Izbori za predsednika Crne Gore: Đukanović i Milatović u drugom krugu

Jakov Milatović je tek bio dečak kada je Milo Đukanović ušao u politiku i čija je karijera duga tri decenije, gotovo isto koliko Milatović sada ima godina – 37.

Milatović, ekonomista koji je studirao na engleskom Oksfordu i lider pokreta Evropa sad, nadmetaće se sa aktuelnim šefom crnogorske države u drugom krugu predsedničkih izbora 2. aprila, pokazuju projekcije rezultata glasanja u nedelju.

Đukanović (61), koji više od tri decenije vlada Crnom Gorom, bilo kao predsednik ili premijer, osvojio je između 35 i 36 odsto glasova, dok je Milatović dobio oko 29 odsto glasova, sugerišu projekcije rezultata posmatračkih organizacija CEMI i CDT.

Dočekan povicima „Milo, Milo“, Đukanović je u sedištu stranke rekao da će raditi na aktiviranju podrške za drugi krug.

„Pokušali smo i uspeli da se biračkoj javnosti predstavimo kao politika sa osvedočenim rezultatima, zadovoljni smo stepenom podrške i brojem birača koji veruje u takav profil naše politike“, istakao je lider DPS-a.

Jakov Milatović je, po objavljivanju preliminarnih rezultata rekao da veruje da će 2. aprila, u drugom krugu izbora, pobediti Đukanovića i poslati ga u političku penziju.

On je naveo da je ishod današnjeg glasanja predstavlja „pobedu svih koji su bili diskriminisani, čija su deca napustila zemlju trbuhom za kruhom, svih koji su bili siromašni“, kazao je Milatović.

Ako bi dobio podršku pristalica gotovo svih ostalih kandidata, a bilo ih je ukupno sedam na ovim izborima, Milatović bi mogao da ozbiljno ugrozi Đukanovića.

Većina ostalih predsedničkih kandidata protivi se Đukanoviću i njegovoj politici, a neki od njih, poput Andrije Mandića i Alekse Bečića, već su pozvali pristalice da glasaju za Milatovića u drugom krugu.

U bliskoj prošlosti, partije koje su 2020. godine udruženim snagama pobedile Đukanovićevu Demokratsku partiju socijalista, nisu uspele da očuvaju vladu zbog raznih razmirica i razmimoilaženja i Crna Gora je ušla u period nestabilnosti.

• Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih
• „Čiji si ti mali“: Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Uspon Mila Đukanovića – od raskida sa Miloševićem do najdugovečnijeg lidera Crne Gore
• Odnosi Rusije i Crne Gore: Od „istorijskih prijatelja“ do „neprijateljskih zemalja“

Bili su ovo četvrti predsednički izbori od kako se Crna Gora 2006. godine odvojila od Srbije i krenula samostalnim putem.

Pravo glasa imalo je 542.154 birača, saopštila je Državna izborna komisija Crne Gore.

Prema podacima posmatračkih organizacija, na izborima je glasalo 63,6 odsto ili oko 344.700 birača.

Na ovim izborima je bilo šest kandidata i jedna kandidatkinja.

Prema zakonu, da bi neko postao predsednik Crne Gore potrebno je da u prvom krugu osvoji više od polovine glasova.

Ukoliko niko ne bude imao više uspe, održava se drugi krug u kome se nadmeću dvoje najuspešnijih, a koji će biti održan 2. aprila.

Predsednik države bira se na petogodišnji mandat.

Birači u Crnoj Gori poslednji put su na drugi krug predsedničkih izbora izlazili 1997, kada je Đukanović pobedio Momira Bulatovića, nekadašnjeg saborca iz socijalističke ere bivše Jugoslavije, iako je izgubio u prvom krugu.

Projekcije rezultata

Prema projekcijama rezultata posmatračke organizacije Centar za monitoring (CEMI), Milo Đukanović je u vođstvu.

Đukanović je osvojio 35,4 odsto glasova, a Jakov Milatović 29,2 odsto.

Iz Đukanovićevog DPS-a su saopštili da je njihov kandidat osvojio oko 36 odsto glasova, odnosno oko 120.000 glasova, a Milatović 27 procenata.

Projekcije posmatračkih organizacija, ali i stranaka, sugerišu da će Đukanović i Milatović u drugi krug.

Okružen pristalicama u sedištu pokreta Evropa sad, Milatović je poručio da će „zapečatiti pobedu 2. aprila“ i da će „poslati Đukanovića u političku penziju“.

„Ovo je pobeda cele Crne Gore, koju su generacije čekale, pobeda pravednije, lepše, bogatije, evropskije Crne Gore“, rekao je on.

Iako se uoči izbora govorilo da bi u drugi krug mogli Đukanović i drugi opozicioni kandidat Andrija Mandić, to se nije ostvarilo.

Mandić, kandidat Demokratskog fronta, stranke koja ima bliske veze sa vlastima u Beogradu, osvojio je oko 19 odsto glasova, što je mnogo manje od onoga što su se u toj partiji nadali.

Aleksa Bečić, još jedan Đukanovićev politički protivnik i nekadašnji predsednik Skupštine Crne Gore, osvojio je tek 11 odsto glasova, pokazuju projekcije rezultata.

Bečić je na ovim izborima imao podršku Dritana Abazovića, premijera u tehničkom mandatu, jer je njegovoj vladi prošle godine izglasano nepoverenje.

Ostali učesnici izbora su daleko od ove četvorke.

Draginja Vuksanović Stanković, jedina kandidatkinja na izborima i predstavnica stranke koja je bliska Đukanovićevom DPS-u, osvojila je samo oko tri odsto glasova.

Na predsedničkim izborima 2018. godine, Draginja Vuksanović Stanković osvojila je oko osam odsto glasova, odnosno tada je za nju glasalo nešto više od 27.400 birača.

U televizijskoj debati uoči izbora, ona je samouvereno poručila da će „pobediti jer žene dolaze“.

Po saopštavanju nezvaničnih rezultata, kandidatkinja Socijaldemokratske partije (SDP) podnela je ostavku na sve partijske funkcije, prenela je Radio-televizija Crne Gore.

Draginja Vuksanović Stanković je rekla da je tim činom preuzela odgovornost zbog izbornog rezultata.

Goran Danilović, još jedan Đukanovićev oponent, osvojio je samo 1,3 odsto glasova.

Influenser Jovan Radulović, koji nema dan političkog iskustva i koji je posle glasanja izjavio da „zna kako se pobeđuje na izborima – hladne glave“, dobio je podršku tek 0,8 odsto izašlih.

---

Ko je Jakov Milatović?

Rođen je 1986. godine u glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, tadašnjem Titogradu.

Bio je student generacije na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, bio je stipendista američke vlade na Univerzitetu u Ilinoisu, a magistarske studije završio je na prestižnom Oksfordu.

Radio je u NLB banci u Podgorici, Dojče banci u Frankfurtu i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

U politiku je ušao kao ministar ekonomije u kabinetu premijera Zdravka Krivokapića, prvoj vladi napravljenoj posle pobede udružene opozicije nad Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića 2020. godine.

U predsedničku trku, Milatović je ušao igrom slučaja.

Predsedništvo pokreta Evropa sad krajem januara izabralo je njihovog lidera Milojka Spajića kao predsedničkog kandidata.

Spajić i Milatović bivši su ministri u prvoj vladi posle smene DPS-a, dok je premijer bio Zdravko Krivokapić, a Evropa sad naziv njihovog ekonomskog programa.

Kasnije su formirali pokret istog imena, a koji je bio najveći pobednik lokalnih izbora 2022, kada je Milatoviću namenjena funkcija gradonačelnika Podgorice.

Međutim, zbog problema oko prebivališta i dvojnog državljanstva Državna izborna komisija odbila je Spajićevu kandidaturu, tako da se kandidovao Milatović.

Tokom predizborne kampanje Milatović je

‼️SRAMNO‼️ pic.twitter.com/ScnU4XcYpB

— Marko Milačić (@markodmilacic) March 10, 2023

, crnogorskoj prestonici.

Predsjednički kandidat Jakov Milatović fizički napadnut, jako zabrinjavajuće scene i pokazatelj da CG ide putem mržnje i netolerancije budući da nasilni napadi nisu više sporadični. Pozivam nadležne organe da hitno procesuiraju odgovorne. pic.twitter.com/sylfGyyZm3

— Bojana Jokić (@Bojana_Jok) March 10, 2023

su ispred Sportskog centra sačekali ljudi koji su počeli da ga vređaju i psuju, da bi potom nasrnuli na njega, a zaštitili su ga pripadnici obezbeđenja i policije.

---

Đukanović: „Nisam neprijatelj Srbije, žilavo branim građansku Crnu Goru“

Milo Đukanović, predsednik Crne Gore i kandidat za novi mandat šefa države, rekao je posle glasanja da je uveren da će proći u drugi krug i u svoju superiornost.

Kaže da je Crna Gora u poslednje dve i po godine u ozbiljnoj, svestranoj krizi – institucionalnoj, ekonomskoj, finansijskoj i bezbednosnoj.

„Crnoj Gori treba oporavak. Crnoj Gori treba povratak, ja to najjednostavije formulišem – u stanje normalnost u kojem je bila dugo vremena posle obnove nezavinosti i u vremenu tokom kojeg je dinamično išla ka evropskom cilju“, rekao je Đukanović.

Rekao je i da uvek želi najbolje odnose sa svim susedima, počev od Srbije.

„Ja nisam neprijatelj niti Srbije niti bilo koga pojedinačno u Srbiji“, rekao je Đukanović, ali je naglasio i da građanska Crna Gora nema alternativu i da se za to žilavo bori.

„Kada bi Crna Gora zalutala bilo kojim nacionalističkim rukavcem to bi bio put njenog kraja.

„Crna Gora mora da opstane kao građanska država i zato se ja protivim idejama da se svrstavamo u nacionalne torove na Balkanu.

„To smo probali, to nam je na početku devedesetih godina koštalo 150.000 ljudskih žrtava.

„Bili bi ne samo neodgovorni nego i užasno glupi da posle 30 godina iskušavamo isti recept“, kaže crnogorski predsednik.

Šta su rekli ostali kandidati?

Andrija Mandić, predsednički kandidat Demokratskog fronta, poručio je posle glasanja:

„Raskidamo sa dosadašnjom praksom u Crnoj Gori, isterujemo organizovani kriminal i korupciju“.

Ipak, posle saopštavanja nezvaničnih rezultata u toj stranci su bili nezadovoljni jer njihov kandidat nije dobio onoliko glasova koliko su se nadali.

U izbornom štabu, Mandić je nedvosmisleno stao uz Milatovića.

„Gradeći novu Crnu Goru dajem punu podršku Jakovu Milatoviću i pozivam sve građane da ga podrže“, rekao je Mandić.

Aleksa Bečić, kandidat Demokrata, bio je uveren da će ostvariti najbolji rezultat do sada i da će u drugom krugu pobediti Đukanovića „sa 60 odsto glasova“.

Međutim, ni on nije uspeo.

Ali je video nešto pozitivno, a to je, kako je rekao, da su „pobedničke snage na izborima od avgusta 2020. godine osvojile su na današnjim izborima 60 odsto glasova, čak za deset odsto više nego tada“.

„Đukanović je došao na 20 odsto manje glasova nego na prethodnim predsedničkim izborima“, rekao je Bečić iz svog izbornog štaba.

Poručio je i da je jasno šta je želja građana u narednom periodu.

„Daćemo doprinos u narednih 15 dana da Đukanović padne“, rekao je Bečić, prenele su podgoričke Vijesti.

Milatović bi mogao da računa i na podršku pristalica stranke Gorana Danilovića, predsedničkog kandidata Ujedinjene Crne Gore.

Navodeći da je „platio visoku cenu sopstvene političke doslednosti“, Danilović je rekao da se „raduje porazu Đukanovića u drugom krugu“.

---

Građani Crne Gore će uskoro ponovo na glasanje – u junu.

Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.

Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.

Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Ona vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk