Dan levorukih: Sa kojim se izazovima suočavaju u svetu desnorukih

Znate li šta je zajedničko Nikoli Tesli, Leonardu da Vinčiju, Marku Tvenu, Džimiju Hendriksu, Aristotelu, Mocartu, Anđelini Džoli, Baraku Obami, princu Vilijamu, Milki Bošković, Nemanji Stamenkoviću, Ani Penezić i Ivanu Protiću?

Možda ste na osnovu prvih devet imena pomislili da su svi poznate i istorijske ličnosti, a onda su vas možda poslednja četiri zbunila.

Ako i vi više koristite levu od desne ruke - možete da se dopišete na ovu listu, a mi vam čestitamo Dan levorukih.

Da, ono što je zajedničko ljudima sa početka ovog teksta je što su svi bili ili su levoruki.

• Istine i zablude o neuronauci
• Otkriveni novi Ajnštajnovi rukopisi
• Gitarista Dik Dejl preminuo u 81. godini

Procenjuje se da je oko 10 odsto ljudi na svetu levoruko.

Iako svet postaje prilagodljiviji levorukim ljudima, pošto ima proizvoda koji su namenjeni njima, i dalje je ipak dominantno podešen pravilima desnorukih.

To naročito važi u Srbiji, gde je teško naći stvari za levoruke.

Kako je biti levoruk u svetu desnorukih?

Problemi Milke Bošković, zbog toga što je levoruka, počeli su u osnovnoj školi, ranih 1970-ih.

Pisanje levom rukom ranije se smatralo manom, pa su učitelji u školi koristili razna sredstva kako bi decu „odvikli" od ove „loše navike".

„U vreme kada sam išla u osnovnu školu levoruki su nazivani levacima, a moja učiteljica je smatrala da je nedopustivo pisati levom rukom, te mi je vezivala ruku za stolicu da bih pisala desnom", seća se Milka.

„Mislila sam da tako treba, pa sam tek nekoliko nedelja kasnije roditeljima rekla šta se dešava. Oni su, naravno, pomahnitali, ja sam plakala, ali sam nekoliko godina kasnije, ipak bila i pomalo zahvalna toj đavolskoj učiteljici jer sam naučila da pišem koristeći obe ruke istovremeno i postala zvezda školskog dvorišta."

Ivan Protić je u školi imao isti problem, pa je postao „priučeni" dešnjak.

Učiteljica mu nije vezivala ruku, ali je našla način kako da reši njegov „problem".

„Počeo sam da pišem levom rukom i to se smatralo anomalijom.

„Učiteljica je to rešila tako što mi je za druga iz klupe izabrala dešnjaka i stavila ga da sedi sa leve strane", priča za BBC na srpskom Ivan Protić.

Tako je naučio da piše desnom rukom.

On je novinar u penziji i kaže da je njegov rukopis takav kao da se nedavno opismenio, iako čitav život piše.

Osim pisanja desnom rukom, sve ostalo radi levom.

I Milka Bošković danas koristi obe ruke, levu za sve „prirodne" radnje - sečenje, otvaranje, pakovanje.

„Desnom često pišem, ali i otključavam vrata. Nema pravila."

Najveći problem su joj makazice za nokte.

„Kupujem ih i danas u inostranstvu, kod nas nikada nisam našla apsolutno nijedan proizvod za levoruke", kaže Milka za BBC na srpskom.

I Ivan Protić misli da stvari, bar u Srbiji, nisu prilagođane levorukima.

Najteže mu je, priča, da promeni točak na automobilu - pošto odvija šraf na pogrešnu stranu.

„Teško mi pada sve što se odvija i zavija. Uvek moram da pitam suprugu na koju stranu treba da okrećem."

Generacije kod kojih je bilo normalno pisati levom rukom

Ana Penezić i Nemanja Stamenković imali su „sreće" da je kada su polazili u školu bilo normalno pisati i jednom i drugom rukom.

Ana je biohemičar, Nemanja molekularni biolog. Zbog toga što su levoruki, teže im je da koriste aparaturu na poslu.

„U laboratoriji ne mogu da sečem nijednim makazama", kaže Nemanja.

Za razliku od njega, Ana je naučila da koristi makaze obema rukama.

Makaze su jedna od svakodnevnih stvari koja je prvenstveno namenjena desnorukim osobama.

U radu u laboratoriji Nemanja ima problem i sa korišćenjem aparature koja ne može da se pomera, a prvenstveno je namenjena desnorukim osobama, pa on ne može da radi levom rukom.

„Onda mi je teže, pošto moram da radim preko ruke."

Ana „ima više sreće" da radi i za aparaturom koja može da se pomera, pa je okrene za 180 stepeni i onda može normalno da funkcioniše.

Kod onih koji su fiksirani i ona ima problema, pa „radi preko ruke".

Ona većinu aktivnosti može da radi obema rukama.

Piše obema rukama, makaze može da koristi i levom i desnom, a kada se šminka, maskaru na jedno oko nanosi jednom rukom, a na drugo drugom.

„Ima ljudi koji su pretežno levoruki i kojima je teško da rade desnom. To nije moj slučaj.

„Mislim da je stvar navike. Naučiš da radiš drugačije od većine i prilagodiš se", priča Ana.

Nemanja kaže da je kada je bio mali redovno okretao naopako klompe i patofne, što bi moglo da ima veze s tim što je levoruk.

Ana je u školi na primer imala problem sa korišćenjem naliv pera, četkice i tempera.

„Sveske su mi bile krmače, a na časovima likovnog bih se umazala do laktova", seća se Ana.

Danas postoje stvari namenjene levorukima - od makaza, olovaka, džezvi za kafu, pa do fotoaparata, koji u „normalnim" okolnostima imaju okidač sa desne strane.

„Ja imam patentaru za levoruke. Ne znam kako bi bilo da sam od starta imala takve stvari, ovako sam navikla.

„S tim živiš, odrastaš u takvom svetu i prilagođavaš se. Nemaš vremena da razmišljaš o tome da li bi bilo lakše da je drugačije", kaže Ana.

Ipak, misli da bi joj sada, kada je odrasla, verovatno bilo teško da se prilagodi nečemu potpuno novom namenjenom isključivo dešnjacima.

Sve je u glavi

Da, u ovom slučaju čuvena parola da je sve u glavi apsolutno je tačna.

Da li je neko desnoruk ili levoruk zavisi od toga koja moždana hemisfera je dominantnija.

Tako je kod levorukih osoba to desna moždana hemisfera, a obrnuto važi za desnoruke.

Da biste razumeli koliko je svet zapravo „desnoruk", samo pogledajte oko sebe i, ako ste dešnjaci, probajte da sipate kafu iz džezve levom rukom.

I još jedna tema za razmišljanje - koliko je leva strana „diskriminisanija" od desne možemo da razumemo i na osnovu izreka da smo „ustali na levu nogu" ili da nam je neko „desna ruka".

Međunarodni dan levorukih obeležava se 13. avgusta od 1976. godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]