Ekstremisti i suđenje za napade u Parizu: Jednolični životi ljudi koji su posegli za masovnim ubistvom

Imali su srećna detinjstva u Briselu, Malmeu ili Tunisu, sa mnoštvom braća i sestara i roditeljima koji su vredno radili da bi im obezbedili ugodan život.

Na maratonskom suđenju za napade u Parizu prethodnih nedelja moglo je da se čuje kako su nekada obični životi 14 ljudi na optuženičkoj klupi postali mešavina sitnih poslova i kriminala.

Neki su se pridružili ratu u Siriji, a potom se upleli u zaveru Islamske države da izazovu haos terorističkim napadima u Evropi.

Sve je kulminiralo ubistvom 130 ljudi u noći 13. novembra 2015. godine.

• Šta se desilo 11. septembra
• Napad lukom i strelom u Norveškoj - osumnjičeni na psihijatrijskom pregledu, tužilaštvo traži samicu
• Počelo istorijsko suđenje za napade u Parizu 2015.

Ovo je trenutak kad na važnim suđenjima u Francuskoj tužioci i advokati dobijaju priliku da zavire u privatne, radne i - i kriminalne - živote optuženika.

Pitanja o konkretnim tačkama optužnice ili njihovim verskim ubeđenjima predsedavajući sudija je izuzeo do januara.

Posle više nedelja bolnih svedočanstava očevidaca, prvi put se na suđenju otkako je započelo u septembru pažnja preusmerila na optuženike, a njihovi glasovi pomažu da se izgradi slika sveta iz kog su potekli.

Ključno mesto u tom svetu zauzima kvart Molenbek u Briselu, a posebno tamošnji kafić Les Béguines, koji je držao Brahim Abdeslam.

Brahim Abdeslam je bio jedan od strelaca sa terase kafića u novembru 2015. godine.

On se digao u vazduh u Comptoir Voltaire-u.

Bio je brat Salaha Abdselama, navodnog „desetog" čoveka u napadima u Parizu i najpoznatijeg od optuženika.

Govoreći prošlog utorka o detinjstvu, Salah Abdeslam (32) delovao je potpuno drugačije u odnosu na agresivno nepokolebljiv stav koji je do sada zauzimao na suđenju.

Čak je nekoliko puta izazvao blagi smeh u sudnici.

Rođen u Briselu od roditelja Marokanaca, sa francuskim državljanstvom, opisao je sebe kao „mirnog - pristojnog momka".

„Bio sam popularan kod nastavnika… bio sam dobar u nekim predmetima. Vredno sam učio. Dao sam sve od sebe. Bio sam ambiciozan."

Stekao je diplomu iz elektromehanike i krenuo da radi, kao njegov otac, u briselskoj fabrici tramvaja. Ali nakon godinu i po dana dobio je otkaz.

„Zašto ste dobili otkaz", pitao ga je predsedavajući sudija.

„Zato što sam bio u zatvoru."

Krajem 2010. godine, Salah Abdeslam učestvovao je u neuspešnoj pljački zajedno sa prijateljom Abdelhamidom Abaoudom - istim onim Abaoudom koji će postati vođa napada u Parizu.

„Rođen sam i odrastao u Belgiji. Išao sam u državnu školu. Živeo sam onako kako sam naučen da živim na Zapadu. Kao i svi drugi, želeo sam da se oženim i dobijem decu", rekao je on na sudu.

„Ali ostavio sam sve to po strani istog trenutka kad sam odlučio da se posvetim jednom drugom projektu."

Kom drugom projektu, pitao ga je sudija.

„Stvarima za koje sam optužen sada."

• Šta je „Islamska država"?
• Norveška pamti - 10 godina od masakra Andreasa Brejvika

Još jedan stalni gost kafića Les Béguines u Molanbeku bio je Muhamed Abrini (36).

On je optužen da je u noći napada prevezao pariske džihadiste iz Brisela.

Smatra se i da je bio „čovek sa šeširom", koji nije uspeo da se digne u vazduh u smrtonosnom napadu na briselski aerodrom u martu 2016. godine.

Jedan od sedmoro dece građevinskog radnika iz Maroka koji je „imao dobru platu - nismo bili ni bogati ni siromašni", prvu sudsku presudu (od šest) dobio je sa 17 godina za krađu automobila.

Potom je usledio niz raznovrsnih poslova, ali bio je i kompulzivni kockar.

Planirao je da se oženi, ali kad mu je mlađi brat stradao u Siriji, zarekao se da će i tamo otići.

„Zar niste želeli da se odužite roditeljima za njihovu ljubav i podršku?", pitao je sudija.

„Naravno da su bili razočarani. Voleo bih da je moj otac bio ponosan na mene. Naši roditelji su radili sve što su mogli da bismo mi uspeli u životu. Pokvarilo me je okruženje."

„A opet je vaš brat, koji odrastao na istom mestu - uspeo u životu."

„Ako saberete sve one koji nisu uspeli i koji su uspeli, odnos je otprilike 80-20. Ja sam jedan od onih koji nije uspeo."

• Smrt koja je promenila tok sukoba u Severnoj Irskoj
• Kako društvene mreže potpiruju zavere o napadima 11. septembra

Hamza Atou (27) takođe je izlazio u Les Béguines.

Najmlađi od šestoro dece rođenih u belgijsko-marokanskoj porodici rekao je da je imao dobro detinjstvo, ali je nakon što je završio školu razvio zavisnost od kanabisa.

Da bi mogao da je finansira, počeo je da rastura drogu.

„Tako sam živeo. Prodavao sam smolu kanabisa. Znam da je to krivično delo. Nisam ponosan na to. Ali nisam mogao da zamislim sebe da pljačkam druge ljude."

Optužen je da je vozio iz Brisela kako bi pokupio Salaha Abdeslama kasno uveče u noći napada.

Kao jedan od trojice optuženih koji ne borave u pritvoru tokom suđenja, ipak je utvrđeno da je povremeno kršio uslove uslovne slobode, najviše ostavši do kasno uveče u izlasku.

• Četrnaest ljudi osuđeno za terorističke napade u Parizu 2015. godine
• Koliko je rasprostranjena ekstremna desnica

„Zar ne znate da možete da idete u zatvor zbog toga?", pitao je sudija.

„Često u životu uradim nešto bez razmišljanja. Tako sam završio ovde gde sam", rekao je on.

Još jedan Belgijanac marokanskog porekla Muhamed Bakali (34) odrastao je kao jedan od šestoro dece „u lepoj kući sa vrtom".

„Bili smo složna porodica. Igrao sam fudbal u lokalnom klubu i redovno išao u opštinsku biblioteku. Puno sam čitao."

Pošto je završio školu, radio je s ocem u garaži.

„Tad sam počeo da učim arapski, da bih mogao da razgovaram sa mušterijama."

Kod kuće su govorili berberski.

Ali onda je počeo da prodaje falsifikovanu robu:

„Odeću, patike, satove, parfem - sve sam prodavao."

Bakali je optužen da je pružao logističku podršku napadačima.

On služi zatvorsku kaznu za sličnu ulogu u tzv. napadima na Talis iz avgusta 2015. godine.

U zatvoru, gde kao i drugi optuženici boravi u izolaciji, počeo je da studira sociologiju.

„Prvo sam želeo da studiram etnologiju, da bih saznao više od berberskom narodu i svom poreklu", rekao je on. „Ali onda sam otkrio sociologiju. Pomogla mi je da razumem složenost stvari. Učim o onome što više nemam - društvenim odnosima."

• Ubacio sam se među neonaciste
• Doživotna kazna zatvora za ubicu iz Jevrejskog muzeja

Iako većina optuženika ima belgijsko ili francusko državljanstvo, četvorica njih su odrasli u Švedskoj, Tunisu, Alžiru i Pakistanu.

Išli su u Siriju da se pridruže ekstremistima Islamske države i potom 2015. godine prešli u Evropu.

Osama Krajem (29) je rođen u Malmeu, kao sin oca Sirijca i majke Palestinke.

Sa 12 godina pojavio se igrajući fudbal u švedskom televizijskom dokumentarcu o uspehu imigrantskog iskustva.

„Dakle, bili ste predstavljeni kao primer integracije?", pitao je sudija.

„Verovatno."

„Jeste li se u tom trenutku osećali kao da ste uspešno integrisani?"

Ne, odgovorio je on:

„Živeo sam u kraju u kom nije postojao nijedan Šveđanin."

Pakistanac Muhamed Usman izgubio je oca farmera kao veoma mlad.

On se seća da je kao dečak voleo kriket, ali nije mogao da kaže koliko je godina proveo radeći na njivi, a koliko studirajući u medresi.

„Ne znam koliko godina sam imao kad sam prekinuo studije. U mom narodu se ne slave rođendani."

Što je problem, jer niko ne može da utvrdi koliko godina ima danas.

Lažna dokumenta koja je nosio kad je uhapšen u Grčkoj kažu da je rođen 1981, ali lična karta koju je poslala pakistanska policija kaže da je 1993. godište.

Sudija je rekao da izgleda mnogo starije nego da ima samo 28 godina.

„Znam da ne izgledam kao da imam toliko godina. To je zato što sam bio u izolaciji", rekao je on.

Verska motivacija optuženika nije razmatrana, niti koraci koje su preduzeli da bi stigli tu gde jesu.

Sve to mora da sačeka novo poglavlje suđenja.

Pogledajte video o napadima ekstremista u Beču u novembru 2020.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]