Dinosaurusi: Šest mitova koji i dalje zbunjuju ljude

Naše znanje o dinosaurusima prilično se proširilo otkako su prva ova stvorenja opisana u naučnoj literaturi 19. veka.

Ali paleontolozi se do današnjeg dana trude da sruše mitove o ovim ranim stanovnicima naše planete.

Taj zadatak otežan je netačnim predstavljanjem dinosaurusa u popularnoj kulturi - kao što je izuzetno uspešna filmska franšiza Park iz doba jure.

• Dan kada se srušio svet dinosaurusa
• Upoznajte zemlju dinosaurusa
• Dinosaurusi među nama
• Ptice su današnji dinosaurusi

Evo nekoliko zabluda koje još odolevaju.

Da li je sve dinosauruse ubio ozloglašeni asteroid?

Pre oko 66 miliona godina, dinosaurusi su imali najgori mogući dan: ogroman asteroid, za kog se procenjuje da je u prečniku imao 10 kilometara, direktno je pogodio Zemlju.

Sudar, koji je za sobom ostavio ogroman krater zakopan ispod meksičkog poluostrva Jukatan, izazvao je događaj masovnog istrebljenja.

Međutim, naučnici tvrde da je izumrlo „svega" 75 odsto životinja na Zemlji.

A neki dinosaurusi bili su među preživelima.

„Iako je mnogo dinosaurusa umrlo posle udara asteroida, važna grupa supermalih i pernatih dinosaurusa zapravo je nastavila da živi i mi ih i dalje viđamo danas", kaže za BBC profesor Pol Baret, paleontolog iz londonskog Muzeja prirodne istorije (NHM).

„Ptice su direktni pripadnici iste grupe kojoj su pripadali i dinosaurusi."

„One su živi dinosaurusi i u pogledu broja živih ptičijih vrsta, danas ima više dinosaurskih vrsta nego što je bilo pre 66 miliona godina."

• Tiranosaurus reks je imao prirodni klima uređaj u glavi
• Insekti koji su „nadživeli dinosauruse“

Možete li da se sakrijete od tiranosaurusa reksa ako se ne pomerate?

Tiranosaurus Reks je zvezda prvog filma izuzetno uspešne franšize o Parku iz doba jure, premijerno prikazanog 1993. godine, u kom se pojavljuju mnoge upečatljive scene u kojima on teroriše ljudske protagoniste.

Ali film je predstavio T-reksa kao životinju slabog vida koja može da registruje potencijalni plen samo ako se ovaj kreće.

U prirodi, takva osobina zaista je prisutna kod životinja kao što su vodozemci, ali profesor Baret kaže da to nije bio slučaj s ovim grabljivcima.

„Dinosaurusi su verovatno imali mnogo veću oštrinu vida. Studija od pre 15 godina zapravo je čak pokazala da je T-reks imao verovatno najbolji vid od svih životinja koje su ikada živele."

„Stati mirno ispred t-reksa verovatno bi bila jedna od najglupljih stvari koje možete da uradite."

• Otkriveni ostaci dve nove vrste dinosaurusa u Velikoj Britaniji
• Otkriven novi rođak tiranosaurusa
• Najmanji dinosaurus otkriven „zarobljen u ćilibaru"

Da li je Tiranosaurus reks mogao da prestigne vozilo u pokretu?

Na sličan način, u filmu se pojavljuje scena u kojoj t-reks trči i prestiže vozilo u pokretu.

Zaista postoje studije koje su prethodno proračunale da ovaj veličanstveni grabljivac može da trči brzinom do 50 kilometara na čas.

Skorije - i naprednije - simulacije sugerisale su ležerniju brzinu od oko 20 do 29 kilometara na čas.

„Važno je imati na umu i da je jedna stvar najveća brzina koju možete da razvijete, a sasvim druga ona prijatna brzina kojom možete duže da trčite", kaže doktorka Marijana Di Đakomo, konzervatorka iz Muzeja nacionalne istorije Pibodi na Univerzitetu u Jejlu.

„Maratonci ne trče brzo kao sprinteri, a sprinterske trke su veoma kratke zato što je veoma naporno za telo da održi tako visoku brzinu na duže vremenske periode."

„Možda je T-reks mogao da trči brzo tokom kratkih sprintova, ali to ne bi bilo dovoljno da se prestigne auto u pokretu", dodaje ona.

Možemo li da kloniramo dinosaurusa?

T-reks je napustio ovaj svet desetinama miliona godina pre praskozorja naše vrste, a malo je verovatno i da ćemo se ponovo sresti u skorije vreme - suprotno centralnoj premisi Parka iz doba jure, naučnici čvrsto stoje iza stava da dinosaurusi još ne mogu da se kloniraju.

Najveći razlog je što DNK dinosaurusa nije dobro ostario.

„Ne opstaje baš dugo, koliko mi znamo", objašnjava profesor Baret.

„Najstariji DNK za koji znamo u fosilnim ostacima je star oko dva miliona godina. A taj DNK su fragmenti iz bakterija, zemlje, gljiva i tome sličnog."

Za životinje, najstariji dostupni genetski podaci su stvorenja koja su umrla do pre 50.000 godina, kaže profesor Baret.

„Nemamo DNK iz bilo koje druge izumrle životinje ili biljke sve dok ne stignemo mnogo bliže našem vremenu.

„I zato sam veoma skeptičan po ovom pitanju", zaključuje on.

Doktorka Di Đakomo se slaže, rekavši da čak i naučni pomaci u pogledu genetike dinosaurusa ne znače uspeh u kloniranju.

„Kloniranje vrste koja je toliko daleko od nas u pogledu geološkog vremena veoma je složeno zato što postoji suviše nepoznatih promenljivih."

Ona pokreće i potencijalna etička pitanja:

„Filmovi kao što su Park iz doba jure i Svet iz doba jure pokazuju nam sve razloge zašto to ne treba da radimo, koji su uglavnom usredsređeni na ljude koji trpe posledice.

„Ali malo se govori o svireposti dovođenja ovih životinja u svet koji nimalo ne liči na ono što su sretali u svoje vreme."

Pogledajte video: Kako izgleda tajno groblje dinosaurusa

Jesu li dinosaurusi bili „glupa stvorenja"?

Doktorka Di Đakomo objašnjava da su tehnološki napreci pružili naučnicima više resursa za razumevanje kako su dinosaurusi živeli i ponašali se.

„Nisu svi dinosaurusi bili izuzetno bistri i nisu svi dinosaurusi bili neinteligentni."

„Bili su onoliko inteligentni koliko im je bilo potrebno za svet u kom su živeli."

Profesor Baret dodaje da su neki dinosaurusi bili „zapravo prilično pametni", pogotovo manji mesožderi.

„Neki od njih možda su živeli noću da bi izbegli konkurenciju sa krupnijim životinjama.

„Ako je bilo tako, očigledno vam treba veći mozak da izađete na kraj sa dodatnim informacijama koje su vam potrebne, kao i bolja čula sluha, vida i mirisa."

Jesu li dinosaurusi bili grozni roditelji?

Više od jednog veka, za dinosauruse se mislilo da su svirepi usamljenici koji se zapravo nisu „bavili" roditeljstvom.

A onda, sedamdesetih i osamdesetih, nova otkrića su pokazala da su imali složenije društveno ponašanje.

Dinosaurus biljojed za kog se veruje da je živeo pre 77 miliona godina čak je nazvan maiasaurin - što znači „dobra majka gušter" od grčkih i latinskih reči.

Skorija studija, objavljena u časopisu Sajentifik riports u oktobru prošle godine, otišla je čak korak dalje i sugerisala da su se dinosaurusi koji su živeli pre 193 miliona godina već organizovali u čopore i odgajali mladunčad.

„Ovih dana bolje razumemo dinosauruse i znamo da su makar neki od njih bili dobri roditelji", kaže profesor Baret.

„Jeste, bilo je i onih koji nisu bili."

Doktorka Di Đakomo pominje druge slučajeve dinosaurusa koji su se „starali o svojima".

„Ima drugih vrsta koje su identifikovane kao one koje su imale roditeljsku stranu, a među njih spadaju grabljivci kao što je alosaurus", kaže ona.

„Štaviše, postoji dinosaurus, citipati osomoskae, koji je stekao nadimak 'Velika mama' zato što je zatečen u položaju ležanja na jajima."

Možda će vas zanimati i ovaj video: Skelet najvećeg dinosaurusa prodat za 6,6 miliona dolara

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]