Crna Gora i politika: Ko su nova, a ko stara lica u vladi Dritana Abazovića

Bivši premijer crnogorske vlade Zdravko Krivokapić odbio je da formalno preda dužnost novom premijeru Dritanu Abazoviću.

Manjinska vlada Dritana Abazovića nova je crnogorska realnost, dok je ekspertska vlada Zdravka Krivokapića 28. aprila 2022. otišla u istoriju.

„Dva glavna stuba“ na kojima će počivati su vladavina prava i ekonomski razvoj, a svi ministri će uložiti napor da „Crna Gora bude naredna članica Evropske unije“, rekao je Dritan Abazović u obraćanju narodnim poslanicima.

Manjinsku vladu čini 20 ministara, a stanke koje su je formirale imaju 16 od ukupno 81 predstavnika u parlamentu, pa će Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića prvi put posle izbora u avgustu 2020. godine imati značajan uticaj na rad vlade.

Poslanici DPS-a podržali su formiranje vlade, ali je neizvesno da li će biti voljni da „dignu ruku“ kada se bude odlučivalo o drugim pitanjima, kaže Srđan Perić, član crnogorskog građanskog pokreta Preokret, za BBC na srpskom.

„Vlada će imati konstantan deficit autonomije u donošenju odluka bez partnera koji im daje podršku u parlamentu, a to je DPS.“

• Posle pada vlade u Crnoj Gori, smenjen i predsednik Skupštine Aleksa Bečić
• Vodič kroz crnogorsku političku krizu
• Slučaj Vesne Medenice: Šta znači hapšenje „prve žene crnogorskog pravosuđa”

Abazovićeva vlada će imati 18 ministarstava, četiri potpredsednika i dva ministra bez portfelja, a pored pokreta URA, ministri dolaze iz Socijalističke narodne partije (SNP), Socijaldemokratske partije i manjinskih stranaka Albanaca, Hrvata i Bošnjaka.

Abazovićeva koalicija Crno na bijelo vodiće pet ministarstava, SNP-u je pripalo šest, a Socijaldemokratska partija (SDP) dala je dva ministra u novoj vladi.

Partije nacionalnih manjina dobile su pet ministara – po dva iz Albanske koalicije i Bošnjačke stranke i jedan iz Hrvatske građanske inicijative.

„Veliki broj ministara izabran je kao plod kompromisa da bi vlada mogla da se sastavi, a podelio bih ih u dve grupe: one koji imaju iskustvo i kompetencije za tu funkciju i one koji ih nemaju“, objašnjava Perić.

Krivokapić odbio da formalno preda dužnost

Bivši premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić odbio je da formalno preda dužnost novom predsedniku Vlade Dritanu Abazoviću, koji je na tu funkciju izabran u četvrtak 28. aprila 2022.

Krivokapić je na Tviteru napisao da se „primopredaja dužnosti predsedniku Vlade kao protokolarni gest praktikuje u uslovima nespornog legitimiteta“ i ponovio da je izborom nove vlade s Abazovićem na čelu prekršen ustav.

„S obzirom da imamo kršenje ustavnih i poslovničkih procedura, ne želim da simuliranjem redovnosti, pružam legitimitet očiglednom kršenju demokratskih i pravnih postulata. U kabinetu sam ostavio jasnu poruku o prolaznosti: Proći će“, napisao je Krivokapić, prenosi Beta.

On se u subotu 30. aprila oglasio sa Tvirer naloga koji je koristio kao predsednik Vlade i na kome i dalje stoji da je to zvanični nalog premijera Crne Gore.

Poznata lica u novoj vladi – iskustvo ili politički teret

Dok je Dritan Abazović prestavnik nove generacije crnogorskih političara, u vladi koju će predvoditi biće i nekoliko onih koji su već decenijama prisutni na političkoj sceni u ovoj zemlji.

Neki od njih vršili su najviše državne funkcije tokom vlada DPS-a Mila Đukanovića, poput Raška Konjevića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova (2012-2016) i ministra finansija (2016).

On će u Abazovićevoj vladi biti potpredsednik za politički sistem i unutrašnju politiku i ministar odbrane.

U oktobru 2015. godine, za vreme njegovog mandata na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), organizovan je protest opozicije u Podgorici, kada su se sukobili policija i demonstranti, a uhapšen je bio Andrija Mandić, lider opozicione koalicije Demokratski front (DF).

Konjević je u februaru 2016. godine razrešen funkcije na lični zahtev pošto njegova partija SDP nije glasala za poverenje tadašnjoj vladi Mila Đukanovića.

U to vreme predsednik Narodne skupštine Crne Gore bio je Ranko Krivokapić, počasni predsednik SDP-a, koji je na toj poziciji bio od 2003. do 2016. dok su većinu u parlamentu imale partije okupljene oko DPS-a.

U vladi Dritana Abazovića, Krivokapić zauzima mesto ministra spoljnih poslova.

Prilikom polemika oko Zakona o slobodi veroispovesti, zbog kojeg su organizovani ulični protesti i litije širom Crne Gore, Krivokapić je tvrdio da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) u toj zemlji „antidržavna crkva, koja je protiv svih nesrba“.

Potpredsednica vlade za spoljnu politiku, evropske integracije i regionalnu saradnju i ministarka evropskih poslova postala je Jovana Marović.

Ona je prethodno radila kao savetnica za Evropsku uniju u Ministarstvu inostranih poslova (2004-2007) i savetnica za međunarodnu saradnju i evropske integracije predsednika Opštine Budva.

Aleksandar Damjanović, dugogodišnji opozicioni poslanik u crnogorskom parlamentu tokom vladavine DPS-a, postao je ministar finansija.

Tokom mandata prethodne vlade, Damjanović je bio vršilac dužnosti direktora Uprave prihoda i carina, dok je u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) obavljao funkciju savetnika u Ministarstvu finansija.

Ministri u crnogorskoj vladi:

• Marko Kovač(SNP), ministar pravde
• Filip Adžić(URA), ministar unutrašnjih poslova
• Raško Konjević(SDP) , ministar odbrane
• Aleksandar Damjanović(SNP) , ministar finansija
• Ranko Krivokapić(SDP), ministar spoljnih poslova
• Goran Đurović(URA), ministar ekonomskog razvoja i turizma
• Jovana Marović(URA), ministarka evropskih poslova
• Miomir Vojinović(SNP), ministar prosvete
• Dragoslav Šćekić(SNP), ministar zdravlja
• Ervin Ibrahimović(Bošnjačka stranka), ministar kapitalnih investicija
• Vladimir Joković(SNP), ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
• Vasilije Lalošević(SNP), ministar sporta i mladih
• Maraš Dukaj(Albanska alternativa), ministar javne uprave
• Admir Adrović(Bošnjačka stranka), ministar rada i socijalnog staranja
• Maša Vlaović(nestranačka ličnost), ministarka kulture i medija
• Ana Novaković Đurović(URA), ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma
• Fatmir Đeka(Albanska koalicija), ministar ljudskih i manjinskih prava
• Biljana Šćepanović(nestranačka ličnost), ministarka nauke i tehnološkog razvoja
• Adrijan Vuksanović(Hrvatska građanska inicijativa), ministar bez portfelja
• Zoran Miljanić(CIVIS, deo koalicije Crno na belo), ministar bez portfelja

Ko su nova lica?

Crnogorska politika dobija i nove snage, ljude koji ranije nisu vršili najviše državne funkcije.

Filipu Adžiću, 35-godišnjem potpredsedniku pokreta URA i bliskom saradniku Dritana Abazovića, povereno je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Godinu dana stariji Marko Kovač, advokat iz redova SNP-a, postao je ministar pravde, dok će Maša Vlaović i Biljana Šćepanović, nestranačke ličnosti, biti zadužene za resore kulture i nauke.

Za razliku od kolega koje su decenijama na javnim funkcijama, oni imaju „ozbiljan manjak znanja i iskustva u oblasti javne uprave“, smatra Srđan Perić.

„Njima će biti veliki teret da pokažu da ovaj posao mogu uspešno da obavljaju, ogroman je izazov je i vrlo je hrabro za mlade ljude da prihvate pozicije u ovom specifičnom trenutku“, dodaje.

• Zašto je Cetinje duša Crne Gore i kako različiti pogledi na istoriju boje sadašnjost
• Zašto je sve više rezolucija o genocidu u Crnoj Gori
• Šta je Milo Đukanović Nikšiću, a šta Nikšić Milu Đukanoviću

Ko je nova predsednica crnogorske skupštine

Poslanica Socijalističke narodne partije (SNP), Danijela Đurović, izabrana je za novu predsednicu crnogorskog parlamenta.

Đurović je tako postala druga žena koja se našla na čelu crnogorske skupštine.

Posle polaganja zakletve pred poslanicima, ona je rekla da Crna Gora mora ponovo da ide ka članstvu u EU, pošto je previše vremena već izgubila.

Skupština treba da bude „mesto gde će se čuti glas svih podjednako“ i naredni period ne treba da bude izborna trka, već članovi parlamenta treba da rade u interesu građana, dodala je.

Pre nego što je sela u poslaničku klupu 2020. godine, Đurović je od 2008. do 2012. bila menadžerka opštine i predsednice Skupštine opštine Herceg Novi, a 2017. je izabrana za potpredsednicu ove opštine, navodi se u njenoj biografiji na sajtu Radio televizije Crne Gore.

Šta će biti uloga DPS-a

Ukoliko želi da ostvari zamisli, vlada Dritana Abazovića će morati da se oslanja na glasove poslanika iz redova Demokratske partije socijalista (DPS), pošto poslanici vladajućih partija nemaju većinu u parlamentu.

Crna Gora se, prema mišljenju Srđana Perića, našla u „prilično neobičnoj situaciji“.

„Neke stranke dobijaju više ministara nego što imaju poslanika, premijer je iz pokreta URA, a Socijalistička narodna partija (SNP) daje predsednicu skupštine i najviše ministara“, objašnjava Perić.

„SDP i SNP su prilično konfrontirane u načinu na koji vide budućnost Crne Gore i vlada će vrlo brzo pasti ako se budu vodili onim što su do sada govorili ili jednostavno neće ispoštovali ono što su rekli“, dodaje on.

Mnogo toga će zavisiti i od DPS-a, čijih je 30 poslanika omogućilo formiranje ove vlade.

„U demokratiji, većina upravlja i vlada pripada onom ko je bira, a ako napravimo paralelu sa privredom, apsurdno je reći da vlasnik 70 odsto akcija jedne firme bira izvršnog direktora i da nema uticaj u toj kompaniji“, slikovito objašnjava Perić.

Zbog toga, smatra on, „već smo videli da buduća vlada pravi ustupke i nije otporna na uticaj DPS-a“.

„Na primer, za izbor vrhovnog državnog tužioca potrebna je dvotrećinska većina na prvom glasanju ili tri petine glasova na drugom, a bez podrške DPS-a se ona ne može obezbediti i birao bi se vršilac dužnosti na godinu dana.

„Za neke ozbiljnije reforme u pravosuđu, taj period sužava manevarski prostor“, zaključuje on.

Možda će vas zanimati i ova priča:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk