Eksplozija u Bejrutu: Protesti se nastavljaju, odata počast žrtvama

Iako je Vlada Libana podnela ostavku, u Bejrutu su treći dan zaredom nastavljeni ulični protesti zbog pogibije više od 200 ljudi u velikoj eksploziji u lučkom delu tog grada.

Stanovnici Bejruta prisustvovali su misi i održali minut ćutanja u znak sećana na više od 200 ljudi stradalih u eksploziji u lučkom delu grada.

Obeležavanje sedam dana od pogibije održano je u 18.09, jer je u to vreme prošlog utorka eksplodiralo više od 2.750 tona amonijum nitrata koji su bili nepropisno skladišteni.

Okupljeni su stajali blizu ruševina luke u Bejrutu.

Premijer Hasan Dijab rekao je da je eksplozija posledica višegodišnje korupcije, ali je odbio da preuzme odgovornost.

• U fotografijama: Haos i ruševine u Bejrutu
• Korona virus i protesti u Libanu: „Umrećemo ili od virusa ili od gladi“
• Eksplozija u Bejrutu: Šta je amonijum nitrat i koliko je opasan

Mnogi stanovnici libanske lidere smatraju odgovornim za eksploziju zbog nemara i korupcije.

Guverner Bejruta Marvan Abud kazao je da se na desetine ljudi, među kojima je više stranih radnika, vode kao nestali.

Stotine hiljada ljudi u Bejrutu nakon eksplozije žive u oštećenim domovima, bez prozora ili vrata.

Premijer Libana Hasan Dijab zatražio je ranije održavanje parlamentarnih izbora i najavio je za 10. avgust razgovore o tome u kabinetu.

Eksplozija 4. avgusta je uništila delove grada i probudila je bes prema, kako mnogi stanovnici opisuju, nestručnoj i korumpiranoj političkoj eliti.

Šta je rekao premijer?

Dijab, univerzitetski profesor, na funkciju je došao u januaru uz podršku proiranskog pokreta Hezbolah.

Za prošlonedeljnu eksploziju optužio je političku elitu koja čuva sopstvene položaje.

„Njihova korumpiranost je dovela do ove tragedije. Između nas i promena, stoji debeo zid kojim čuvaju soptvene prljave taktike“, kazao je Dijab.

Vlada u ostavci će, kako je najavio, „slediti volju naroda i uraditi sve da se pronađu odgovorni za ovu katastrofu“.

Tom Bejtman, BBC novinar u Bejrutu, kaže da ne veruje da će ostavka Vlade umanjiti nezadovoljstvo demonstranata, jer problemi Libana nastavljaju da se produbljuju.

Novi premijer biće izabran pomoću istog sistema partijske politike i interesa, a upravo to mnogi u Libanu navode kako koren problema, navodi on.

Šta se dešava na ulicama?

U ponedeljak uveče sukobi policije i demonstranata izbili su treću noć zaredom.

Prethodno je tokom vikenda grupa demonstranata, skandirajući anti-vladine slogane i paleći sliku predsednika Mišela Auna, ušla u zgradu Ministarstva spoljnih poslova i pozvala ostale da okupiraju i druga ministarstva.

Sukob sa policijom je počeo još ranije. Neki su bacali kamenje i granje, a policija je odgovorila suzavcem i gumenim mecima. Nekoliko barikada je postavljeno na ulicama kako bi se sprečio dolazak demonstranata do zgrade parlamenta.

Policija je takođe potvrdila za agenciju Rojters da je korišćena prava municija, mada nije poznato ko je pucao tokom sukoba.

Libanski mediji citiraju Crveni krst koji navodi da je najmanje 110 ljudi povređeno tokom demonstracija.

Duboko nepoverenje

Eksploziju je izazvala ogromna količina amonijum nitrata koji je nekoliko godina ranije zaplenjen sa broda, ali nikada nije izmešten.

Vlada je obećala da će otkriti odgovorna lica.

Ali duboko nepoverenje je prisutno u Libanu, gde su protesti protiv aktuelne vlasti počeli prošlog oktobra, izazvani najviše ekonomskom krizom.

Dvojica ministara pokušali su da posete oštećena naselja prethodnih dana al građani su ih oterali.

Predsednik Libana Mišel Aun odbio zahteve za međunarodnom istragom, izjavivši kako će država sama sprovesti istragu i otkriti da li je „možda bila podmetnuta bomba“.

Svetski lideri obećali su 297 miliona američkih dolara pomoći za Liban tokom virtuelne konferencije koju je u nedelju organizovao predsednik Francuske Emanuel Makron.

Oni su tada poručili da novac treba „isporučiti direktno stanovnicima Libana“.

Makron je ranije rekao da neće dozvoliti da pomoć ode „u korumpirane ruke“.

Agencije Ujedinjenih nacija su upozorile na opasnost od humanitarne krize ako se Libanu hitno ne isporuči pomoć u hrani i medicinskim sredstvima.

Kako navode, Liban je do sada uvozio 85 odsto hrane, što će u budućem periodu biti problem zbog razorene luke, dok je zdravstveni sistem ozbiljno ugrožen, jer su tri bolnice potpuno uništene u udaru.

Porađaj posle eksplozije

Šta se dešava sa istragom?

Predsednik i premijer Libana izjavili su da je 2.750 tona amonijum nitrata – koji se koristi za đubrivo, ali i u proizvodnji eksploziva – bilo skladišteno u luci bez poštovanja ikakvih bezbednosnih mere od 2014. godine, kada je tovar prebačen sa zaplenjenog broda.

Mnogi Libanci ne mogu da veruju da je neko odlučio da toliku količinu eksplozivnog materijala drži u gradu.

Predsednik Aun je rekao da će biti sprovedena detaljna istraga i da će „odgovorna lica biti najstrože kažnjena“.

Nižu se zahtevi za sprovođenje međunarodne istrage, što predsednik Libana Mišel Aun odbija.

• Libanski premijer podneo ostavku usled talasa protesta
• Da li Arapi okreću leđa religiji

Aun je takođe rekao da će vladina istraga razmotriti tri mogućnosti: nemar, nesreću ili ono što je nazvao „spoljnim uticajem“ – upotreba bombe ili rakete.

Zvaničnici su izjavili da izgleda da je eksploziju pokrenuo požar i da do sada nema dokaza o trećoj mogućnosti koju predsednik pominje.

Uhapšena je 21 osoba – među njima i Badri Daher, generalni direktor carinske uprave Libana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk