Dan sećanja na Holokaust: Dramatičan porast antisemitizma u 2021. godini, pokazalo izraelsko istraživanje


Uništeni spomenici na jevrejskom groblju u Francuskoj

Getty Images
Društvene mreže i teorije zavere o korona virusu doprineli su usponu antisemitizma

Broj incidenata koji se povezuju sa antisemitizmom širom sveta značajno je uvećan prošle godine, otriveno je istraživanjem koje su sproveli stručnjaci na Univerzitetu u Tel Avivu.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Australiji zabeležen je veliki rast, navodi se u izveštaju.

Radikalni levičarski i desničarski politički pokreti i podstrekivanje preko društvenih mreža doprineli su ovoj pojavi, dodaje se.

Izveštaj je objavljen uoči obeležavanja Dana sećanja na holokaust u Izraelu, koji počinje u sredu uveče.

U Izraelu je poznat kao Jom Hašoa i na taj način odaje se počast za šest miliona Jevreja, koje su ubili nacisti širom Evrope u Drugom svetskom ratu.

Svetski izveštaj o antisemitizmu za 2021. godinu, koju je izradio Centar za studije kontemporarnog evropskog jevrejstva na Fakultetu humanizma Univerziteta u Tel Avivu, zasnovan je na analizi više studija iz sveta, kao i informacija policije, medija i jevrejskih organizacija.

Prošle godine uočeno je „značajno povećanje različitih vrsta antisemitističkih incidenata u većini zemalja sa brojnom jevrejskom zajednicom“, navodi se u izveštaju.

Zaključeno je da:

  • U Americi, gde živi najviše Jevreja ne računajući Izrael, broj zločina iz mržnje prema Jevrejuma u Njujorku i Los Anđelesu se gotovo udvostručio u odnosu na godinu pre
  • U Francuskoj je broj incidenata povezanih sa antisemitizmom uvećan za bezmalo 75 odsto u poređenju sa 2020. godinom
  • Najveća jevrejska organizacija u Kanadi saopštila je da je u avgustu zabeleženo najviše nasilja nad ovom etničkom grupom na mesečnom nivou u prethodnih 40 godina
  • Broj fizičkih napada na Jevreje u Velikoj Britaniji uvećan je za 78 odsto 2021. godine
  • Nemačka policija zabeležila je 29 odsto više antisemitističkih incidenata u poređenju sa 2020. godini, a 49 odsto više u odnosu na 2019. godinu
  • Rekoran broj ovakvih incidenata zabeležen je tokom maja u Australiji – bilo ih je 88, što je najveći broj na mesečnom nivou u istoriji te zemlje

Autori istraživanja smatraju da je do većeg broja incidenata doveo konflikt Izraelaca i Palestinaca u Gazi tokom maja.

Tokom tog meseca dogodio se 11-dnevni oružani sukob u kojem je 261 lica stradalo u Gazi, a 14 ljudi je poginulo u Izraelu, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Razlog zbog kojeg je antisemitizam u porastu je i „veliki domet društvenih mreža u širenju laži i podstrekivanja nasilja“, piše u izveštaju.

Društvene mreže imale su „izuzetno uznemirujuću ulogu“ u izazivanju antisemitističkih incidenata, dodaje se.

„Podaci dovode do sumnje u korisnost zakona i dogovora postignutih sa društvenim platformama o zabrani širenja antisemitizma“, objašnjeno je.

„Najveća briga je dark veb, gde se kriju ekstremisti i gde se slobodno i otvoreno šire antisemitistički sadržaji“, upozoravaju istraživači.

Zapazili su i više teorija zavere o pandemiji korona virusa kojima se podstiču zločini iz mržnje prema Jevrejima.

„Na početku pandemije 2020. godine, teorije zavere su se širile po svetu i njima su Jevreji i Izrael označavani kao krivci za širenje virusa“, navodi se u studiji.

„Policijski čas, tokom kojeg su ljudi konstantno gledali u ekrane kod kuće, značajno je doprineo da toksični antisemitistički diskurs postane popularan na društvenim mrežama.

„Kada je policijski čas postepeno ukidan u 2021. godini, antisemiti su se vratili na ulice“, dodaje se.


Pratite nas na Fejsbuku,
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.