Dobrovoljno davanje krvi: Zašto je važno biti redovan davalac

Za velike humane gestove nisu potrebni ni specijalni događaji, ni novac, jer svako od nas poseduje nešto mnogo vrednije.

„Krv je nešto za šta ne postoji zamena, ne postoji lek koji može da bude alternativa", kaže za BBC Mirjana Knežević iz Instituta za transfuziju krvi.

Danas je Svetski dan dobrovoljnih davalaca, zbog čega smo vam pripremili mali vodič za davanje krvi.

• Mitovi i istina o davanju krvi
• Hronična nestašica krvi u Srbiji - sve je manje davalaca
• Očajnička terapija - može li krvna plazma da pomogne teškim pacijentima

Zašto je važno davati krv?

Zato što se ne može ni stvoriti, ni pronaći u prirodi, jedino je zdrav čovek može dati.

„Većina operacionih programa traži krv i zato je važno da je uvek ima dovoljno - lekari bez nje ne mogu da rade", navodi.

Krv je, ističe, važna i za lečenje.

„Na primer, ljudi u saobraćajnim nesrećama ponekad izgube dosta krvi i potrebna ima je krv za lečenje", kaže.

Dakle, transfuzija je osnov svakog zdravstvenog sistema.

Krvi jednostavno mora biti za sve kojima je potrebna.

„Bitno je da se podigne svest naroda da postanu redovni davaoci i barem dva puta godišnje daju krv", ističe Knežević.

„Nečije malo je nekome mnogo", podseća ona.

Koliko krvi je potrebno?

Što više.

Knežević kaže da je bolnicama potrebno ukupno 300 jedinica svakog dana, tj. 1.500 na nedeljnom nivou.

„Prošle nedelje smo imali jedan sa 300 jedinica, ostalim danima je bilo oko 200", objašnjava.

„Ima dovoljno za sve hitne intervencije, ali ako se ovaj trend nastavi postoji mogućnost da u skorijoj budućnosti bude odlaganja nekih operacija", dodaje.

Zbog toga mora uvek postojati rezerva za hitne slučajeve.

I zato dajte krv.

• Treba li Hitna pomoć u Srbiji da nabavi motore i zašto je to važno
• Šta je spinalna mišićna atrofija i zašto je lek toliko skup
• Kad je svet stao, one nisu - foto priče o deset heroina iz Srbije

Koja krvna grupa je potrebna?

Knežević kaže da je u rezervama situacija „malo kritičnija" sa AB negativnom, B pozitivnom i B negativnom krvnom grupom.

Tim ljudima zato upućuje „poseban poziv" za davanje krvi, ali ističe da su „sve krvne grupe važne".

„Posebno zbog letnjeg perioda koji predstoji, a tokom kojeg se zbog visokih temperatura i odmora ljudi uglavnom nešto slabije odazivaju", kaže Mirjana.

„Zbog toga poziv svima koji planiraju putovanje da pre toga daju krv, pa da posle idu na odmor", dodaje.

Zato dajte krv.

Kako je izgledalo davanje krvi usred pandemije?

Korona virus blokirao je čitav svet, pa i davanje krvi.

Iz Instituta za transfuziju krvi nekoliko puta tokom pandemije su pozivali ljude da daju krv, ističući da su zalihe na minimumu.

U periodu kada je sve bilo zatvoreno nije bilo ni redovnih akcija davanje krvi po školama, fakultetima, firmama i sličnim ustanovama.

„Ograničeno kretanje i karantini su zaista bili veliki izazov, zaista je teško bilo naći davaoce", kaže Knežević.

Zbog toga je 2020. prikupljeno 20 odsto manje krvi nego 2019. godine.

U tom periodu sve je zavisilo od dobrovoljnog odziva građana, zbog čega se Knežević posebno zahvaljuje svima koji su tada dali krv.

Situacija sa korona virusom se u međuvremenu znatno poboljšala, ali sada postoji drugi problem.

„Dok su bolnice bile u kovid sistemu nije bilo toliko operacija.

„Sada bolnice uglavnom rade normalno i operacije su redovne, tako je potrebno više krvi nego ranije", kaže Knežević.

Mogu li da dam krv ako sam preležao korona virus?

Da, čak je i poželjno.

Ko je Kovid-19 pregurao uz blaže simptome krv može dati posle mesec dana, a oni koji su imali upalu pluća moraju da sačekaju minimum tri meseca.

„Ako je neko bio u bolnici, pa se i dalje oporavlja od svega, ne može da da krv dok sve ne bude u redu", objašnjava Knežević.

Oni koji su preležali koronu mogu donirati i krvnu plazmu, čime će pomoći ljudima koji trenutno imaju Kovid-19.

„Uslov je samo da su preležali i da imaju antitela", kaže Knežević.

Plazma se može donirati na 15 dana, a sve zainteresovane osobe mogu se prijaviti na broj 19819.

Za to je potreban pozitivan PCR test, da je prošlo 14 dana od prestanka simptoma ili pozitivan rezultat serološkog testa na antitela.

Takođe, potrebno je da ispunjavate neophodne kriterijume za selekciju davalaca plazme - da ste od 18 do 60 godina starosti, da nemate hronična oboljenja srca, pluća, bubrega, maligne ili autoimune bolesti.

• Šta je projekat Kovidtarget i šta znači prenamena lekova
• Prodao auto i novac dao za malog Gavrila - upoznajte Marka
• Kako pandemija utiče na vaše snove

Mogu li da dam krv ako sam vakcinisan?

Apsolutno.

Oni koji su primili Fajzer ili Sinofarm vakcinu krvi mogu dati već sutradan, ako se dobro osećaju, ističe Knežević.

Posle AstraZeneke i ruske vakcine mora se sačekati 14 dana.

To je samo zato što su vakcine napravljene na drugačiji način.

Masovna vakcinacija u Srbiji protiv korona virusa počela je 19. januara, a do sada je jednu dozu primilo nešto više od 4.700.000 ljudi.

Zato dajte krv.

Ko sve može, a ko ne može da da krv?

Svi, pod ovim uslovima:

• Ukoliko ste zdravi i dobrog opšteg stanja
• Ukoliko ste teži od 50 kilograma
• Ukoliko imate između 18 i 65 godina

Ukoliko želite da date krv, a niste sigurni da li možete iz bilo kog razloga, proverite na listi Instituta za javno zdravlje.

Selekcija davalaca se isključivo po medicinskim kriterijumima za privremeno odlaganje davanja ili trajno odbijanje zbog nepodobnosti, bilo da ono može da ugrozi davaoca ili primaoca.

Na izbor davalaca nikako nema uticaja pol, religija, nacionalnost, seksualno opredeljenje, politička orijentisanost, zanimanje, socijalni status ili neki drugi sličan razlog, navodi se na sajtu Instituta za transfuziju krvi.

Gde možete da date krv?

Institut za transfuziju krvi u Beogradu od sedam do 19 časova (subotom od osam do 15), KBC Zemun, VMA i Urgentni centar.

Takođe, postoje i mobilne ekipe - autobusi za davanje krvi - koji su u najfrekventnijim pozicijama u gradu.

Krv može da se da i u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Užicu i Nišu.

Šta dalje?

Knežević kaže da je tokom ovog Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi poseban naglasak na mladim ljudima.

„Cilj nam je da njih motivišemo, oni su pokretači celog društva i lakše šire pozitivnu energiju posle davanja krvi", navodi.

„Bilo bi dobro da se što više njih uključi".

Situacija sa korona virusom je dosta bolja, pa se Knežević nada novim akcijama davanja krvi i na fakultetima, školama i među maturantima.

„Nadamo se da će se od jeseni sve koliko-toliko vratiti u normalu", navodi.

„Zato još jedan poziv svima, posebno mladima, da odvoje malo vremena i učine human gest", kaže.

Da daju krv.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]