Duga šetnja: Nova saznanja o istoriji odnosa psa i čoveka
Psi su bili deo ključnog trenutka u istoriji čovečanstva – kada su naši preci potražili njihovu pomoć u poljoprivredi.
Kada su se prvi poljoprivrednici iseljavali za Bliskog istoka, uzgajajući životinje kao što su ovce i koze, psi su bili uz njih, tvrde naučnici.
DNK dokazi popunili su neke rupe u priči o tome kako su vuci postali psi svih mogućih oblika i veličina kakve danas poznajemo.
Poljoprivreda se razvila u oblasti koja se naziva Plodni polumesec na Bliskom istoku.
To su delovi današnjeg Iraka, Sirije, Libana, Jordana, Izraela i Egipta.
Napušten lavić pronađen u Holandiji
Ljudi koji su do tada živeli kao lovci-sakupljači skrasili su se i započeli uzgoj različitih vrsta poput useva poput pšenice, ječma, graška i sočiva.
Takođe su pripitomili životinje poput divlje ovaca, krava i svinja. Pre oko 9000 godina preselili su se u Evropu iz Azije, ponevši sa sobom sva stečena znanja i veštine.
Novo istraživanje pokazuje da su ih na tom putu pratili i njihovi psi.
Dokazi dolaze iz DNK tragova pasa pronađenih na arheološkim nalazištima širom Evrope i Azije.
„Naše istraživanje pokazuje da psi i ljudi dele istoriju – psi su pratili ljude tokom selidbe u Evropu“, kaže doktor Morgan Olivier sa Univerziteta u Renu u Francuskoj.
„U ovom radu pokazujujemo da su ljudi i psi tada već bili povezani.“
Putovanje od vukova do pasa
- Priča o tome kako su psi nastali pripitomljavanjem vukova je komplikovana
- Psi su evoluirali od vukova pre oko 20 do 40 hiljada godina kada su ih ukrotili lovci-sakupljači
- Moguće je da su pripitomljeni iz dve različite grupe vukova koji su živeli na hiljadama kilometra daleko jedni od drugih
- Dugačak proces pripitomljavanja počeo je da menja ponašanje i genetiku vukova pa su na kraju evoluirali u pse kakve danas poznajemo.
Kada su psi stigli u Evropu, pomešali su se sa psima koji su već bili tu, što im je promenilo genetiku.
Vekovi uzgajanja pasa dodatno je pomešalo genetiku. Moderni psi, svih oblika i veličina, su veoma drugačiji od onih prvih kuca koje su pratili svoje vlasnije tokom selidbe.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Biology Letters.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0