Tekst je ažuriran 16. maja 2022. godine
Drugi put za nekoliko meseci, mladi u Srbiji, uzrasta od 16 do 29 godina, dobiće iz državnog budžeta po 100 evra u dinarskoj protivrednosti.
Od ponedeljka, 16. maja počela je prijava za novih, kako kažu iz vlasti, pomoći 100 evra, a trajaće do 30. maja.
Mogu da se prijave oni koji nisu do sada, a koji već jesu ne moraju ponovo kako bi dobili novac, rekao je Siniša Mali, ministar finansija.
Prijava je otvorena za sve koji su u međuvremenu napunili 16 godina, koji su dobili prebivalište u Srbiji ili se iz nekog razloga nisu prijavili u prvom krugu dodao je Mali.
Novac će, dodao je, biti isplaćen do 3. juna 2022.
Prema njegovim rečima, za prvi krug isplate 100 evra iz budžeta je izdvojeno 12,5 milijardi dinara.
Za drugi krug će biti nešto više novca, između 12,5 i 13 milijardi dinara, koji je izdvojen u budžetu, rekao je ministar finansija za RTS.
Država je prethodno u maju i novembru 2021. godine isplatila pakete pomoći zbog pandemije od po 30 evra svim punoletnim stanovnicima, kao i još 20 evra u decembru, dok su u septembru penzioneri dobili po 50 evra.
Potom su penzioneri dobili još jednu jednokratnu pomoć početkom 2022.
Mali je prethodno rekao da je 27. aprila počinje isplata po 10.000 dinara za prosvetne radnike.
Ovaj vid pomoći dobiće 130.000 zaposlenih u obrazovanju i za to je izdvojeno 1,6 milijardi dinara, rekao je.
Država se za to ne zadužuje, jer ima dovoljno novca na računu, tvrdi ministar.
Dodao je da će država preporučiti i lokalnim samoupravama da isplate pomoć zaposlenima u predškolskim ustanovama.
„Ovo je jednokratna pomoć, do sada su dobijali povećanje plate.
„Početkom ove godine 10.000 dinara dobili su zaposleni u zdravstvu, a potom su penzioneri dobili po 20.000 dinara, što je najveća ikada isplaćena jednokratna pomoć“, rekao je Mali.
Doneto je i prvo rešenje prema kojem je jedna majka dobila 20.000 evra za kupovinu prvog stana.
Reč je o porodici iz Sombora, koja ima tromesečnog dečaka i koja kupuje prvi stan od 96 kvadrata.
„Hoćemo da podržimo natalitet, da se borimo za što više beba. To je bespovratna pomoć, poklon od države“, rekao je ministar finansija Srbije.
BBC želi da ispriča Vašu priču: Da li osećate porast životnih troškova u džepu?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i ispričajte nam Vaša iskustva.
Da li Vam je i koliko otanjio kućni budžet? Šta ste mogli sa istom količinom novca pre godinu dana, a koliko Vam je potrebno sada?
Šta najviše kupujete i čega ste možda morali da se odreknete?
Ta glavolomka dodatno je usložnjena početkom avgusta kada je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će svi penzioneri „u februaru, najkasnije martu“, dobiti „poklon države“ od po 20.000 dinara.
Početkom oktobra, još jednom objavio da će penzionerima početkom 2022. godine biti isplaćeno 20.000 dinara, a da će „do 2025. prosečna penzija biti 440 evra“.
U jednoj od najava pominjao je i dodatnih 20 evra svim punoletnim građanima „pre Svetog Nikole“, pravoslavnog praznika 19. decembra, što je Vlada usvojila na sednici 16. septembra.
„Oni koji su se već prijavili za 30+30 evra nije potrebno da se dodatno prijavljuju za tih 20 evra.
„Za one koji se nisu prijavili ili koji su u međuvremenu postali punoletni moći će da se prijave od 15. novembra do kraja novembra“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Kada se na sve to doda 100 evra svima koji su se za njih prijavili, pa 30+30 evra svima, 60 evra nezaposlenima, kao i sve druge najavljene pomoći, jednačina o zdravom finansijskom sistemu dobija mnogo nepoznatih.
Iz Fiskalnog saveta za BBC na srpskom kažu da će detaljne analize novih mera finansijske pomoći građanima uraditi kada budu analizirali budžet za sledeću godinu.
Ipak, nedavno su kritikovali način na koji država isplaćuje novčanu pomoć građanima.
„Za finansiranje jednokratnih novčanih isplata stanovništvu u 2020. i 2021. neophodno je veoma veliko zaduživanje zemlje od preko milijardu evra“, naveli su.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da bi česti „pokloni države“ lako mogli da ugroze javne finansije.
„Ova vlast vraća kredite prethodne, ali će, nažalost, neke buduće vlasti, ko god bio u njima, morati da vraćaju dugove ove vlasti.
A to zapravo ne vraća vlast, nego građani“, kaže Savić.
Pogledajte video: Živimo li bolje ili lošije nego pre prethodnih izbora
Veliku pažnju izazvala je Vučićeva objava da penzioneri početkom 2022. dobijaju po 20.000 dinara.
Za više od 35 odsto penzionera, taj iznos je veći od mesečnih primanja, dok oko 42,3 odsto ima penziju između od 20.000 do 40.000 dinara.
Prosečna penzija u maju 2021. je bila 29.391 dinara, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U narednih nekoliko meseci bilo je nekoliko isplata:
Prema ranijoj , penzioneri su do kraja godine od države dobili ukupno još 100 evra, a ostali punoletni po 50 evra.
Ekonomista Savić upozorava da bi posledice izdašnih davanja novca mogle da budu velike.
Kako kaže, sličnih stvari je bilo i ne tako davnoj prošlosti.
„Ne treba biti mnogo pametan, samo se vratiti deceniju unazad“, kaže.
Na primer, ističe, 2009. godine došlo je do velikog povećanja penzija – za 45 odsto – i to baš zbog izbora.
Tada su, posle „istorijskog pomirenja“ vladu formirale Demokratska stranka i koalicija oko Socijalističke partije Srbije.
„Da bi se vlada formirala povećane su penzije – (Jovan) Krkobabić i njegova Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) su to izdejstvovali – što je dobrim delom dovelo do krize javnih finansija, pa kasnije i teških mera štednje“, kaže Savić.
Zbog toga bi, smatra, vlast trebalo da bude opreznija.
Novčanih pomoći je bilo i u mesecima iza nas
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, do 5. juna dato ukupno dato 4.770.589 doza vakcina protiv korona virusa – jednu dozu vakcine primilo je 2.599.345 ljudi, a revakcinisano je 2.171.244.
Iz Fiskalnog saveta su ranije naveli da je Srbija finansijska sredstva za pomoć morala da obezbedi zaduživanjem na međunarodnom tržištu.
To će, kako navode, morati da otplaćuju svi poreski obveznici u godinama koje dolaze.
Savet je više puta predlagao da pomoć države bude usmerena samo ka preduzećima i stanovništvu koji su najviše pogođeni krizom.
Mali je. međutim, izjavio da je Vlada Srbije „očigledno opet pogodila ovom merom (isplata 60 evra)“ jer se, kaže, ne bi toliko ljudi prijavilo da im ne treba novac.
Krajem maja, počela je i isplata pomoći građanima srpske nacionalnosti na Kosovu, za koju nije bila potrebna prijava.
„Deca do 18 godina i ostali dobijaju 100 evra, a nezaposleni 200 evra“, izjavila je savetnica ministra finansija Ana Jović za televiziju Prva.
Na tu pomoć je utrošeno 1,5 milijardi dinara, podaci su Ministarstva finansija.
Stevan Rajn ima 81 godinu i živi u Zemunu.
Vest da će za koji mesec dobiti 20.000 dinara nije ga mnogo iznenadila.
„Pare su uvek dobrodošle, ali očigledno je da ih daju pred glasanje“, kaže Rajn.
Očekuje se da će predsednički, parlamentarni i beogradski izbori biti održani na proleće 2022. godine.
I ekonomista Ljubodrag Savić vidi izbore kao razlog za novu finansijsku pomoć.
„Sledeća godina je izborna i svaka vlast je to radila, nije ovo ništa ni novo, ni neočekivano“, smatra on.
Kako kaže, pandemija korona virusa potpuno je poremetila ceo svet, pa i finansije.
Zbog toga su mnogi ugroženi i finansijska pomoć je „legitimna“, objašnjava.
Penzioneri su od 2014. do 2018. „podneli najveću muku“, kada su im smanjene penzije, zbog čega su „najranjivija kategorija“ i „ima pravde uraditi nešto za njih“, smatra Savić.
„Naravno, potpuno je legitimno pitanje od kojih para se sada daje novac“, ističe.
Državni zvaničnici negiraju da pomoć ima veze sa politikom i izborima, a nove uplate objašnjavaju dobrim stanjem u državnoj kasi.
„Koji su izbori bili u januaru ove godine kada smo povećali plate, penzije i minimalnu zaradu?
„Kada god nađemo realan prostor u budžetu, mi pomažemo onima kojima je najpotrebnije“, rekao je ministar finansija Mali.
Pogledajte video o ceni nekretnina u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0