Crna Gora, crkva i imovina: Đukanović potpisao Zakon o slobodi veroispovesti

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović potpisao je izmene Zakona o slobodi veroispovesti, koje je prethodno po drugi put izglasala skupštinska većina 20. januara.

„Dileme koje sam imao i zbog kojih sam [izmene] vratio Skupštini na ponovno odlučivanje su ostale", napisao je Đukanović na tviteru.

Taj i još neke zakone, usvojene na sednici 29. decembra 2020. godine, Đukanović je prethodno vratio skupštini na ponovno odlučivanje, obrazlažući da je sporno da li je bilo kvoruma.

Zakon o slobodi veroispovesti izazvao je krajem 2019. i tokom 2020. godine velike proteste Srpske pravoslavne crkve i dela vernika.

• Ko su ljudi u vrhu dosadašnje crnogorske opozicije
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"
• Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka"

Prema nekim ocenama, uticao je i na ishod parlamentarnih izbora u avgustu prošle godine i na poraz do sada neprikosnovene Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.

Nova crnogorska vlada izglasana je 4. decembra, a za premijera je izabran Zdravko Krivokapić.

Šta je odlučila skupština, a šta je Đukanović prethodno uradio?

Glasovima 41 poslanika vladajuće koalicije, Skupština je u sredu, 20. januara 2021. godine ponovo usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti, u delu kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine - ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo.

Sednici nisu prisustvovali poslanici opozicionih stranaka.

Premijer Zdravko Krivokapić tada je rekao da ne veruje da će predsednik po drugi put odbiti da potpiše ovaj i druge zakone.

Prethodno je Skupština, na sednici 29. decembra 2020. godine, usvojila izmene zakona što je bilo i jedno od predizbornih obećanja stranaka koje su formirale novu Vladu Crne Gore.

Prema Ustavu, zakoni stupaju na snagu tek nakon što ih potpiše predsednik države.

Međutim, posle sednice krajem prošle godine, Đukanović nije želeo da potpiše taj i još neke zakone i vratio ih je skupštini na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da je sporno da li je na na početku sednice 29. decembra bilo kvoruma.

U dokumentu upućenom Aleksi Bečiću, predsedniku Skupštine, Đukanović je istakao da zbog toga „postoji pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom i važećim pravnim propisima".

Crnogorski predsednik je ukazao i na „otvoreno pravno pitanje" konstatovanja prestanka mandata poslaniku Filipu Adžiću i potvrđivanja mandata Suade Zoronjić.

U Đukanovićevom pismu podseća na većinski donetu negativnu odluku Državne izborne komisije, i „na ukupnu parlamentarnu praksu u Crnoj Gori da se mandat člana Parlamenta potvrđuje tek na predlog tog nezavisnog institucionalnog autoriteta".

Šta se desilo na sednici 29. decembra 2020. godine?

„Ovo je pobeda pravne države, ali i naroda koji je tu državu branio na ulici punih 12 meseci. Večeras je država rukama tog naroda u Skupštini i odbranjena", napisao je predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić na Tviteru pošto je Skupština usvojila izmene zakona prvi put.

Napisao je i da je „posle godinu dana ispravljena nepravda, koju je bivši režim hteo da učini naročito prema SPC, tretirajući je kao ostalu imovinu Crne Gore, koju je krčmio tri decenije".

Sada su sve verske zajednice, kako tvrdi, bez izuzetka jednake pred zakonom.

Izmene su usvojene u crnogorskom parlamentu na gotovo identičan način kao što je to učinjeno pre godinu dana, bez prisustva opozicije.

Sada su opozicioni poslanici bojkotovali zasedanje, a pre godinu dana tadašnja opozicija, koja se protivila usvajanju spornog zakona je, posle indicenata u skupštinskoj sali, bila prisilno, uz pomoć policije, izvedena i privedena.

Šta je pisalo u Zakonu?

Nekoliko godina unazad, dosadašnja vlast u Crnoj Gori predlagala je ovaj zakon.

Crna Gora je 2015. godine poslala Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope Predlog zakona o slobodi veroispovesti i statusu verskih zajednica, ali je nacrt ubrzo povučen usled brojnih kritika.

Novi nacrt poslat je ponovo u maju 2019.

Stručnjaci komisije pohvalili su niz rešenja koja su predviđena zakonom, ali preporučili i da se pre usvajanja konsultuju i verske zajednice u pokušaju da se dođe do dogovora.

Zakon, koji je do sada bio na snazi, predviđao je širi uvid države u finansije religijskih zajednica, ali najspornije su bile tačke kojima je bilo predviđeno, kako su ocenili oni koji su ga osporavali, podržavljenje crkvene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Stručnjaci Venecijanske komisije naveli su da država ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe, ali i da mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.

Zakonom je trebalo definisati i da verske zajednice moraju biti obaveštene o pokretanju sporova o imovini, da im se mora omogućiti učešće u postupcima, kao i da se vlasništvo nad imovinom može promeniti tek nakon konačne odluke nadležnih organa.

Srpska pravoslavna crkva oštro se protivila zakonu, posebno zbog toga što je predviđao da u upravnom postupku verske zajednice dokazuju vlasništvo nad imovinom, kao i da moraju da se registruju.

Tokom mnogobrojnih govora i protesta, mitropolit Amfilohije je tadašnjoj vlasti u Crnoj Gori poručio da se SPC neće registrovati, kao i da bi vlast, zapravo, trebalo da bude ta koja će se registrovati, jer Crkva postoji vekovima.

Uprkos protivljenjima Mitropolije crnogorsko-primorske, cele SPC i tadašnje opozicije, Skupština Crne Gore je 26. decembra 2019. godine usvojila Zakon o slobodi veroispovesti.

Bio je to okidač za burne proteste.

Uoči glasanja došlo je do incidenta pošto su poslanici tada opozicionog Demokratskog fronta (DF) pokušali da spreče usvajanje zakona, zaletali se ka poslanicima vladajuće koalicije, gađali ih flašama i čašama i čupali mikrofone.

Usledilo je i koškanje sa policijom, pa su poslanici ove stranke privedeni.

Ubrzo posle toga usledili su protesti u mnogim crnogorskim gradovima, a organizaciju je preuzela crkva, pa su se protesti pretvorili u litije.

• Kome odgovara nestabilna Crna Gora
• Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori
• Ko je bio mitropolit Amfilohije
• Po čemu će ostati upamćen patrijarh Irinej

Pravni tim Mitropolije izneo je potom u Beogradu pravne razloge protivljenja zakonu, ističući da je jedan od ključnih problema to što je teret dokazivanja vlasništva na crkvi, a ne na onom ko je zakonom naložio verskim zajednicama da dokazuju vlasništvo.

„Onaj ko je vlasnik ne mora da dokazuje, već onaj koji tvrdi da nije.

„Zamislite da vi morate stalno da dokazujete da ste vlasnik stana, kuće... Crkva ne beži od toga da bilo ko ko tvrdi da je određena imovina njegova pokrene postupak, ali pred sudom.

„Sporno je da se to čini u posebnom postupku", rekao je 16. januara u Beogradu Vladimir Leposavić, tada vođa pravnog tima Mitropolije, a sada ministar pravde.

Usprotivio se i odredbama zakona prema kojima bi se svi sporovi rešavali pred upravnim organima, a ne pred sudovima.

On se tada pozvao na Deklaraciju države Virdžinije od pre 230 godina kada je utvrđeno univerzalno pravo svojine, prema kojem se svaki spor dve osobe o pravu svojine mora rešavati pred sudom i pred porotom.

Šta je odlučila nova skupštinska većina?

Nova vlast u Crnoj Gori, a pre svih premijer Zdravko Krivokapić, rekli su da će jedan od prvih koraka biti izmena spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Kada je Vlada Crne Gore usvojila predlog o izmenama zakona, Krivokapić je rekao da je komesaru EU Oliveru Varhejiju poručio da je to prelazno rešenje koje omogućava da imovina bude zaštićena, a da će raditi na novom zakonu koji će biti „po najvišim standardima".

Obećanje je ispunjeno tačno godinu dana posle usvajanja Zakona.

Identično kao kada je zakon usvojen pre godinu dana, i sada su poslanici glasali usred noći.

Za su glasali 41 poslanik i poslanica vladajuće većine, a opozicija nije prisustvovala sednici.

Usvajanje izmena spornog zakona propraćeno je aplauzima poslanika.

Uprkos opstrukcijama, kršenju Ustava i zakona ove zemlje od strane opozicije, Skupština CG večeras je usvojila izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti. 1/3

— Zdravko Krivokapić (@profKrivokapic) December 29, 2020