Enio Morikone: Kompozitor legendarnih filmskih tema ovenčan Oskarom preminuo u 91. godini

Enio Morikone, italijanski kompozitor koji je zaslužan i za to što su špageti vesterni napravili zvezdu od Klinta Istvuda, preminuo je u Rimu u 91. godini.

Umro je u bolnici u koju je primljen zbog preloma butne kosti prilikom pada pre nekoliko dana, prenosi italijanska novinska agencija Ansa.

Kompozitor bogatog opusa pisao je muziku za filmove Bilo jednom u Americi, Nesalomivi i Bioskop paradizo.

Prvog počasnog Oskara dobio je 2007, a osvojio je i jednog 2016. za film Kventina Tarantina Omražena osmorka.

Morikone, ili jednostavno „Maestro“ kako su ga zvali u rodnom Rimu, komponovao je muziku za više od 500 filmova tokom sedam decenija duge karijere.

• LP Duo: Romantični optimizam u Srbiji
• Ana Ćurčin: „Usamljenost nas tera da stalno tražimo lajkove“
• „Kako je moje violončelo postalo Džoker Hoakina Finiksa“

Ostaće upamćen po melodiji koju je šezdesetih pisao za trilogiju vesterna Serđa Leonea sa tada gotovo nepoznatim glumcem Istvudom.

Glavni lik filmova Za šaku dolara, Za dolar više i Dobar, loš, zao je ćutljivi revolveraš poznat kao „Čovek bez imena“ kog igra Istvud.

Leone je doprinos ovog kompozitora opisao kao „nezamenljiv“ i tražio je da mu dostavi muziku pre snimanja kako bi scene mogao da oblikuje prema Morikoneovim taktovima.

Istvud je i režirao vesterne, uključujući i Oskarom nagrađen film Neoprostivo, ali Morikone nije pisao muziku za njih iz lojalnosti prema Leoneu.

U intervjuu za BBC 2014. godine izjavio je da mu je žao zbog te odluke, jer je „propustio sjajnu priliku“.

Pre nego što mu je konačno dodeljen Oskar, bio je više puta nominovan za filmove Božanstveni dani, Misija, Nesalomivi, Bagzi i Malena.

Uprkos holivudskom uspehu, ostao je veran korenima, nastavio je da komponuje brojne partiture za italijanska filmska ostvarenja.

Italijanski ministar zdravlja Roberto Speranca

Addio Maestro. Grazie per le emozioni che ci hai regalato. pic.twitter.com/KvdF8nM4l8

— Roberto Speranza (@robersperanza) July 6, 2020

: „Adio, maestro, i hvala za sve emocije koje si nam dao“.

Njegov kolega kompozitor Hans Cimer za BBC je izjavio da je Morikone „ikona“ i „čovek koji se jednom rađa“.

„Njegova muzika je uvek bila izvanredna i nosila je u sebi veliku emotivnu hrabrost i intelektualnu snagu“, dodao je.

• Deset zanimljivih stvari na grupnoj fotografiji sa Oskara
• Božo Vrećo: „Volim mačevanje i alpinizam“
• Tarantino se vratio – kritičari su oduševljeni

Režiser Edgar Rajt

Where to even begin with iconic composer Ennio Morricone? He could make an average movie into a must see, a good movie into art, and a great movie into legend. He hasn't been off my stereo my entire life. What a legacy of work he leaves behind. RIP. https://t.co/qZX6qE10ke

— edgarwright (@edgarwright) July 6, 2020

„mogao da od prosečnog filma napravi hit, dobar film da pretvori u umetnost, a od velikog filma da načini kultno ostvarenje“.

Spisateljica

RIP Ennio Morricone; creator of the soundtrack to so much of my life. I met him once, at the BAFTAs; wanted to tell him (in my bad Italian) how deeply I felt about his work and how dear it had been been to me, and only managed to say: "Sono una fan."

— Joanne Harris (@Joannechocolat) July 6, 2020

takođe je odala počast slavnom kompozitoru i prisetila se kako je kad ga je srela na dodeli Bafta filmskih nagrada uspela samo da izgovori na italijanskom Sono una fan – „Ja sam vaša obožavateljka“.

Pisao je note rukom

Morikone rođen je u Rimu 10. novembra 1928. Otac mu je bio džez trubač, i još kao dete upoznao se sa instrumentima – prve kratke kompozicije napisao je sa šest godina.

Pohađao je konzervatorijum Santa Seslijia, gde mu je drugar sa klase bio Serđo Leone sa kojim će kasnije uspostaviti jedno od najznačajnijih režisersko-kompozitorskih partnerstava.

Njegova prva ljubav bila je klasična muzika, dok je teme za radio drame pisao da bi zaradio za život.

Kasnije se okrenuo prema filmskoj muzici, ali nijedna numera nije bila mnogo zapažena sve dok ga stari prijatelj sa fakulteta nije zamolio da napiše muziku za film Za šaku dolara.

Sa budžetom koji gotovo da nije postojao, Morikone nije mogao da ponovi bujne akorde ranih vesterna već je, umesto njih, koristio električne gitare i razne zvučne efekte za ublažavanje čestih scena nasilja na ekranu.

Na taj način je istakao mitsku prazninu okolnog pejzaža i brutalnu stvarnost prikazanu u filmu, što će imati uticaja na vestern u godinama koje dolaze.

Svetsku slavu stekao je pamtljivom i intrigantnom temom u filmu Dobar, loš, zao iz 1966. godine.

Uz zvuke kojota, ritam bubnjeva i brundanje električne gitare, numera je ubrzo postala svetski hit, dostigavši prvo mesto na top listi u Britaniji 1968. Godine.

Ta muzika priziva slike mladog Istvuda kako jaše po užarenim pustinjama, čime je američki filmski žanr upotpunjen autentičnom evropskom ironijom.

Ipak, vesterni su samo deo njegovog stvaralaštva.

„Uznemiren sam kada ljudi misle o meni kao o stručnjaku za vesterne“, rekao je jednom. „Oni su samo relativno mali procenat muzike koju sam napisao.“

Bilo mu je vrlo značajno da evropski kulturni bastion odbrani od dominantne američke filmske kulture.

Čak se opredelio da rukom piše note, umesto da to radi na kompjuteru.

Uspeo je da u klasične melodije unese popularni stil. Njegova dela svirali su simfonijski orkestri širom sveta.

Kad je radio muziku za Bilo jednom u Americi, što neki smatraju njegovim najvećim delom, koristio je džez fraze i to mu je pomoglo da postavi istorijski kontekst.

Rim pre Holivuda

Morikoneova želja da kroz kompozicije protka i deo svoje ličnosti pojačala je i preobrazila emocionalni uticaj koji filmovi ostavljaju na publiku, a uspešno se prilagođavao različitim stilovima kinematografije.

„Rad za filmove je dragoceno iskustvo jer mi je dalo priliku da eksperimentišem sa idejama, da ih preslušam u izvedbi orkestra, a zatim ih iskoristim za tačan cilj“, rekao je jednom prilikom.

Nikada se nije trudio da nauči engleski jezik uprkos tome što je bio vrlo prisutan u Holivudu i nikada nije izgubio vezu sa italijanskim korenima. Veći deo života je proveo u Rimu.

„Nudili su mi besplatnu vilu u Holivudu. „Ali rekao sam: `Ne, hvala, radije ću da živim u Rimu`“, ispričao je jednom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk