Crna Gora postala nezavisna dva sata pre Srbije - kako slavi ovaj dan

Dva 13. jula iz prošlosti ima na umu svaki stanovnik Crne Gore kada slavi Dan državnosti.

Prvi je 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu izborila nezavisnost, a drugi je 1941. godine - kada je podignut veliki narodni antifašistički ustanak.

„Ovo je trenutak kada je na Berlinskom kongresu Crna Gora samo dva sata pre Srbije postala nezavisna država, ali tada još nije bila formirana nacija" , kaže za BBC na srpskom Srđan Cvetković sa Instituta za modernu istoriju.

Drugi datum ima korene u komunizmu, ali ga zapravo slave svi - on je bio deo sveopšteg bunta protiv italijanskog fašizma 1941. godine, dodaje Cvetković:

„On ne unosi podele - u buni su učestvovali i levi i desni."

U novije doba, Dan državnosti jeste datum koji ipak deli crnogorsku javnost:

„Opozicija i civilni sektor ne bojkotuju Dan državnosti, već prijem koji povodom ovog dana organizuje predsednik Crne Gore Milo Đukanović", kaže Nikola Marković, glavni urednik Dan-a.

„Osnovni razlozi su nepoštovanje vladavine prava i povezanost sa kriminalom na koju sumnjaju."

• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"
• Crna Gora, 13 godina kasnije: Evropa, srastanje i „Ludi bratski ples"
• Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori

Kako slavi vlast: Nema više lutanja po „balkanskim stranputicama"

Čak dva dana ranije proslavio je Dan državnosti Milo Đukanović na Cetinju.

On je poručio da Crna Gora već živi svoj evropski život i da je sa „optimizmom zagledana u evropsku budućnost":

„Mi smo davno prošli istorijsku raskrsnicu.

„Evropeizacija crnogorskog društva je naš ključni cilj i stalni zadatak. Taj proces se ne završava samo formalnim članstvom."

• Zašto protestuje Crna Gora
• Crnogorska poslanica protiv supruga - tužioca
• Crna Gora - Srbija: „Tenzije će rešiti najviši državni zvaničnici"

Đukanović je dodao da je Crna Gora „za veoma kratko vreme preskočila vekove lutanja po balkanskim stranputicama":

„Zato ne sme da nas obeshrabri komplikovanje procesa na evropskoj i globalnoj sceni u ispunjavanju naših ciljeva.

„Niti neke skeptične poruke koje ovih dana dolaze sa važnih evropskih adresa. Mi sa Balkana moramo da pokažemo Evropi da je politika proširenja njena najbolja politika."

Kako (ne)slavi opozicija

Na prijemu se po pravilu poslednjih godina ne pojavljuje civilni sektor niti opozicija. Ne dolaze ni politički predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori, Srpskog nacionalnog saveta, Instituta za srpsku kulturu, Matice srpske...

„Deo javnosti je direktno protiv sadašnjeg predsednika Crne Gore, a ne protiv Dana državnosti", kaže Nikola Marković, glavni urednik Dan-a.

„To možemo da vidimo da kada je predsednik bio Vujanović, deo opozicije je ipak prisustvovao."

Dve borbe: Berlinski kongres i sveopšti komunistički ustanak

Te 1878. godine Crna Gora je dobila nezavisnost kao kneževina, a 63 godine kasnije na isti dan je podigla i sveopšti ustanak tokom Drugog svetskog rata.

Iako je ovo redak praznik iz doba komunizma koji se na prostoru bivše Jugoslavije slavi kao državni, Marković kaže da to zapravo nije neuobičajeno:

„Nije u pitanju komunistički praznik, već je 13. jul 1941. godine deo tradicije Crne Gore u smislu borbe protiv fašizma.

„Verujem da je bitno da ga zadržimo, pogovoto ako imamo u vidu šta se nakon raspada Jugoslavije desilo na ovim područjima usled talasa nacionalizma i slobodno mogu reći, nadolazeće mržnje."

Fenomen je, dodaje Marković, da čak „ni četnici u Crnoj Gori nisu ustali protiv ovog dana , kao što je primer bio sa 29. novembrom".

Dan kada su Crnogorci ustali protiv fašizma iznenadio je i same Italijane, opisuje istoričar Srđan Cvetković, dok njegov kolega Ljubodrag Dimić misli da ovaj datum pokazuje i put Crne Gore:

„Na tragu Evropske unije, koja slavi 9. maj kao Šumanovu deklaraciju, ali i Dan pobede nad fašizmom, i Crna Gora obeležava svoj antifašistički dan.

„U pitanju je bio masovni ustanak, koji pokazuje pobunu čitavog naroda, ali i naroda koji teži evropskom putu."

Članovi sporazuma sa Berlinskog kongresa koji su važni za Balkan

• Član 25 - Provincije Bosnu i Hercegovinu će zaposesti i njima upravljati Austro-Ugarska. Budući da vlada Austro-Ugarske ne želi da preuzme upravljanje u Novopazarskom sandžaku (sadašnja Pokrajina Kosovo), koji se prostire između Srbije i Crne Gore u pravcu jugoistoka na drugoj strani Mitrovice, otomanska administracija će tamo i dalje obavljati svoje funkcije
• Član 26 - Visoka Porta, kao i sve one Visoke strane ugovornice koje to do sada nisu učinile, priznaju nezavisnost Crne Gore
• Član 34 - Visoke strane ugovornice priznaju nezavisnost Kneževine Srbije, u zavisnosti od uslova izloženih u sledećem članu.
• Član 35 - Ni za jedno lice u Srbiji razlika u verskoj opredeljenosti ili konfesiji ne sme biti povod za isključenost ili nemogućnost u pogledu uživanja građanskih ili političkih prava, rada u javnim službama, obavljanja javnih funkcija i ukazivanja počasti, kao ni u pogledu obavljanja raznih profesija i delatnosti, u bilo kom mestu

* Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

Zašto Srbija ne slavi ovaj dan

Činjenicu da je Crna Gora nezavisnost 1878. godine dobila članom 26 Berlinskog kongresa, a Srbija 'tek' članom 34, zapravo ne znači ništa, objašnjava istoričar Srđan Cvetković.

„U pitanju je nekoliko sati razmaka dok su odluke usvojene. U istorijskom i strateškom smislu, to je irelevantno.

„Ono što je pak dosta zanimljivo pitanje je pre - zašto Srbija ne slavi 13. jul? Ipak je i ona tada dobila nezavisnost."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]