Danijela Klete: Kako je nemački podkast pronašao članicu RAF-a koja je bila u bekstvu 30 godina

Danijela Klete je živela mirnim životom.

Šetala je psa i držala privatne časove iz matematike komšijskoj deci.

Ali kad je bila uhapšena krajem februara, policija je u njenom berlinskom stanu pronašla desetine hiljada evra u gotovini i pet različitih komada oružja, između ostalog kalašnjikov i repliku raketnog bacača.

Klete (65) je bila u begu više od 30 godina.

Tražili su je za zločine u vezi sa levičarskom militantnom Frakcijom Crvene armije (RAF), koja je bila aktivna u Nemačkoj od sedamdesetih do devedesetih.

• Navodna pripadnica Frakcije crvene armije privedena posle 30 godina u bekstvu
• Kako je Frakcija Crvene armije sejala strah po Nemačkoj
• Kako je pad Berlinskog zida promenio svet

Poznata u ranim danima kao grupa Bader-Majnhof, banda je želela da ostvari političke ciljeve kroz otmice ili ubistva viših pripadnika poslovnih i industrijskih zajednica.

Ozloglašenost RAF-a navela je tim autora podkasta iz Berlina da pokuša da pronađe Klete koristeći tehnološku alatku za prepoznavanje lica.

Podkast je emitovan malo pre Božića, svega nekoliko nedelja pre njenog hapšenja.

Ali policija negira bilo kakvu vezu.

Ona kaže da je dobila dojavu od građana.

Zločini RAF-a nisu zaboravljeni u Nemačkoj, uprkos tome što je prošla čitava generacija otkako su počinjeni.

Oni nastavljaju da uzbuđuju maštu filmskih i televizijskih producenata, koji snimaju visokobudžetne igrane i dokumentarne serije da bi rekonstruisali atentate iz osamdesetih i devedesetih.

„RAF je duboko ukorenjen u kolektivnu podsvest, makar u zapadnoj Nemačkoj", kaže Petra Terhofen, stručnjakinja za istoriju političkog nasilja na Univerzitetu u Getingenu.

Kasnije ove godine, na primer, nemačka televizija će emitovati novu četvorodelnu seriju o Alfredu Herhauzenu, šefu Dojčebanke, koji je ubijen nedugo nakon rušenja Berlinskog zida 1989. godine.

Sofisticirana drumska bomba uništila je njegov blindirani mercedes dok su ga vozili na posao.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Prva Netfliksova originalna serija za nemačko tržište iz 2020. godine Savršeno ubistvo bavila se atentatom na Detleva Rovhvedera.

On je bio šef Treuhandanštalta, organizacije osnovane posle ujedinjenja Nemačke da bi privatizovala svu državnu industriju u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.

Rohveder je ubijen snajperskim hicem kroz prozor na spratu njegove kuće u Dizeldorfu u proleće 1991. godine.

Ni u jednom slučaju počinioci nisu uhvaćeni.

Netfliksovu seriju je uradila producentska kuća Braća Bic.

Prisećajući se njenog nastanka, jedan od režisera Georg Čurčenthaler kaže da je cilj bio da se pronađe projekat o kom će pričati čitava zemlja.

„Tema je morala da bude velika i relevantna", kaže on.

„Morala je da napravi veliku buku."

Savršeni zločin, iako pominje pismo pronađeno na mestu zločina, u kom RAF preuzima odgovornost za Rohvederovo ubistvo, predstavlja niz različitih scenarija ko je mogao da ga ubije.

Za Čurčenthalera važna je pozadina ubistva - ubrzano zatvaranje velikog broja industrijskih kompanija u Istočnoj Nemačkoj i gubitak miliona radnih mesta.

„To je mračan period koji ima odjeka i dan-danas", kaže on.

Petra Terhofen, istoričarka, upozorava na opasnost trivijalizacije zločina koje je počinila RAF.

Ona primećuje prevelik naglasak na počinioce, a premalo saosećanja sa žrtvama.

Žrtva koja je dobila možda najviše pažnje je Alfred Herhauzen, harizmatični i uticajni bankar i lični prijatelj tadašnjeg kancelara Helmuta Kola.

Četvorodelnu seriju će kasnije ove godine pratiti novi dokumentarac.

Herhauzen je opisan i u prozi, iz pera spisateljice Tanje Langer.

„Dok sam pisala roman bilo mi je veoma važno da napravim posvetu toj osobi", kaže ona za vlastitu knjigu.

Roman, svedočanstvo o vezi između mlade žene i starijeg muškarca, bankara, napisan je iz ličnost iskustva.

Langer i Herhauzen bili su bliski prijatelji nekoliko godina pre njegove smrti.

Iako je RAF preuzeo odgovornost za Herhauzenovo ubistvo, Tanja Langer misli da istina možda nije toliko jednostavna.

Ona je nekoliko godina istraživala građu za roman i provela je mnogo vremena u arhivama bivše istočnonemačke tajne policije Štazija.

„Na kraju sam zaključila da čak i ako je RAF izvršio to ubistvo, možda je bilo i drugih koji su u njega bili umešani", kaže ona.

Ta nepoznanica delom i dalje izaziva veliko interesovanje ljudi.

Ima još mnogo nerešenih ubistava iz osamdesetih, a moguće je da Danijela Klete, sada iza rešetaka, zna nešto o njima.

Nedugo pre nego što je uhapšena, podkast kompanija iz Berlina Andan čvrsto je rešila da je pronađe.

Njih je kontaktirao slušatelj koji im je ispričao da je bio na žurki na kojoj je jedna žena tvrdila da je Klete.

„Bila je to suluda priča", kaže Patrik Stegeman, koji je radio na ovom serijalu.

Andan je doveo stručnjaka za veštačku inteligenciju, koji je upotrebio softver za prepoznavanje lica da pretraži internet u potrazi za slikama koje odgovaraju liku Klete sa njene stare poternice.

Ta slika je uspela da se upari sa ženom koja je danas živela kao „Klaudija", nedaleko od mesta na kojem su podkasteri radili u starom industrijskom pogonu u Berlinu.

Ali kad su pošli da je traže, nigde nisu mogli da je nađu.

Dva meseca kasnije, kad je Danijela Klete uhapšena, postalo je jasno da su tada identifikovali pravu ženu.

Patrik Stegeman se priseća kako je čuo vest o hapšenju.

„Ophrvala me je čitava mešavina osećanja", kaže on.

Tužioci trenutno prolaze kroz desetine kutija sa dokazima i tek treba da podignu optužnicu protiv Klete.

Petra Terhofen je skeptična oko toga da li će ona pružiti bilo kakvu pomoć.

„Većina bivših pripadnika RAF-a ne govori o prošlosti", kaže ona.

„To vam je kao politička sekta, to je kartel ćutanja. I zato verovatno i dalje neće reći ništa."

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]