušli na listi Za budućnost Crne Gore, formirali su svoj poslanički klub i signaliziraju da bi u pojedinim situacijama mogli da glasaju posebno.

Lider stranke Vladimir Joković rekao je za N1 da ova stranka „neće rušiti Vladu, ali ni žaliti za njom", konstatujući da je kabinet premijera Krivokapića izgubio poverenje.

Iako je demantovao da je sa bilo kim razgovarao o učešću u budućoj vladi Crne Gore, rekao je da bi mu bila čast da upravo on potpiše Temeljni ugovor Crne Gore sa SPC - što bi podrazumevalo da ima neku od vodećih funkcija u budućoj vlasti.

Crnogorski mediji izveštavali su da se nekadašnji karatista Joković tokom januara sastajao sa Dritanom Abazovićem i da su razgovarali o formiranju manjinske vlade.

Iako je lider jedne od manjih grupacija u crnogorskom parlamentu, i sam Joković će imati susret poput lidera URA - u Beogradu će i on lično razgovarati sa patrijarhom SPC Porfirijem.

Parlamentarna opozicija

Iako su vlast izgubili za samo jedan parlamentarni glas, u crnogorskoj opoziciji nije bilo velikih previranja.

Ipak, ni za opoziciju stvari često nisu jednostavne, a stranka predsednika Đukanovića pažljivo bira koje će inicijative podržati uprkos činjenici da vlada premijera Krivokapića od samog početka nema stabilnost.

• Demokratska partija socijalista - Milo Đukanović

Iako su mnogi očekivali da će stranka koja je tri decenije neprikosnovena u Crnoj Gori teško podneti izborni poraz, DPS nije promenio lidera.

S druge strane, najveća opoziciona parlamentarna grupacija nije ni u ulozi najvećeg protivnika aktuelne vlade - od podnošenja sopstvene inicijative za njenu smenu već je jednom odustajala.

DPS je sada nosilac inicijative da se smeni predsednik parlamenta Aleksa Bečić, a deo poslanika podržao je i predlog URA da se smeni vlada premijera Krivokapića.

U svom političkom delovanju, DPS je u poslednjih godinu dana uspešno izbegavao da dovede do raspisivanja novih parlamentarnih izbora iako bi se moglo očekivati da upravo to bude primarni cilj najjače opozicione partije.

Takođe, DPS se pažljivo trudio da se ne nađe na istoj strani sa Demokratskim frontom.

Ipak, iako je Dritan Abazović najavio da DPS i DF ne treba da budu neposredno članovi eventualne manjinske vlade, DPS bi mogao da podrži takav kabinet.

Glasovi ove stranke mogli bi da budu neophodni za formiranje tropetinske većine koju želi lider URA.

• Socijaldemokrate i Socijaldemokratska partija - Ivan Brajović i Raško Konjević

Dva krila nekad jedinstvene stranke danas se ponovo nalaze na istoj strani.

Sa po tri poslanika u skupštinskim klupama, dve socijaldemokratske partije nalaze se u opozicionom bloku, a do sada su u svojim odlukama uglavnom pratile stožera opozicije, DPS.

• Manjinski predstavnici

Iako im je prilikom formiranja vlade nuđeno da postanu njen deo, a lider URA Dritan Abazović obavljao niz konsultacija pre svih sa albanskim predstavnicima, poslanici manjina ostali su u opozicionom bloku.

Manjine predstavlja ukupno pet poslanika - tri Bošnjačke partije i dvojica sa dve albanske liste.

Svi sem poslanika Albanske liste Gencija Nimanbegua pridružili su se inicijativi za smenu predsednika parlamenta Alekse Bečića dok su svi poslanici podržali inicijativu za smenu premijera Krivokapića i pad vlade.

Manjinski poslanici su i podržali inicijativu lidera URA za formiranjem manjinske vlade.

Kako i kuda dalje?

Tri datuma biće ključna za određivanje daljih političkih događaja u Crnoj Gori.

• 3. februar - glasanje za smenu potpredsednika vlade Dritana Abazovića

Predlog za smenu svog prvog zamenika podneo je premijer Zdravko Krivokapić, a podršku je najavio Demokratski front, dok bi i Demokrate mogle da budu za ovaj predlog.

Čak i ako bi za smenu Abazovića glasale sve članice vladajuće koalicije sem poslanika njegove URE, tih 37 glasova bilo bi nedovoljno za smenu.

Do potrebnog 41 glasa premijer Krivokapić morao bi da dođe u opoziciji, za šta do sada nije dobio podršku.

• 4. februar - glasanje o raspuštanju parlamenta

Premijer Krivokapić predložio je i rešenje koje direktno vodi ka vanrednim izborima, ali se ono do sada nije dopalo dovoljnom broju poslanika.

Najveća opoziciona stranka, DPS Mila Đukanovića, jasno je poručila da neće podržati ovaj predlog, a sa njim nije saglasna ni članica vladajuće koalicije URA, kao ni SNP.

Od potrebnog 41 glasa, premijer Krivokapić za sada može da računa na najviše 32 glasa.

• 4. februar - glasanje o smeni premijera Zdravka Krivokapića i padu vlade

Inicijativa za smenu vlade objedinila je deo vladajućih i opozicije - podnela ju je vladajuća stranka URA, a podržali poslanici opozicije, uključujući deo manjinskih poslanika i predstavnika DPS-a.

Ukoliko svi članovi poslaničkih klubova koji su podneli inicijativu na kraju i glasaju za nju, tih 44 poslanika oboriće vladu Zdravka Krivokapića.

Toliko glasova bilo bi dovoljno i za izbor eventualne manjinske vlade, s tim što bi podršku tom projektu mogla da pruži i SNP i tako se dođe do 49 glasova podrške koji su potrebni za popunjavanje najviših sudskih i tužilačkih funkcija.

• 7. februar - glasanje o smeni predsednika parlamenta Alekse Bečića

Inicijativa opozicije ima 38 potpisnika i nedostaje joj tri glasa za uspeh, ali nije izvesno da bi to mogli da budu glasovi URE Dritana Abazovića.

Ipak, ukoliko se pre ovog glasanja politički rasplet u velikoj meri dogodi, glasanje o poverenju Bečiću moglo bi da bude samo formalna potvrda ranijih glasanja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]