Elektronski otpad u grafikonima: Kako svet godišnje baca 62 milijardi dolara

Ukoliko saberemo sve stare pemetne telefone, kompjutere i kućne uređaje koje ljudi širom sveta bacaju svake godine, njihova težina bila bi kao devet Kaopsovih piramida.

Vrednost ovog otpada veća je od bruto društvenog proizvoda Srbije, Kostarike, Hrvatske ili Tanzanije.

Prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija, u svetu je tokom 2018. godine proizvedeno 48,5 tona elektronskog otpada, što je teže od svih komercijalnih aviona ikada napravljenih.

Samo 20 odsto od toga je reciklirano, a ako se ništa ne promeni, UN predviđa da bi do 2050. godine težina elektronskog otpada mogla da dostigne 120 miliona tona.

„Globalni elektornski otpad je najbrže rastući tok otpada i predstavlja društveni i ekološki rizik", kaže Piter Bejker, predsednik i izvršni direktor Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj (World Business Council for Sustainable Development).

• Dokle ćemo živeti sa opasnim otpadom
• Prvi srpski „ekološki ustanak" u Beloj Crkvi
• Pet proizvoda za koje niste znali da škode planeti

Ova četiri grafikona pomažu nam da objasnimo probleme elektronskog otpada.

1. Ova planina „smeća" vredi bogatstvo

Procenjuje se da svetski elektronski otpad u 2016. sadržao više od 62,5 milijardi dolara u dragocenim materijalima, kao što su zlato, bakar i gvožđe.

To je tri puta više od ukupne proizvodnje ruda u svetu, saopšteno je iz UN-a, i više od BDP-a 123 zemlje.

2. Lični uređaji čine polovinu ukupne količine elektronskog otpada

Oko polovine ukupnog elektronskog otpada dolazi od ličnih uređaja, poput kompjutera, ekrana, pametnih telefona, tableta i televizora - ostatak je od velikih kućnih aparata, poput uređaja za hlađenje i grejanje.

Prosečan pametni telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji zbog visoke provodljivosti.

Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu.

Prema UN-u, tokom 2016. godine bačeno je 435.000 tona telefona, potencijalno vrednih 9,5 milijardi dolara.

Neki delovi zovu se retki zemni metali, koji se koriste za baterije i objektive kamera.

Njihovo vađenje iz rudnika je izuzetno skupo i postoje samo na pojedinim delovima planete.

3. Elektronski otpad se ilegalno odnosi u siromašne zemlje

Reciklaža dragocenih elemenata koji se nalaze u elektronskom otpadu, poput bakra i zlata, postali su izvor prihoda - naročito u zemljama u razvoju.

Prema Međunarodnoj organizaciji rada, smatra se da u Nigeriji do 100.000 ljudi radi u neformalnom sektoru elektronskog otpada, dok je u Kini taj broj oko 690.000.

Međutim, ako nije propisno regulisano, kretanje elektronskog otpada može biti opasno.

Elektronski otpad može da predstavljati samo dva odsto tokova čvrstog otpada, ali može predstavlja 70 odsto opasnog otpada koji završi na deponiji.

Jedna studija u Nigeriji otkrila je da 60.000 tona elektronskog otpada ilegalno završilo u toj zemlji u 2015. i 2016. godini.

Zemlje članice Evropske unije su proizvođači 77 odsto svih korišćenih električnih i elektronskih uređaja - a većina je u zemlju prokrijumčarena vozilima koja su stvarno uvozila nešto.

„Čak i ako delovi mogu biti popravljivi ili direktno upotrebljivi kao roba iz druge ruke, verovatno će i oni postati elektronski otpad. Pošto zemlje sa niskim prihodima generalno imaju manje infrastrukture za upravljanje takvim otpadom od ekonomija sa višim primanjima, to su alarmantni trendovi koje treba rešiti", navodi se u studiji.

4. Upravljanje elektronskim otpadom može da bude korisno za svakog

UN finansira projekte za reciklažu elektronskog otpada u Nigeriji i 13 latinoameričkih država.

Pozivaju na „kružnu ekonomiju", koja je osmišljena za ponovnu upotrebu materijala i komponenti i isporuku nultog elektornskog otpada.

„Ako se kreira na pravi način, upošljavanje kružne ekonomije u elektronskoj industriji i sektoru elektronskog otpada moglo bi da otvori milione radnih mesta širom planete", saopštio je UN.

„Kružni model za elektroniku mogao bi [takođe] da smanji troškove za potrošače za sedam odsto do 2030. i 14 odsto do 2040."

Većina svetskog elektronskog otpada proizvodi se u Australiji, Kini, Evropskoj uniji, Severnoj Americi, Južnoj Koreji i Japanu.

U Sjedinjenim Državama i Kanadi, svaka osoba godišnje proizvede oko 20 kilograma elektronskog otpada, dok u EU ta brojka iznosi 17,7 kilograma.

Ipak, 1,2 milijarde stanovnika čitavog afričkog kontinenta proizvelo je u proseku samo 1,9 kilograma elektronskog otpada po osobi godišnje.